Otmice, nasilje, prirodne katastrofe: Kako je Haiti došao do potpune anarhije?

Ubistvo predsednika Žovenela Moiza i razoran zemljotres od 7,2 stepena Rihtera u julu ove godine, gurnuli su Haiti još dublje u krizu u kojoj se nalazi u poslednjih deset godina.

Možda i najbolji opis trenutne situacije na Haitiju je potpuna anarhija, a u prilog tome svedoči i vest da je banda 400 Mavozo, koja kontroliše naselje Kroa de Buke u Porto-o-Prensu otela grupu od 17 američkih hrišćanskih misionara iz organizacije "Christian Aid Ministiers", među kojima su i deca. U istragu se uključio i FBI, a banda sada traži tri miliona evra za otkup, rekao je danas haićanski ministar pravde Last Kvitel za "Vol strit žurnal".

Ista banda, kako se navodi, otela je u aprilu ove godine grupu katoličkog sveštenstva, koje je kasnije bilo pušteno, ali nije bilo jasno da li je plaćen otkup za njih, podseća BBC.

Otmice su poslednjih meseci postale sve nasilnije usred rastuće političke i ekonomske krize, sa najmanje 628 incidenata u prvih devet meseci ove godine, samo prema izveštaju haićanskog neprofitnog Centra za analizu i istraživanje ljudskih prava (CARDH), navodi Rojters.

Veliki problem je i bezbednost što se dalo videti pre dva dana na ceremoniji u znak sećanja na smrt jednog od očeva osnivača zemlje, kada je državna delegacija bila izložena paljbi iz vatrenog oružja pripadnika lokalne bande.

Zvaničnici su bili primorani da se povuku što je bio još jedan indikator sve veće moći haićanskih kriminalnih grupa. Situacija je kulminirala i u narodu, koji je pre dva dana započeo nacionalni štrajk u znak protesta zbog sve rastućeg talasa otmica.

Kako je Haiti došao do potpunog beznađa?

U poslednjih više od sto godina, život stanovnika Haitija obeležava vrzino kolo političkih nestabilnosti i prirodnih katastrofa. Peršunski masakr, odnosno genocid koji je Dominikanska Republika izvršila nad 30.000 Haićana jedan je od najtužnijih trenutaka u istoriji ove zemlje koji se odigrao 1918. godine. Samo tri godine pre toga SAD su izvršile invaziju na Haiti kako bi zaštitile ulaganja u toj zemlji, a svoje snage povukli su tek 1934. godine.

Međutim, potpuna devastacija događa se 1954. godine kada je uragan Hejzel usmrtio hiljadu ljudi i uništio useve kafe i kakaa na početku sezone žetve. Tri godine kasnije vlast preuzima čuveni lekar Fransoa Divalije, koji se proglasio doživotnim predsednikom, te tu titulu zadržao do smrti 1971. godine.

Političke kontroverze i ubistva kandidata na izborima, ipak padaju u drugi plan 2004. godine nakon poplava koje su devastirale delove zemlje, a tu ranjivost dodatno iskoristili uragani Ivan i Džin koji su usmrtili preko tri hiljade ljudi, a još 250 hiljada ostavili bez krova nad glavom. Manje od godinu dana kasnije uragan Deniz nanosi još dodatnih 50 miliona dolara štete.

Samo četiri godine kasnije dolazi do niza prirodnih katastrofa u roku od samo mesec dana - uključujući tropske oluje Fej i Hanu, uragane Gustav i Ike, koje uništavaju 25 odsto privrede zemlje.

Tanjug/AP Photo/Joseph Odelyn

Najveća prirodna katastrofa stiže pak, 2010. godine, kada je u popodnevnim časovima 1. januara 2010. godine zemljotres jačine 7 stepeni Rihtera pogodio prestonicu Port o Prens. Razmere štete su bile bez presedana u urbanim sredinama. Iako su međunarodni donatori obećali 5,3 milijarde dolara pomoći za obnovu Haitija, mnogi nisu ispunili svoje obaveze. Dalji problemi sa sredstvima koja se nisu koristila namenski, nastavili su da podstiču nezadovoljstvo Haićana rukovodstvom.

Nedugo nakon zemljotresa, državu je dodatno preplavila epidemija kolere, prva takve vrste u istoriji. U godinama koje traju, broj slučajeva je porastao na 820.000, a oko 10.000 ljudi je preminulo.

Krajem oktobra 2016. godine sledi uragan Metju, najjača oluja koja je pogodila Haiti od 1964. godine. Osim što je uragan uništio useve neposredno pre žetve, pogoršao je i epidemiju kolere, ostavio 200 hiljada porodica bez doma i izazvao dodatna oštećenja infrastrukture.

Sve to je dovelo i do turbulentnog izbornog ciklusa na kojem Mišel Marteli osvaja predsedničku funkciju. On potom imenuje Žovenela Moiza za svog kandidata koji pobeđuje na izborima i preuzima dužnost 2017. godine.

Podrivani decenijama prirodnih katastrofa i političkih kriza, stanovnici Haitija su trenutno ugroženiji više nego ikad, posebno usled nedostatka humanitarnih sredstava.

Zaključavanja zbog kovida 19 doprineli su gubitku prihoda i nesigurnosti prehrambene industrije.

Uz to, politička nesigurnost se takođe nastavlja, a ustavna kriza izazvana Moizovim ograničavanjem mandata i odbijanjem da napusti funkciju pre 2022. godine, rezultirala je njegovim ubistvom u julu ove godine.

Talas nasilja od tada ne prestaje.

Ima li Haiti perspektivu?

Helen La Lajm, specijalna predstavnica i šefica Integrisane kancelarije Ujedinjenih nacija na Haitiju (BINUH) rekla je početkom  oktobra da su "dugo očekivani" nacionalni i lokalni izbori sada dodatno odloženi, dok je "nebezbednost u Port o Prensu postala velika - otmice su u porastu, a bande su proširile svoju kontrolu na velike delove grada".

Takođe je primetila nedavni prislini povratak hiljada haićanskih migranata sa američko-meksičke granice, od kojih su mnogi jednostavno "tražili bolje uslove života u susednim zemaljama".

Iako su naizgled beskonačne krize u zemlji dovele otpornost haićanskog naroda do same ivice, postoje dobre vesti, rekla je La Lima.

U pozitivnom koraku ka oživljavanju demokratskih institucija, političari iz celog spektra, uključujući bivše opozicione i vladajuće koalicione grupe, postigli su dogovor 11. septembra o formiranju novog Privremenog izbornog veća, s ciljem održavanja izbora najkasnije u drugoj polovini godini 2022. Ujedno vlada i saglasnost da se reformiše haićanski ustav iz 1987. godine, povelja za koju se smatra da doprinosi stalnoj političkoj i institucionalnoj nestabilnosti.

AP Photo/Fernando Vergara

Do tada, bezbednost se ponovo mora uspostaviti, posebno u prestonici gde je značajan i nagli porast nasilja među bandama prouzrokovao raseljavanje oko 19.000 ljudi iz komuna Site-Sole, Krok de Buke, Delmas i Port o Prins u Martisantu.

"Kontrola koju bande poseduju oko strateških ulaznih i izlaznih tačaka glavnog grada, imala je štetan uticaj na ekonomiju Haitija i kretanje ljudi i robe", rekla je zvaničnica UN.

Međutim, preopterećene policijske snage sa nedovoljno resursa ne mogu zaustaviti porast kriminala bez pojačanja vladinih službi u osiromašenim naseljima.

Iako su građani Haitija jednoglasno osudili ubistvo predsednika Moiza i pozvali na temeljnu istragu, La Lima kaže da se "pravosudnim akterima mora dozvoliti da rade nezavisno... uz uverenje da će biti zaštićeni dok preuzimaju delikatan zadatak identifikovanja i krivičnog gonjenja počinilaca".

Neophodna pomoć međunarodne zajednice

Avgustovski zemljotres dodatno je zakomplikovao iovako tešku humanitarnu situaciju. Usred tekućih operacija pomoći, specijalna predstavnica je rekla da rani oporavak i obnavljanje radnih mesta moraju biti finansijski podržani u najpogođenijim područjima.

"Moramo osigurati da Haiti ne postane zaboravljena kriza", nastavila je zvaničnica UN-a, apelujući na države članice da doprinesu hitnom apelu od nekoliko stotina miliona dolara dodajući da je u pitanju trka sa vremenom kako bi se osiguralo da se deca vrate u školu, da farmeri ne propuste narednu sezonu sadnje i da se ljudi koji trenutno žive u kampovima, vrate svojim kućama što je pre moguće.

La Lime je naglasila da se "hitnom, odlučnom i usklađenom akcijom" Haiti može pozabaviti svojim dubokim strukturalnim izazovima, defiicitom upravljanja i razvoja koji hrane "nestabilnost, nesigurnost i sve veće humanitarne potrebe" zemlje.

Tanjug AP Photo /Matias Delacroix

Trenutno je oko 70 odsto svih škola u jugozapadnom delu zemlje oštećeno ili potpuno uništeno, podaci su Dečjeg fonda UN.

"Šokiran sam kada vidim koliko je škola srušeno ili oštećeno usled zemljotresa", rekao je Bruno Maes, predstavnik UNICEF-a na Haitiju.

Otpočinjući kampanju povratka u škole, oko 300 hiljada učenika postepeno nastavlja sa nastavom u tri oblasti pogođene zemljotresom, jer "sa ili bez škola, učenje i nastava moraju da se nastave", dodao je on.

Ako učionice ostanu zatvorene, UNICEF procenjuje da je više od 230 hiljada dece u opasnosti da napusti školu, posebno na jugu Haitija.

"Što deca duže čekaju na školu, to će ih teže biti vratiti u nju", upozorio je Maes.