Igre 
Saradnja sa EU u oblasti kritičnih sirovina: Kako Srbija da iskoristi šansu i uveže ceo lanac proizvodnje
Komentari22/07/2024
-14:02
U Beogradu je pre nekoliko dana održan Samit o strateškim sirovinama, na kojem je potpisan niz sporazuma o razumevanju. Samitu su prisustvovali nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Komentarišući memorandum o kritičnim sirovinama koje je Srbija potpisala sa Evropskom Unijom, predsednik Srbije je rekao da misli da je to velika prilika za ceo region, kako se izrazio "šansa generacije".
Naveo je da nisu sve zemlje od uvek bile bogate ili siromašne i da odluke koje donose rukovodstva i narod imaju ključni i determinišući značaj za budućnost.
Vučić je, gostujući na televiziji Pink, izjavio da Srbija ima svoje uslove o vladavini prava i to ona iz poglavlja 23-24 i da će ugovor o litijumu u budućnosti biti komercijalan.
Na pitanje kakav efekt može da donese potpisan memorandum o strateškom partnerstvu u oblastima kritičnih sirovina, predsednik ekonomsko-istraživačke organizacije LIBEK Mihailo Gajić kaže za Euronews Srbija da to otvara saradnju Srbije sa EU na nekom dubljem nivou po ovoj temi.
"To je jedan deo akcije EU koja želi da se razveže u tim kritičnim sirovinama koje su neophodne za dekarbonizaciju, dakle, kad pričamo o automobilskoj industriji, prelazak sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na električna i hibridna vozila, da se oni razvežu od Kine koja je trenutno tu ne samo jedan od najvećih proizvođača električnih automobila, nego i neko ko ima tehnologiju baterija i izvore samih tih sirovina", rekao je Gajić.
Prema njegovim rečima, EU želi da se tim sirovinama koje su neophodne za taj proces snabdeva sa tržišta koja su i geografski bliža, a i politički sigurnija nego što je to Kina.
"Lopta je u našem dvorištu"
On kaže da Srbija nije jedina zemlja koja je potpisala ovaj memorandum.
Povezane vesti
“Kada pričamo o Evropi, to su potpisali još i Norveška i Ukrajina, nekoliko zemalja Afrike i Latinske Amerike koji imaju nalazišta tih minerala koji su im neophodni. Sad je lopta i u našem dvorištu, imajući u vidu da je i ovaj memorandum samo o političkoj prirodi, on je pravno neobavezajući, treba mi da uradimo ono što je neophodno da bismo uspeli da zapravo iz tog procesa izvučemo najveće korist za našu privredu”, rekao je Gajić.
On je objasnio da to nije samo ekstrakcija sirovine koja završava u automobilskoj industriji u Evropskoj Uniji, nego da Srbija uspe da što je veći mogući broj niza tih operacija, uključujući pravljenje katoda, samih baterija i konačnog proizvoda kao što je električni automobil, locira na svojoj teritoriji I poveže sa domaćim proizvođačima koji bi bili dobavljači u celom tom lancu proizvodnje.
profimedia
To, naglašava, nije lako i ne može da nastane samo od sebe, nego je neophodan ceo niz stvari koje treba uraditi.
"Prvo treba identifikovati koja su ta uska grila koja postoje, zapravo već postoje neka istraživanja na tu temu. Ono što nama ide u korist u tome što već postoje naznake kreiranja prirodnim putem tako nekog lanca proizvodnje", rekao je Gajić.
On je naveo da su tu srpska fabriku baterija Levenes u Subotici, najava investicije Inobata u fabriku baterija i reciklaže u Paraćinu, najava investicije kineske kompanije Mint koji je takođe deo tog lanca proizvodnje i Stelantis koji spaja električne automobile u Kragujevcu.
"Naznake tog lanca već postoje, treba samo nešto malo još uraditi da bi se to zapravo moglo da se uveže zajedno", dodao je on.
Gajić navodi da je pitanje uključivanje domaćih proizvođača u taj lanac kao nekoga ko će da bude deo proizvodnje, pošto će to imati značajniji efekte po širenje znanja I tehnologije kroz celokupnu privredu.
Povezane vesti
On kaže da su to oni standardni problemi srpske privrede, uska grla u samoj infrastrukturi, od železnice do puteva, zatim pitanje kvaliteta institucija, vladavine prava, korupcije i birokratije.
Koliko će radnih mesta biti otvoreno
Gajić je rekao da postoje neke projekcije od oko 4.500 ukupno radnih mesta kada se saberu direktni i indirektni efekti.
“Što se tiče efekta po zapošljavanje ovog daljeg lanca proizvodnje, dakle od katoda, baterija do električnog automobila, to će zavisiti koliko ćemo mi uspeti da uvežemo sve te različite segmente u jedan zajednički lanac. Dakle, drugim rečima, može biti ništa, a može biti zapravo veoma značajan broj koji se računa na od 10.000 do 15.000 novih radnih mesta”, rekao je Gajić.
Deo celog tog paketa je i Stelantis gde danas zvanično počinje proizvodnja novog električnog vozila Fijat panda grande, a Gajić kaže da bi bilo najbolje ukoliko bi taj paket uspeo zaista da se u potpunosti i poveže međusobno kako bi se najveći deo komponenti proizvodio na teritoriji Srbije, a ne da se uvoze iz drugih zemalja i da se samo sklapaju u Srbiji.
Koje su garancije
Po izjavama zvaničnika Srbije došlo se do toga da se litijum proglasi saudijsko-norveškom transformacijom Srbije. Gajić navodi da bi bilo korisno i da bi bila dobra praksa u budućnosti da se cost-benefit analize za bilo koji strateški projekat objave zvanično na sajtu Ministarstva finansija ili Republičkog sekretarijata za javne politike.
On je dodao da bi tako te analize mogli svi da vide.
"Mi, nažalost, nemamo tu politiku ne samo u zadnjih nekoliko, nego više decenija, da zapravo te velike projekte uspevamo da branimo na osnovu kvantifikovanih činjenica, nego se neko pojavi sa nekim informacijama. Odakle su te informacije došle, na koji način su one izračunate, ostaje nekako pod velom tajne. Mislim da to nije dobra politička praksa", rekao je Gajić.
Navodeći da je projekat značajan ne samo za privredu Srbije, nego je to je pitanje i evropskog ranga, Gajić je naveo da može da ima značajne ekonomske efekte po celu privredu Srbije, ukoliko se iskoristi prilika da Srbija ne bude samo neko ko je dobavljač sirovine, nego da uveže ceo lanac proizvodnje na svojoj teritoriji.
Tanjug Video
Gajić kaže i da je veoma važno pomiriti ekonomiju i ekologiju, odnosno da se uspe u tome da je na neki način moguće da se ekstrakuje ta sirovina, a da to nema negativne ekonomske i ekološke efekte.
Upitan kakve su garancije date da prilikom rudarenja i kasnijih procesa neće biti ugrožena životna sredina, Gajić je naveo da nije siguran da neko od političara može dati neku garanciju, naročito neko ko je zapravo i političar iz inostranstva.
"Mislim da treba da se vratimo korak nazad, na naše postojeće domaće procedure. Mi još uvek nismo počeli sa tim zakonskim karakterom procesa koji treba da počne, a to je zapravo da se postojeći radni dokumenti pretvore u zvanične studije procene uticaja na životnu sredinu, a onda da one prođu kroz proces gde bi se one zapravo ispitale I videle da li zaista daju takve odgovore na probleme i pitanja koji se postavljaju pred nju ili ne", rekao je Gajić.
On dodaje da je to onda pitanje stručnog dijaloga između niza ljudi koji su uključeni u procese procene uticaja na životne sredine, od hemičara, biohemičara, tehnologa i da je to tema koja je potpuno posebna.
"Pored naših domaćih procedura, to je pitanje i međunarodnih, imajući u vidu da postoji nešto što je baterijski pasoš. Velike automobilske kompanije su se dogovorile, napravile su neku vrstu internih regulacija koje kažu da oni žele da znaju tačno od kog minerala je dobijena baterija koju će oni ugraditi u svoj automobil, da znaju na koji način je ta baterija i kreirana. Ukoliko postoje neki različiti problemi u celom tom procesu, a jedan od njih je, naravno, i zagađenje, da onda takva pojedinačna baterija, pošto će lako da se preko blockchain-tehnologije identifikuje odakle je došla, ona neće biti ugrađena u sam taj lanac proizvodnje", rekao je Gajić.
On kaže da je to jedan dodatni sloj zaštite, navodeći da automobilske kompanije to ne rade zato što se mnogo brinu za životnu sredinu, nego zato što to može da ima po njih negativne ekonomske posledice, imajući vidu kretanje na berzi.
Komentari (0)