Igre 
Kolika će biti otkupna cena maline: Proizvođači i udruženja malinara nezadovoljni, država poziva na nove pregovore
Komentari12/06/2024
-17:58
Iako su u martu iz Ministarstva poljoprivrede stigle najave da je s malinom sve u redu i da malinari ove godine ne bi trebalo da budu u problemu, tri meseca kasnije dosta proizvođača tvrdi da bi zbog otkupne cene mogli da ostanu bez zarade. Usled nepovoljnih vremenskih prilika, prinosi maline ove godine su prepolovljeni, a zbog poskupljenja repromaterijala troškovi proizvodnje su znatno veći. Ipak za sada, cena maline je na prošlogodišnjem nivou, a malinari nezadovoljstvo iskazuju i blokadom puteva.
U malinjacima ariljskog kraja pre sezonskih radnika, vremenske neprilike obrale su polovinu roda. A ono što je preostalo za berbu, sa garantovanom cenom od 250 dinara, malinari tvrde da neće pokriti troškove proizvodnje.
Milivoje Radovanović iz sela Stupćevići kod Arilja decenijama se bavi proizvodnjom maline, a osim troškova proizvodnje, kaže da se malinarima sa aktuelnom cenom ne isplati da plaćaju radnike za berbu ovog voća.
"Početna cena maline bi trebala da bude bar 350 dinara, ne znam zbog čega je ta cena skinuta na 250 dinara", ističe Radovanović.
Da najavljena otkupna cena preti da ugasi proizvodnju maline u ariljskom kraju tvrdi i Dejan Petrović koji crveno zlato gaji na površini od jednog hektara. Rešenje višegodišnjeg problema vidi u podrsci države.
RINA
"Država mora da nađe kompromis između proizvođača i hladnjačara. Da bude cena 350 dinara da svi imamo neku zaradu, i mi seljaci, hladnjačari i država", objašnjava Petrović.
Kako nemaju sopstvene hladnjače, većina malinara poput Duška Crnkovića zavisi od većih otkupljivača koji im unapred obezbedjuje repromaterijal, ali i, kako kaže, diktira cenu.
Povezane vesti
"Mi smo u problemu jer smo zaduženi, morali smo da uzmemo preparate i đubrivo kod hladnjačara, zato smo se borili od proleća da znamo cenu maline, da znamo da li ćemo da radimo ili nećemo. Postoje male hladnjače, ali veliki hladnjačari su uspeli da unište male hladnjače, jer su im onemogućili izvoz pa su prinuđeni da svoju robu prodaju velikim hladnjačarima po ceni koju oni odrede", objašnjava za Euronews Srbija Crnković, navodeći da mnoge njegove kolege proizvođači nisu naplatili prošlogodišnji rod od otkupljivača.
Konfuzija oko saopštenja Ministarstva
Više udruženja malinara zatražilo je od Vlade i Ministarstva poljoprivrede da obaveste javnost i potvrde dogovorenu početnu otkupnu cenu maline u iznosu od 250 dinara, kako bi se sprečila "dalja manipulacija činjenicama u javnosti, a na štetu proizvođača maline".
Povod za ovaj zahtev jeste činjenica da su, uprkos dogovorenoj početnoj otkupnoj ceni maline od 250 dinara na sastanku 31. maja sa ministrom poljoprivrede Aleksandrom Martinovićem, pojedini članovi Udruženja "Vilamet" Arilje i Asocijacije malinara demantovali da je dogovor postignut, navodi se u zajedničkom saopštenju više udruženja.
"To su uradili iz samo njima poznatih razloga ili, kako se naslućuje, u cilju sticanja lične materijalne koristi", kaže se u saopštenju.
Dodaje se da su oni takvim navodima naneli ogromnu štetu proizvođačima malina, jer su otkupljivači malina, posle njihovih izjava, malinu plaćali 200 do 220 dinara po kilogramu, što je manje od dogovorenog.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Povodom pritužbi većeg broja malinara koje su pristigle u Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, naročito iz južne Srbije, Mačve, Podrinja i Podgorine, da pojedini otkupljivači maline ne poštuju dogovor od 31. maja 2024. godine, po kojem početna otkupna cena maline iznosi 250 dinara po kilogramu, te da isplaćuju značajno niže cene, Ministarstvo je apelovalo na sve otkupljivače maline da se pridržavaju postignutog dogovora o iznosu početne otkupne cene maline, kako bi se izbegla diskriminacija malinara, kao i ugrožavanje rentabilnosti njihovog poslovanja.
"Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede još jednom ističe da je poštovanje dogovora o iznosu početne otkupne cene maline od 250 dinara po kilogramu važno i zbog učvršćivanja međusobnog poverenja između države, malinara i otkupljivača maline", navodi se u saopštenju.
Povezane vesti
U međuvremenu, ministar Martinović pozvao je predstavnike udruženja malinara iz Srbije na novi sastanak sutra, ističući da je jedini put za rešavanje svih problema i nesporazuma u oblasti malinarstva razgovor, međusobno razumevanje i poštovanje predstavnika države, malinara i otkupljivača malina.
Udruženja malinara: Minimalna isplativa cena 350 dinara
Znatno niži prinosi maline ne samo u zemljama u okruženju već i u Srbiji ove godine mogli bi usloviti deficit, a samim tim i veću potražnju ove voćke, ali za sada ne i višu cenu od 250 dinara, kažu iz udruženja malinara.
Iz jednog od većih udruženja malinara "Vilamet", koje nije pristalo na dogovorenu otkupnu cenu, traže da im država izađe u susret i da se nađe način da otkupna cena bude 100 dinara viša od sada ponuđene.
Povezane vesti
"Da možemo i iduće godine da uđemo u sezonu sa 350 dinara i da kažemo mi idemo u februaru da bavimo se proizvodnjom maline. Ministarstvo nek se bavi svojim poslom, hladnjačari neka trguju tom malinom jer je to njihov posao i da se svako vrati na svoje radno mesto. Da ne idemo po putevima, da ne idemo po štrajkovima, jer to nije naš posao", kaže za Euronews Srbija predsednik Udruženja proizvođača maline "Vilamet" Mileta Pilčević.
RINA
On naglašava da proizvođači svakode godine ulaze u "začarani krug" gde se kalkuliše kolika će cena biti, te da proizvođačima niko ne garantuje "zaštitnu cenu" koja bi im garantovala isplativost posla.
"Nama obećavaju kule i gradove kad krene proleće, kažu biće skupa malina, a kad dođe berba ona bude ispod cene koštanja", dodaje Pilčević.
Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović, koji takođe nije prihvatio predlog na sastanku u Vladi da otkupna cena bude 250 dinara, kaže za Euronews Srbija da je zahtev malinara da akontaciona cena maline iznosi 350 dinara plus PDV sa "tendencijom rasta na gore".
"Situacija je vrlo složena na terenu. Od mesta do mesta je manje maline od 40 do 70 odsto. To nije slučaj samo u Srbiji, već i u drugim zemljama koje se bave proizvodnjom. Ono što je bilo roda 2022. na 2023. godinu, sva malina je definitivno prodata", naglašava Radović navodeći da je 2023. u Srbiji proizvedeno između 53 i 55 hilljada tona maline, a da će biti "odlično" ako ove godine proizvedemo više od 30 hiljada tona.
Tanjug/Branko Lukić
"Ako smo do sada pričali da ponuda i potražnja diktiraju cenu, pa evo - ponuda je nikakva, potražnja je mnogo veća nego što je bila i to može lagano da se plati", jasan je Radović.
Osm toga, dodaje i da otkupljivači nisu isplatili kompletan rod iz prethodne dve sezone.
"Imamo jednu inostranu kompaniju koja je registrovana u Srbiji, a koja duguje novac malinarima za berbu iz 2022. i 2023. godine. Znači oni su uzeli malinu ljudima, a nisu platili", objašnjava Radović ocenivši da oko 15 do 20 odsto proizvođača nije naplatilo svoj rod.
Prostran: Ključna uloga države
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews Srbija da problem sa otkupnom cenom maline postoji više od 25 godina u našoj zemlji, te da osim što nije pronađeno rešenje, država se našla u vrlo nezgodnoj situaciji posrednika iz koje ne može da se izvuče.
"Malina kao specifičan proizvod koji ipak godišnje ostvari čak i do 400 miliona dolara u izvozu, treba je definisati kao proizvod od nacionalnog značaja", navodi Prostran.
Ukoliko bi malina bila proglašena kao proizvod od nacilonalnog značaja, agroekonomista tvrdi da bi tada država imala obavezu da kroz određene mere ili premiranja po kilogramu "na neki način pegla te cenovne probleme".
"Svi su ponovno zbunjeni, vi dobijate informaciju iz ministarstva da je to sve usaglašeno, da je čak i drugi put to ponovljeno. Očigledno neki drugi proizvođači koji ili nisu učestvovali, su nezadovoljni i prosto je neverovatno da vi danas na pijacama gde se malina prodaje imate cenu od 700 dinara po kilogramu. Očigledno da u poslednjih 25 ili 30 godina nije pronađena poslovna vezu između vlasnika hladnjača i izvoznih kuća. Država bi možda mogla da bude neki posrednik, da ih okupi. Ona vidim da izbegava da se bavi nivoom cena. Dakle, ili ćete se u taj ceo sistem cenovni uključiti do kraja, ili ćete se izvlačiti", ukazuje naš sagovornik.
Dodaje i da malina zaslužuje da ima nacionalnu i državnu zaštitu.
"Država ne mora utvrđivati cenu, ali može i kroz druge mere subvencija da na neki način podrži proizvođače. I ono što ja stalo zagovaram, mi se uopšte ne bavimo domaćom potrošnjom. Nama preko 90 odsto malina ide u izvoz, a to nije rešenje. Tada bi i cena mogla da bude drugačija, da bi domaći potrošač kroz potrošnju mogao na neki način da podigne nivo cena", naglašava Prostran.
Ističe i da se izvoznici nalaze u problemu zbog žestoke konkurencije, ali i da država ima nadležnost da subvencioniše proces proizvodnje.
"Najjednostavnije je možda da cenovni problem država reši preko premiranja cene maline i da se na taj način upetlja u ceo problem, a ona to izbegava jer bi je zbog toga neko prozvao u Europskoj Uniji, jer mi se sad nalazimo u jednoj vrlo specifičnoj situaciji kada ne znate šta sve možete da preduzimate, a da vam neko ne zameri", zaključuje agroekonomista Milan Prostran.
Komentari (0)