Nisu čuli za igračke, ne idu u školu, ne znaju ni šta je želja: Sumoran život dece-radnika u ciglani u Avganistanu

Komentari

Autor: AP

23/09/2022

19:10

Nisu čuli za igračke, ne idu u školu, ne znaju ni šta je želja: Sumoran život dece-radnika u ciglani u Avganistanu

Tanjug/AP/Ebrahim Noroozi - Copyright Tanjug/AP/Ebrahim Noroozi

veličina teksta

Aa Aa

Mohabat 9-godišNji dečak iz Avganistana, s bolnim izrazom lica nosi tovar uglja u ciglani. Na momenat je napravio pauzu zbog bola u leđima. Upitan šta želi, odgovorio je pitanjem: "Šta je želja?"

Kada mu je to objašnjeno, utihnuo je trenutak, razmišljajući: "Želim da idem u školu i jedem dobru hranu", rekao je, a zatim dodao: "Želim da dobro radim da bismo imali kuću".

Broj dece koja koji rade fizičkoi izuzetno zahtevne poslove, raste u Avganistanu, a ovaj trend podstaknut je kolapsom ekonomije nakon što su talibani preuzeli zemlju.

Nedavno istraživanje organizacije "Save the Children" procenilo je da su deca u oko 50 odsto porodica zaposlena. Ona na taj način pomažu roditeljima u nabavljanju osnovnih namirnica za život. Taj problem, jasno je vidi u ciglani na autoputu severno od Kabula. Uslovi su teški čak i za odrasle, ipak u svakom sektoru zaposlena su i deca.

Oni vuku kanistere vode i nose drvene kalupe za cigle, pune ih blatom, potom suše na suncu. Utovaruju i guraju kolica puna osušene cigle u peć, a zatim guraju nazad kolica puna pečenih cigala. Pretražuju tinjajući ugalj u peći u potrazi za komadima koji još mogu da se iskoriste.

Deca rade sa odlučnošću kako bi zadovoljila potrebe svojih porodica. Kada biste ih pitali za igračke s osmehom bi slegli ramenima, a samo su neki od njh nekada išli u školu.

Nabila, 12-godišnja devojčica radi u ovoj ciglani od svoje pete godine. Kao i mnogi drugi radnici, njena porodica deo godine radi u ciglani u blizini Kabula, a drugi deo u fabrici izvan Džalalabada, blizu granice sa Pakistanom.

Pre nekoliko godina, pohađala je školu u Džalalabadu. Iako bi želela da se vrati u školu, ne može – njenoj porodici je potreban novac.

"Ne možemo da razmišljamo ni o čemu drugom, samo o radu", rekla je ona.

Pejzaž oko fabrika je sumoran i pust, dok iz dimnjaka izlaze crni, čađavi "oblaci". Porodice žive odmah pored fabrike u kućama od blata, gde svaka u svom ćošku pravi svoje cigle. Za većinu, dnevni obrok je hleb namočen u čaj.

Rahim ima troje dece koja rade sa njim, u zrasta pet do 12 godina. Deca su išla u školu, a Rahim kaže da se dugo opirao tome da ih primora na rad. Ali čak i pre nego što su talibani došli na vlast, kako je rat trajao i ekonomija se pogoršavala, tvrdi da nije imao izbora.

"Nema drugog načina. Kako mogu da uče kada mi nemamo hleba za jelo? Opstanak je važniji", rekao je.

Radnici dobijaju 4 dolara za svakih 1.000 cigli koje naprave. Jedna odrasla osoba koja radi sama ne može da uradi toliko za jedan dan, ali ako deca pomognu, mogu da naprave 1.500 cigli dnevno, kažu radnici.

Prema anketama koje je sprovela organizacija "Save the Children", procenat porodica koje kažu da imaju dete koje radi van kuće porastao je sa 18 odsto na 22 odsto od decembra do juna. To bi značilo da više od milion dece širom zemlje radi. Istraživanjem je obuhvaćeno više od 1.400 dece i više od 1.400 staratelja u sedam provincija. Još 22 odsto dece je reklo da su zamoljeni da rade na porodičnom poslu ili farmi.

Istraživanje je takođe ukazalo na kolaps sredstava za život koji su Avganistanci pretrpeli u protekloj godini. U junu je 77 odsto anketiranih porodica izjavilo da je izgubilo polovinu prihoda ili više, u odnosu na 61 odsto u decembru.

Pre nekoliko dana, počela je da pada slaba kiša kod ciglane, a deca su se odmah razveselila, misleći da će ih ona osvežiti posle vrućine. Onda je vetar ojačao, prašina im je prekrila lica, a vazduh je požutero. Neka deca nisu mogla da otvore oči, ali su radila, dok se kiša pretvorila u pljusak.

Deca su bila mokra do gole kože, a potoci nastali od jakih padavina napravili su rovove u zemljištu. Ipak, deca su nastavila da rade.