Kenedi podržao Trampov stav o abortusu: Kako bi to moglo da se odrazi na pitanje koje decenijama polarizuje Ameriku?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

31/01/2025

14:30

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Kandidat američkog predsednika Donalda Trumpa za sekretara za zdravlje, Robert F. Kenedi Mlađi rekao je na saslušanju pred odborom Senata za finansije da države treba da kontrolišu abortus i da je saglasan sa Trumpom u stavu da je svaki abortus tragedija.

"Slažem se sa njim da ne možemo biti moralna nacija ako imamo 1,2 miliona abortusa godišnje. Slažem se sa njim da države treba da kontrolišu abortus“, rekao je Kenedi Mlađi odgovarajući na pitanje republikanskog senatora Džejmsa Lenkforda.

Priča o abortusu na pretresu o nominaciji Kenedija za sekretara za zdravstvo izazvala je dosta kontroverzi, gotovo kao i njegovi stavovi o vakcinama. U pitanju je hod po tankoj žici jer je reč o čoveku koji je ranije bio zagovornik prava na abortus, a onda je promenio mišljenje kada ga je Tramp doveo u svoj tim i sada treba da ubedi skeptične republikanske senatore da glasaju za njega, da ih uveri da je zaista promenio mišljenje i da će zaista igrati u Trampovom timu.

Kenedi je rekao da on služi predsedniku i da će po pitanju abortusa primenjivati Trampovu politiku. Tramp je, naime, protivnik abortusa i on smatra da svaka država u Americi treba posebno da odluči o svojoj politici o abortusu. Tako je praktično od kako je Vrhovni sud 2022. ukinuo federalnu zaštitu prava na abortus, pa 41 država u Americi ima određene restrikcije na abortus, a u 12 je abortus potpuno zabranjen.

Tramp je odbio ideju nekih republikanaca koja se pojavljivala u kampanji da bi, kada bi došao na vlast, trebalo da potpiše nacionalnu zabranu prava na abortus. Takva ideja se nije materializovala i za sada ne postoje inicijative da se tako nešto i desi.

Kenedi, s druge strane, osim što se branio od skeptičnih republikanaca, morao je da se brani od demokrata, čijem je taboru nekada pripadao, koji su ga podsećali na to da je bio zagovornik prava na abortus i da je, ne tako davno, rekao da žena treba da odlučuje o svom telu, a ne vlada.

On je priznao da čak i unutar njegove porodice postoje neslaganja po pitanju abortusa, ali je kazao da je za njega lično abortus tragedija, što je i Tramp govorio. Uverio je senatore da će primenjivati Trampove stavove u vođenju Sekretarijata za zdravstvo, ma šta on mislio o nekoj temi.

Naime, Kenedi kao sekretar za zdravstvo, ako bude potvrđen, nema ingerencije da nalaže državama kakvu politiku da primenjuju po ovom ili onom pitanju, pa i po pitanju abortusa. Kada bi došlo do neke promene na nivou cele Amerike, ona bi morala da dođe od Kongresa, koji bi morao da usvoji zakon.

U oba doma Kongresa većinu imaju republikanci. Oni bi morali da usvoje zakon i onda bi taj zakon morao da potpiše Tramp da bi stupio na snagu. Tako da, Kenedijevo mišljenje o abortusu, kao i o vakcinama i drugim temama, koliko god da je zapaljivo ili izaziva neke rasprave, možda u praksi nije toliko važno.

"Nebitno je šta ko misli o abortusu"

Slučaj abortusa zapravo nema mnogo veze sa Kenedijem i proteže se decenijama unazad, a verovatno će se nastaviti još decenijama unapred, nezavisno od toga da li će Kennedy biti potvrđen, napominje novinar Euronews Srbija Ljubiša Ivanović.

Da li će Kenedi dobiti odobrenje Senata znaće se iduće nedelje jer su i neki republikanci skeptični prema njemu, ali ne zbog prava na abortus već zbog stava prema vakcinama, što bi moglo da obori njegovu kandidaturu.

Što se abrortusa tiče treba napomenuti da ga dozvoljava četiri petine američkih saveznih država, a da su ga dozvoljavale sve između 1973. i prošle godine kada je Vrhovni sud oborio čuvenu presudu Rou protiv Vejda, na osnovu procesa iz Teksasa, gde je donesena federalna dozvola da se može obaviti nasilni prekid trudnoće.

Međutim, "intelektualni guru" konzervativnih sudija Vrhovnog suda, pokojni Entoni Skalija je uvek govorio da je "nebitno šta ko misli o abortusu" jer se zna koja je procedura da bi se on, donošenjem zakona, dozvolio na federalnom nivou. Isto pravilo važi i za južne konzervativne države poput Tenesija i Misisipija koje dominiraju u zabrani abortusa.

"Donesite zakon. Žene su većinsko biračko telo. Žena ima više nego muškaraca. Pa pitamo žene Tenesija šta o tome misle. One bi same mogle da glasaju za kongresmene ili senatore koji se za to zalažu kad bi htele. Ali očigledno neće", kazao je Ivanović, podsećajući na reči konzervativnog sudije Skalije.

Pitanje abortusa ima više dimenzija, od moralno-religijske, preko pravne, do medicinske. Po tom pitanju Skalija kaže da Vrhovni sud "ne treba da bude izvor prava", to jest ne treba da bude odlučuje da li će se abortus dozvoljavati ili ne. Upravo je pred Vrhovnim sudom, osam godina posle njegove smrti, presuda Rou protiv Vejda i oborena. Isto važi za smrtnu kaznu ili bilo koje druge kontroverzne odluke u Sjedinjenim Državama.

Ideja je da ne treba koristiti precedentno pravo da bi se određeno pravo ostvarilo ili ukinulo.

Analizu Kenedijevih stavova u vezi vakcine, stava libertarijanaca u okviru Republikanske stranke o kontracepciji i abortusu i koliko je tema uopšte važna u SAD, pogledajte u videu ispod.