Igre 
Novi konflikt SAD i Rusije: U igri je milion kvadratnih kilometara i pregršt skupocenih resursa
Komentari28/03/2024
-11:05
Rusija i SAD ušle su u novi sukob, ovog puta oko više od milion kvadratnih kilometara pomorske teritorije na Arktiku potencijalno pune retkih skupocenih minerala i energenata. U pitanju su dve oblasti, jedna severno od Aljaske, a druga u Beringovom moru na koje Amerika polaže pravo.
Međutim, rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u ponedeljak saopštilo da Moskva ne priznaje pokušaj Vašingtona da "nezakonito prisvoji" tu teritoriju
Ruski predstavnici su o tome u ponedeljak obavestili Savet Međunarodne uprave za morsko dno. To međunarodno telo zaseda u Kingstonu na Jamajci, a postupa u skladu sa Konvencijom UN o pomorskom pravu (UNCLOS) iz 1982. godine.
"SAD jednostrano pokušavaju da smanje površinu morskog dna pod (međunarodnom) nadležnošću", navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Američki Stejt department je u decembru 2023. objavio svoj projekat "proširenog kontinentalnog pojasa", polažući svoju jurisdikciju nad oko milion kvadratnih kilometara izvan teritorijalnih voda SAD. UNCLOS dozvoljava prisvajanje do 200 nautičkih milja (oko 370 km) od obale u svetskim okeanima.
"Ovi jednostrani koraci SAD nisu u skladu sa pravilima i procedurama utvrđenim međunarodnim pravom“, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, napominjući da je blokiralo poslednji pokušaj Vašingtona da "koristi Konvenciju iz 1982. isključivo za unapređenje sopstvenih interesa“.
www.state.gov
UNCLOS takođe dozvoljava proširenje tzv. isključive ekonomske zone (EEZ) neke zemlje ako može da dokaže da se epikontinentalni pojas (morsko dno u okviru kontinentalne ravnine) proteže dalje od granice na 200 nautičkih milja, ali zemlje moraju da podnesu peticiju putem odgovarajućih kanala. Ruska strana navodi da je to učinila 2015. godina.
Povezane vesti
Moskva takođe optužuje Vašington da se "fokusira na svoja prava i potpuno ignoriše svoje obaveze" kada je u pitanju međunarodno pravo, te da SAD nikad nisu ratifikovale UNCLOS-a iako su učestvovale u izradi sporazuma.
Prema ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, diplomatska nota u kojoj Moskva odbija da prizna "pretenzije" na američki kontinentalni pojas već je dostavljena Vašingtonu "preko bilateralnih kanala".
Mape koje je objavio Stejt department pokazuju da SAD polažu pravo arktičku oblast 350 do 680 nautičkih milja izvan linije od 200 nautičkih milja, dok je ona u Beringovom moru ide otprilike 340 nautičkih milja istočno.
Pravni osnovi američke tvrdnje
Morsko dno je od mnogo veće strateške važnosti nego što deluje na prvi pogled, pa je objava Stejt departmenta 19. decembra prošle godine o polaganju jurisdikcije unela pometnju u naučnu, ali i poslovnu zajednicu.
Kako piše analitičar Centra za pomorsku analizu Američke mornarice Kornel Overfild, ove oblasti koje su izvan EEZ pripadaju Americi po principu prirodnog produžetka kontinenta, te da stoga ima ekskluzivno pravo na resurse ispod morskog dna, uključujući i pravo na bušenje i postavljanje veštačkih platformi.
Po njemu je pravo SAD na kompletan epikontinentalni pojas, koji se proteže izvan EEZ, ukorenjeno u međunarodnom običajnom pravu. Naime, u saopštenju Stejt departmenta se citira princip da pravni epikontinentalni pojas postoji ipso facto (sam po sebi) i ab initio (od početka) čak i pre nego što priobalna država iscrta na mapi puni obim svojih prava.
Ovaj princip je sadržan i u Konvenciji o epikontinentalnom pojasu iz 1958. i pomenutoj Konvenciji UN o pravu mora iz 1982. godine. Overfild smatra da bez obzira što SAD nisu ratifikovale UNCLOS, ali jesu Konvenciju iz 1958. one igraju centralnu ulogu u formiranju osnovnog međunarodnog običajnog prava, te imaju čvrstu osnovu za tvrdnju jurisdikcije.
Povezane vesti
"SAD sada mogu da biraju da li će tamo eksploatisati rezerve nafte i gasa ili ih ostaviti u zemlji. Takođe mogu odlučiti da li će dozvoliti eksploataciju morskog dna u potrazi za mineralima od ključnog značaja za zelenu tehnologiju ili dati prioritet zaštiti ekosistema koji se nalaze na morskom dnu. Odluke Vašingtona o ovim pitanjima imaće dalekosežne posledice po američku ekonomiju i globalni biodiverzitet", navodi stručnjak i dodaje da se sada nameće pitanje da li će druge zemlje prihvatiti proglašene granice ili će tražiti od Amerike da im preko Međunarodne uprave za morsko dno isplati deo prihoda od eksploatacije.
U spor bi mogla da se umeša i Kanada
Po njemu sada se nameću dva velika pravna pitanja.
Prvo je da li će SAD podneti svoje zahteve Komisiji za granice epikontinentalnog pojasa (CLCS). Ako se to desi, ne zna se kako će reagovati CLCS i međunarodna zajednica zemalja potpisnica UNCLOS-a.
CLCS je telo osnovano u skladu sa UNCLOS-om da obrađuje dostavljene podatke i daje neobavezujuće preporuke državama. Međutim, nameće se pitanje da li bi zemlja koja nije potpisnica UNCLOS-a poput SAD-a mogla da prođe kroz CLCS proces. Pošto CLCS nema moć da određuje granice produženog kontinentalnog pojasa, Americi u teoriji ne treba odobrenje CLCS-a, ali bi to doprinelo formiranju jasno dogovorenih i priznatih međunarodnih granica, neophodnih za ulaganja u ekstrakciju resursa.
Kao drugo se nameće pitanje da li će SAD krenuti u razgraničenje pre nego što to odredi CLCS.
Naime, u blizini Aljaske, koja se zagreva dva do tri puta većom od globalnog proseka, SAD i Kanada imaju dugogodišnji spor oko morskih granica u Bofortovom moru. Iako će Arktik, čak i ako bude topliji, predstavljati izazov za bilo kakvu aktivnost, ambicije o iskorišćavanju resursa mogle bi biti podsticaj razgraničenju između SAD i Kanade, smatra Overfild.
Kanada smatra da bi granica između Aljaske i Jukona trebalo da se nastavlja pravo u skladu meridijanom u nedogled, dok Sjedinjene Države tvrde da bi uobičajena pravila proširenja granice trebalo da važe (epikontinentalni pojas).
Komentari (0)