Igre 
Vađenje krompira počelo: Proizvođači se žale na uvećane troškove, nedostatak radne snage i tešku bitku s uvoznicima
Komentari03/08/2024
-18:17
Ovih dana u zapadnoj Srbiji počelo je vađenje krompira. Iz godine u godinu, površine pod krtolom sve su manje, usled povećanih troškova proizvodnje, uzaludne bitke sa uvoznim krompirom, ali i nedostatka radne snage na selima. Oni koji su na selu ostali ne odustaju od ovog povrća, ali su površine znatno manje.
Nekada je gornjomilanovačko selo Teočin bilo prepoznatljivo po najvećoj proizvodnji krompira u zapadnoj Srbiji. Međutim, u godinama iza nas situacija se drastično promenila. Većina je odustala od proizvodnje, a oni koji nisu, znatno su smanjili površine.
"Nekad je Teočin u neka vremena, pre 20 do 30 godina, imao proizvodnju, recimo godišnje, oko 3.000 tona, 300 vagona, čak možda i više, i do 500 vagona. Sad je ta proizvodnja pala i u količinama, a i pala je u površini", kaže proizvođač krompira Milan Brković iz Teočina.
Uprkos manjim površinama, kvalitet je opstao, ali se nikada ne zna da li će cena opravdati trud seljaka, kaže Dejan Vučković iz Čačanskog sela Zablaće.
"Površine da povećavamo nećemo sigurno, čak razmišljamo i da smanjimo površine, jer mnogo je veliko ulaganje, a malo je tu, verujte, znači ne ostaje tu nekih 200 hiljada po hektaru", rekao je Vučković.
Prolećni mrazevi desetkovali su prinose i u šumadijskom kraju, pa će Miloš Milovanović iz Topolskog sela Belosavci umesto četiri vagona ove godine imati jedva jedan, a dodatna muka je unapred izgubljena bitka sa uvoznim krompirom.
"Imali smo kasni prolećni mraz koji je uticao na prinos, pogotovo nas u zadnje vreme uništava uvoznički krompir, sa kojim ne možemo da izađemo na kraj, on faktički nas hoće da dovede da prestanemo da se bavimo proizvodnjom krompira", rekao je on.
Povezane vesti
Na pitanje na koji način ih ugrožava krompir iz uvoza, Milovanović ističe cenu i subvencije u inostranstvu.
"Pa verovatno oni imaju veće subvencije po hektaru, nešto da može da daju po jeftinijoj ceni. Kod nas su velika ulaganja, na primer za hektar krompira treba preko pet hiljada evra. Onda sračunajte samo koliko treba da rodi krompira po sadašnjoj ceni da bi se mi uklopili", rekao je Milovanović.
Nesigurno tržište, odnosno plasman, svake godine muka i seljaka koji krompir proizvode u fabrikama pod otvorenim nebom. Milovanović će deo roda, plasirati na pijaci.
"Trenutna cena na pijaci je 80 dinara. To je neka cena zadovoljavajuća za ovu godinu sa ovim prinosom da bi mogao da se poklopi rashod", kaže on.
Srbija poslednjih godina u proseku uveze 50 hiljada tona krompira. Uglavnom iz zemalja Zapadne Evrope.
Uprkos kvalitetu domaćeg krompira, bitka sa uvoznim je napred izgubljena, a domaći proizvođači kažu da je dugoročno rešenje moguća zabrana uvoza inostranog dok već domaćeg ima na tržištu.
Preporuka za vas
Komentari (0)