Više od 10.000 dece ubijeno i povređeno u dugogodišnjem ratu u Jemenu koji nije u fokusu svetske javnosti

Više od 10.000 dece u Jemenu ubijeno je ili povređeno u ratu koji od 2014. godine traje u ovoj zemlji, saopštio je portparol Fonda Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) Džejms Elder.

Potvrđeni podaci iz izveštaja i praćenja Ujedinjenih nacija pružaju uvid u ono što je sigurno potcenjivanje stvarnog broja žrtava, jer još mnogo smrtnih slučajeva i povređene dece ostaje nezabeleženo, rekao je novinarima portparol UNICEF-a Elder, prenosi AP.

On je istakao da novi brojevi pokazuju da četvoro dece biva ubijeno ili povređeno svakog dana, što je "sramotna prekretnica" otkad je koalicija predvođena Saudijskom Arabijom intervenisala u ratu 2015. godine.

Zemlja na Arapskom poluostrvu suočava se sa nekoliko problema: dugotrajnim sukobom, ekonomskom devastacijom, propadanjem socijalnih i zdravstvenih usluga, kao i nedovoljno finansiranih programa pomoći UN-a. Ipak, ono što je najgore jeste slabo interesovanje svetske populacije na ovu temu.

Kako je uopšte došlo do rata?

Osnove rata korene vuku u neuspehu političke tranzicije koja je trebalo da donese političku stabilnost državi nakon Arapskog proleća, kada je predsednik Ali Abdulah Saleh posle 33 godine morao da preda vlast svom zameniku Abdrabuhu Mansuru Hadiju 2011. godine.

Međutim, nedugo pošto je stupio na vlast, Hadi se teško snalazio u borbi sa džihadistima, separastističkim pokretima na jugu, korupcijom, nezaposlenošću, pa i činjenicom da su njegovi najbliži ljudi i dalje bliski Salehu.

Tako je i pokret Huta koji se zalaže za jemensku mulimansku manjinu Zaidi Šite, iskoristio očiglednu slabost novog predsednika i preuzeo kontrolu nad severom, odnosno provincijom Sada i susednim oblastima.

Razočarani tranzicijom, mnogi obični Jemenci, uključujući i sunite, podržali su Hute, a krajem 2014. i početkom 2015. godine pobunjenici su postepeno zauzimali i glavni grad Sana.

Hutima su se potom pridružile i bezbednosne snage odane prethodnom predsedniku Salehu, za kog se smatralo da je podržavao svoje nekadašnje neprijatelje u nameri da povrati vlast. Pokušaj nasilnog preuzimanja zemlje naterao je aktuelnog predsednika Hadija da pobegne u inostranstvo u martu 2015. 

AP Photo/Nariman El-Mofty

Međutim, prve komšije, odnosno Saudijska Arabija i još osam drugih, uglavnom sunitskih arapskih država, uznemirio je porast grupe za koju su verovali da ima podršku šiita iz Irana, pa su tako započele vazdušne udare sa ciljem da poraze Hute i okončaju iranski uticaj na poluostrvu, te obnove Hadijevu vladu.

Povrh svega, koalicija je dobila podršku od SAD-a, Velike Britanije i Francuske.

Kraj se čak ni ne nazire

Iako su prvobitne prognoze bile da će rat trajati samo nekoliko nedelja, pretvorio se u godine vojnog zastoja.

Kada su se koalicione trupe iskrcale u južnom lučkom gradu Aden u avgustu 2015. godine i pomogle da se proteraju Huti, Hadijeva vlada je osnovala i privremeni dom u tom gradu dok predsednik pak, i dalje ima sedište u Saudijskoj Arabiji.

Iako isterani iz Adene, Huti svoje uporište i dalje imaju u prestonici Sana i u severozapadnom Jemenu. Uspeli su da izvrše i opsadu trećeg grada Taiza, ali i izvedu redovne napade balističkim raketama i bespilotnim letelicama na Saudijsku Arabiju.

Lansiranje balističke rakete prema Rijadu u novembru 2017. godine podstaklo je koaliciju predvođenu Saudijskom Arabijom da pooštri blokadu Jemena. U saopštenju su naveli da žele da zaustave krijumčarenje oružja pobunjenicima od strane Irana, što je Teheran negirao, ali ograničenja su dovela do još značajnijeg povećanja cena hrane i goriva, te je tako još ljudi gurnuto u glad.

Osim toga, u septembru 2019. godine, Huti su gađali istočna naftna polja u Saudijskoj Arabiji, što je uspelo da poremeti polovinu proizvodnje u kraljevstvu, tačnije oko pet odsto na svetskom nivou.

Iako su Huti preuzeli odgovornost, Saudijska Arabija i SAD su optužile Iran za ovaj napad.

AP Photo/Nariman El-Mofty

Međutim, kada su svoje prste u krizu upleli militanti iz Al Kaide na Arapskom poluostrvu i lokalnog ogranka Islamske države, ratu se tek nije nazirao kraj. Iskoristivši haos, zauzeli su teritoriju na jugu i izveli više terotističkih napada u Adenu.

Savez između Huta i Saleha takođe je propao u novembru 2017. godine zbog nemogućnosti dogovora ko će imati kontrolu nad najvećom džamijom u Sani, nakon čega je bivši predsednik ubijen.

Stokholmski sporazum

U junu 2018. godine koalicija je pokušala da pokrene veliku ofanzivu kako bi od Huta preuzela nazad morski grad Hudaida na Crvenom moru, čija je luka doslovno jedino svetlo na kraju tunela za gotovo dve trećine jemenskog stanovništva.

Ujedinjene nacije su upozorile da bi potencijalna devastacija luke predstavljala "prekretnicu" posle koje neće biti moguće sprečiti gubitak ljudskih života usled gladi.

Nakon šest meseci borbi, zaraćene strane su dogovorile prekid vatre na razgovorima u Švedskoj. Stokholmski sporazum je od njih zahtevao da rasporede svoje snage oko Hudaide, uspostave mehanizam razmene zatvorenika i da se pozabave situacijom u Taizu.

Iako su stotine zatvorenika od tada oslobođene, do potpunog premeštanja snaga iz Hudaide do danas nije došlo, što izaziva bojazan da će Stokholmski sporazum propasti i da će se bitka nastaviti.

Osim toga, u julu 2019. godine Ujedinjeni Arapski Emirati, ključni saveznik Saudijske Arabije u ratu, suočeni su sa međunarodnim kritikama, najavili su povlačenje svojih snaga iz Jemena.

U avgustu iste godine izbile su borbe na jugu između vladinih snaga koje podržava Saudijska Arabija i navodnog savezničkog separatističkog pokreta Južno prelazno veće, koji podržavaju Emirati.

Snage lojalne separatističkom pokretu, koje su Hadija optužile za loše upravljanje i veze sa islamistima, preuzele su kontrolu nad Adenom i odbije da dozvole vladi da se vrati sve dok Saudijska Arabija ne bude posredovala u dogovoru o vlasti tog novembra.

AP Photo/Wael Qubady

UN su se nadale da će sporazum otvoriti put političkoj nagodbi kojom bi se okončao građanski rat, ali u januaru 2020. došlo je do nagle eskalacije neprijateljstva između Hutija i snaga predvođenih koalicijom, sa borbama na nekoliko frontova, raketnim udarima i vazdušnim napadima.

U aprilu 2020. Južno prelazno veće proglasilo je samoupravu u Adenu, čime je prekršen mirovni sporazum potpisan sa međunarodno priznatom vladom. Saudijska Arabija je najavila unilateralni prekid vatre istog meseca zbog pandemije koronavirusa, ali su ga Huti odbili, zahtevajući ukidanje vazdušnih i morskih blokada u Sani i Hudaidi.

Statistika koje svet treba da se stidi

Prema podacima UN-a, ukupno 3.455 dece je poginulo, a više od 6.600 povređeno u borbama u Jemenu od 15. marta 2015. do 30. septembra ove godine. Portparol Fonda Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) Džejms Elder je ukazao na to da osim nasilja sa kojim se suočavaju, mnogi Jemenci gladuju ne zbog nedostatka hrana već nedostatka novca da istu kupe.

Kako se navodi, UN već dugo smatra da se u Jemenu dešava "najgora humanitarna kriza na svetu", a rat je oduzeo jemenskoj deci sigurnost, obrazovanje i mogućnosti.

"Svakog dana nasilje i uništavanje nanose pustoš u životima dece i njihovih porodica", rekla je krajem septembra Henrijeta Fore, izvršna direktorka Dečjeg fonda UN (UNICEF) i otkrila mračnu sliku o 1,7 miliona raseljenih mladih, 11,3 miliona mladih koji zavise od humanitarne pomoći da bi preživeli i 2,3 miliona mlađih od pet godina akutno neuhranjenih, od kojih je skoro 400 hiljada u "nesporednom riziku od smrti".

"Biti dete u Jemenu znači da ste verovatno ili doživeli ili bili svedoci stravičnog nasilja s kojim nijedno dete nikada ne bi trebalo da se suoči. Jemen je jedno od najtežih mesta na svetu da budete dete", dodala je.

U svom obraćanju, šef Svetskog programa za hranu (WFP) Dejvid Bejsli rekao je da su u naciji od 30 miliona ljudi za oko 12,9 miliona potrebni obroci, dok 3,3 miliona dece i žena zahteva posebnu ishranu.

"Doslovno gledamo kako 16 miliona ljudi maršira ka gladi", dodao je.

S obzirom na to da hiljadu ljudi nedeljno umire od nedostatka hrane, on je upozorio da bi u narednih šest meseci ako zemlja ne dobije 800 miliona dolara, potreba za smanjenjem obroka mogla dovesti do smrti 400 hiljade dece mlađe od pet godina.

"Imamo moral i obavezu da govorimo i pojačamo delovanje", rekao je on apelujući na svetske lidere da "izvrše pritisak na sve strane i okončaju ovaj sukob" - "Ovo su naša deca; ovo su naša braća i sestre za koje su nam potrebni donatori inače će deca umirati. Nemojmo ih izneveriti. Hajde da uradimo ono što treba", zaključio je Bejsli.