Projekat 2025: Da li je iza naizgled "haotične" Trampove spoljne politike grandiozan plan sa fokusom na Kinu i Rusiju?
Komentari
07/04/2025
-09:02
Američki ministar odbrane Pit Hegset prorijetiše fokus vojske sa Evrope ka mogućem sukobu sa Kinom, navodi se u internom dopisu koji je nedavno procureo.
Odvraćanje Kine od preuzimanja kontrole nad Tajvanom i jačanje odbrane sopstvene zemlje navedeni su kao novi prioriteti u dokumentu sa Hegsetovim potpisom "Privremene strateške smernice nacionalne odbrane", pod oznakom "tajno/nije za strane državljane", koji je poslat sredinom marta, piše Washington Post.
U njemu je detaljno opisano sprovođenje plana predsednika SAD Donalda Trampa za pripremu i pobedu u mogućem ratu protiv Kine, kao i odbranu SAD od pretnji u "bliskom inostranstvu", uključujući Grenland i Panamski kanal, ali i direktnu ulogu vojske u borbi protiv ilegalne migracije i trgovine narkoticima. Kina je označena kao glavna strateška pretnja za SAD i opisuje se kao autoritarni režim čije vrednosti ugrožavaju slobodni svet.
Kako navode američki mediji, Hegsetov dopis "u reč" prati plan konzervativnog tink-tenka Heritidž fondacije pod imenom "Projekat 2025", koji je deo sveobuhvatne strategije pod nazivom "Mandat za liderstvo: Konzervativno obećanje" na 922 strane.
"Kina je jedina pretnja za Ministarstvo, a poricanje kineskog zauzimanja Tajvana, uz istovremenu odbrana domovine, jedini je scenario za Ministarstvo odbrane“, napisao je Hegset.
U smernicama za Kinu se navodi da će Pentagon "prihvatiti rizik" u drugim delovima sveta, imajući u vidu kadrovska i ograničenja u resursima, dok će vršiti pritisak na saveznike u Evropi, na Bliskom istoku i u istočnoj Aziji da troše više na odbranu, kako bi preuzeli najveći uloge odvraćanja pretnji Rusije, Severne Koreje i Irana.
Prema Rusiji se zauzima pragmatičniji stav, kao i izbegavanje direktne konfrontacije. Cilj je oslabiti ruski uticaj bez eskalacije, nastavak sankcija, jačanje istočnog krila NATO-a, kao i povećanje proizvodnje energenata u SAD kako bi se smanjila zavisnost Evrope od ruskog gasa.
Povezane vesti
To je donekle u suprotnosti sa strategijom administracije Džozefa Bajdena iz 2022. koja se fokusirala na jačanje saveza za rat sa Rusijom, nazivajući iz "uzajamno korisnim alijansama", a saveznike "najvećom globalnom strateškom prednošću" Amerike. Međutim, Hegset zahteva da NATO preuzme "daleko veće" breme jer SAD neće biti voljne da šalju svoje snage, dok su fokusirane na drugu regiju.
Hegset je još u februaru krenuo sa sprovođenjem nove politike, poručivši evropskim saveznicima da će morati da obezbede ogromnu većinu sredstava za rat u Ukrajini. Govoreći na samitu u Briselu, on je rekao da SAD više neće tolerisati "neuravnotežen odnos" sa svojim saveznicima i pozvao članice NATO-a da troše mnogo više na odbranu.
Tanjug/AP/Mark Schiefelbein
Evropska unija je brzo reagovala na oštre signale iz Amerike, pa je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen 4. marta predstavila plan za ponovno naoružavanje Evrope vredan 800 milijardi evra, koji je u međuvremenu naišao na velike prepreke jer prezadužene države nisu voljne da ga finansiraju.
Inače, "Projekat 2025" pre svega se bavi unurašnjom politikom i preoblikovanjem američkog državnog aparata. Predlaže da se celokupna federalna birokratija, uključujući agencije poput Ministarstva pravde, stavi pod direktnu predsedničku kontrolu, prema "teoriji jedinstvene izvršne vlasti“.
U praksi, to bi pojednostavilo donošenje odluka, omogućavajući predsedniku da direktno sprovodi svoju politiku u brojnim oblastima. Predlozi takođe pozivaju na ukidanje zaštite radnih mesta za hiljade vladinih službenika. Drastični rezovi u broju državnih službenika krenuli su pod inicijativom Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE), dok je Tramp 20. marta potpisao ukraz o eliminaciji Ministarstva obrazovanja, kao što nalaže "Projekat 2025". Ove nedelje krenula su i masovna otpuštanja zaposlenih iz Ministarstva zdravlja pod kontrolom Roberta F. Kenedija Mlađeg.
U dokumentu FBI je označen kao "naduvena, arogantna organizacija" u kojoj vlada sve veće bezakonje. Poziva se na drastičnu rekonstrukciju te agencije i nekoliko drugih, što je već krenuo da sprovodi direktor FBI Keš Patel.
SAD već decenijama smatraju Kinu glavnom globalnom pretnjom
Američki tink-tenkovi i tzv. "policy paper-i" glavni su kreatori politike administracija, bez obzira ko je na vlasti, i kroz svoje analize, projekcije i dugoročne planove imaju za cilj da usmere geopolitičku strategiju SAD nevezano za predsedničke izbore.
Povezane vesti
Iako često predlažu različite taktičke pristupe ili načina za obračun sa drugim zemljama, obično se nadovezuju na prethodno utvrđeni konsenzus o nacionalnom interesu. Dobar primer je tzv. "Volfovic doktrina" iz 1992. nazvana po bivšem zameniku ministra odbrane Polu Volfovicu, koju je New York Times tada analizirao u tekstu pod naslovom "Američki strateški plan poziva na garancije da se ne razvije nijedan rival".
"U širokoj novoj izjavi o politici koja je u završnoj fazi izrade, Ministarstvo odbrane tvrdi da će američka politička i vojna misija u eri posle Hladnog rata biti da osigura da nijedna rivalska supersila ne sme da se pojavi u zapadnoj Evropi, Aziji ili na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza", pisao je pre 33 godine njujorški list.
Na tu doktrinu su se tokom 90-ih i 2000-ih pozivali mnogi slični dokumenti i strategije i ona se smatra jednim od stubova neokonzervativne ideologije u SAD.
Decenijama kasnije, u Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji iz 2017. jasni su obrisi "Volfovic doktrine", kao i novog "Projekta 2025". Zanimljivo je da je i institut AFPI (America First Policy Institute) objavio jako sličan dokument.
"Sjedinjene Države će odgovoriti na rastuća politička, ekonomska i vojna nadmetanja sa kojima se suočavamo širom sveta. Kina i Rusija su izazivači američke moći, uticaja i interesa, i pokušavaju da naruše američku bezbednost i prosperitet. Odlučni su da učine ekonomije manje slobodnim i manje pravednim, da povećaju svoju vojsku i da kontrolišu informacije i podatke kako bi izvršili represiju nad svojim društvom i proširili svoj uticaj", piše u strategiji Bele kuće iz 2017.
Taj strateški plan insistira, vezano za projekciju američke moći u inostranstvu, da se "unapredi američki uticaj jer svet koji podržava američke interese i odražava naše vrednosti čini Ameriku sigurnijom i prosperitetnijom“.
U oktobru 2022. administracija predsednika Džozefa Bajdena objavila je Nacionalnu bezbednosnu strategiju koja je veoma dosledna u odnosu na Kinu.
"Narodna republika Kina je jedini konkurent koji ima nameru da preoblikuje međunarodni poredak i, sve više, ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć da to učini. Peking ima ambicije da stvori pojačanu sferu uticaja u Indo-Pacifiku i da postane vodeća svetska sila. On koristi svoje tehnološke kapacitete i sve veći uticaj na međunarodne institucije kako bi stvorio popustljivije uslove za sopstveni autoritarni model i oblikovao globalnu upotrebu tehnologije i norme kako bi privilegovao svoje interese i vrednosti. Peking često koristi svoju ekonomsku moć da prinudi zemlje. On ima koristi od otvorenosti međunarodne ekonomije, dok ograničava pristup svom domaćem tržištu i nastoji da učini svet zavisnijim od Kine dok istovremeno smanjuje sopstvenu zavisnost od sveta. Kina takođe ulaže u vojsku koja se brzo modernizuje, koja je sve sposobnija u Indo-Pacifiku i koja raste u moći i dometu na globalnom nivou, sve dok nastoji da naruši saveze SAD u regionu i širom sveta", piše u Bajdenovoj strategiji za Kinu.
Danas se na sajtu AFPI-ja može pronaći tzv. "10 stubova Amerika na prvom mestu agende". Šesti stub je "Isporučiti mir kroz snagu i američko liderstvo", a deo koji se odnosi na Kinu ima naslov "Smatrati komunističku Kinu potpuno odgovornom za hronične nepoštene trgovinske prakse, krađu američkih tehnologija i zagađivanje vazduha i okeana naše planete".
"Narodna Republika Kina (NRK) i njena vladajuća kineska Komunistička partija (KPK) predstavljaju glavnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Sjedinjenih Država. Zabrinjavajuće aktivnosti Kine uključuju hronične nepoštene trgovinske prakse, krađu američkih tehnologija, agresiju protiv njenih suseda, zloupotrebu životne sredine i ubrzani program nuklearnog oružja. Pored toga, Kina je pokazala potpuni nedostatak transparentnosti o poreklu kovida-19. Moramo smatrati Kinu potpuno odgovornom za svoje postupke", piše u dokumentu.
Razlike između agresivnog i fleksibilnog pristupa istim geopolitičkim ciljevima
Zanimljivo je da je jedan od glavnih neokonzervativnih časopisa National interest 18. februara 2022, nekoliko dana pre početka rata u Ukrajini, objavio dugačak članak pod naslovom "Strategija 21. veka za borbu protiv Rusije, Kine i Irana".
U njemu se navodi da SAD treba da promene pristup (tačnije taktiku, a ne strategiju), kako bi odgovorile na izazove drugih sila. Atipično za neokonzervativce predlaže ostavljanje rivalima prostora za deeskalaciju kako bi se očuvao mir i kako Amerikanci ne bi morali nepotrebno da troše resurse.
"Sjedinjene Države treba da pokažu fleksibilnu odlučnost koja se sprovodi kroz novu vrstu realizma, u kome njihov ne treba da se razvodnjava, već propagira preko partnera. Amerika bi trebalo da se suprotstavi agresivnom preuzimanju vlasti i zadiranju sa momentalnim odgovorima, istovremeno pružajući opipljiva sredstva za deeskalaciju koja zadovoljavaju obe strane i međunarodni mir. U isto vreme, Sjedinjene Države treba da reafirmišu svoju posvećenost vitalnim nacionalnim interesima dok rade sa lokalnim liderima koji bi trebalo da deluju na sličan način u svom interesu. Primenjujući kaskadne mehanizme angažovanja i odbijanja pretnji, Sjedinjene Države će izbeći da snose teret i da plate cenu međunarodnog garanta svetskog mira, dok će od toga dobiti malo priznanja ili prestiža", piše u tekstu.
Pored fleksibilnosti, National Interest pominje i nastanak multilateralnog sveta. Iako ne koristi taj naziv, ideja je veoma slična onoj koju je nedavno izneo američki državni sekretar Marko Rubio.
"Kratak period neosporne američke hegemonije od 1990. do 2010. nije počivao samo na američkoj percepciji nepobedivosti, posebno posle Zalivskog rata, već i na uverenju da globalni poredak zasnovan na legalističkom multilateralizmu podstiče konkurenciju unutar granica režima vezanog za međunarodna pravila. Međutim, pokazalo se da je konkurencija lukavija nego što se činilo, a pravila fleksibilnija za protivnike SAD nego što je bilo zamišljeno. Što se tiče ekonomske konkurencije, izazivači su videli svet kao kolač koji treba da se deli. Prirodan zaključak je bio da su Sjedinjene Države dale Kini i Rusiji prostor da prošire svoju moć i kontrolu nad velikim delovima globalne arene bez dobijanja ičega u zamenu", navodi se u analizi National Interesta od pre tri godine.
Dobar primer razlike u predloženoj taktici je poređenje ovog članka sa studijom neokonzervativnog tink-tenka RAND korporacije iz 2019. u kojoj se predlažu opcije za "nametanje troškova" Rusiji kako bi se ona izbacila iz balansa i preterano rastegla.
Hibridni sukob, pored ekonomskih mera poput pritiska na energetski sektor i promovisanje odliva mozgova, obuhvatao bi razbuktavanje raznih geopolitičkih žarišta, uključujući dodatno naoružavanje Ukrajine i podršku džihadistima u Siriji.
"Rad se zasniva na konceptu dugoročne strateške konkurencije razvijenom tokom Hladnog
rata, od kojih su neki nastali u RAND-u. Izveštaj RAND-a iz 1972. tvrdi da bi Sjedinjene Države
trebalo da preusmere svoje strateško razmišljanje od pokušaja da ostanu ispred Sovjetskog Saveza u svim dimenzijama ka pokušaju da se kontroliše konkurencija i usmeri se u oblasti gde SAD imaju prednost SAD. Ako ova izmena može biti uspešno izvedena, kako se zaključuje u izveštaju, SAD bi mogle da podstaknu Sovjetski Savez da premesti svoje ograničene resurse u oblasti koje su manje preteće. Novi izveštaj primenjuje ovaj koncept na današnju Rusiju", piše u uvodu studije.
Komentari (0)