Planeta

Gradu u Africi s 24 miliona stanovnika preti nestanak, a za sve su krive klimatske promene

Komentari

Autor: Jutarnji list

02/08/2021

-

21:44

Gradu u Africi s 24 miliona stanovnika preti nestanak, a za sve su krive klimatske promene
Nigerija - Copyright EPA/GEORGE ESIRI

veličina teksta

Aa Aa

Automobili i kuće su potopljeni ili poplavljeni, ljudi čekaju autobus dok stoje u vodi koja dolazi do kolena, a vlasnici nekretnina stalno računaju koliko ih koštaju nastale štete. Tako izgleda Lagos tokom kišne sezone.

Stanovnici Nigerije, najnaseljenije afričke države, navikli su na godišnje poplave koje zahvataju taj grad od marta do novembra. Ipak, sredinom jula ove godine poslovnu četvrt u Lagosu pogodila je jedna od najgorih poplava poslednjih godina.

"Što smo išli dalje, to je nivo vode bio veći"

"Bilo je jako loše. Izišao sam iz kuće. Nisam shvatio da je padalo toliko kiše. Saobraćaj je bio gust zbog poplava. Što smo išli dalje, to je nivo vode bio veći. U jednom trenutku voda je prekrila branik mog automobila i počela da ulazi", kazao je za CNN Eselebor Oseluonamhen (32), koji živi u Lagosu.

Poplave u Lagosu paralisale su vladu, a troškovi za štete iznose oko četiri milijarde dolara godišnje. U tom gradu živi više od 24 miliona ljudi. Smešten je na atlantskoj obali Nigerije, a do kraja ovog veka mogao bi da postane mesto na kojem se više neće moći živeti. Naime, zbog klimatskih promena raste nivo mora, a svemu tome doprinose neadekvatni i loše održavani sistemi za odvod vode.

Nigerijski hidrološki zavod NIHSA upozorio je da bi u septembru moglo doći do još katastrofalnijih poplava.

Erozija obale

Lagos je delomično izgrađen na kopnu, a delomično na ostrvima. Zbog erozije obale pogađaju ga česte poplave.

Eroziji posebno doprinosi industrija peska. Manzo Ezekiel, portparol nigerijske agencije za upravljanje u hitnim situacijama (NEMA), rekao je za CNN da posebno propada obala ostrva Viktorija. Na tom ostrvu nalazi se bogata četvrt Lagosa te se upravo gradi novi obalni grad Eko Atlantik, koji će oko sebe imati zid dug osam kilometara i koji bi trebao štititi od poplava.

Iako bi ovaj ambiciozni projekat donekle rešio problem nestašice stambenog prostora u drugim delovima grada, Ezekiel se boji da će "zbog njegove izgradnje doći do pritiska na drugim područjima". 

Nisko pozicionirani obalni gradovi u nekim delovima sveta mogli bi da budu potopljeni do 2100. godine, pokazali su nalazi jedne studije. Studija koju je objavila istraživačka grupa Climate Central navodi da bi zahvaćena područja, u slučaju da nastavi da raste nivo mora, mogla potonuti ispod linije plime i oseke.

"Zbog globalnog zagrevanja uzrokovanog ljudskim aktivnostima porast nivoa mora mogao bi u sledećih 30 godina uzrokovati hronične poplave u gradovima u kojima trenutno živi 300 miliona ljudi. Do 2100., ispod linije nivao plime i oseke mogla bi trajno da dođe područja na kojima sada živi 200 milionaljudi", navodi se u studiji.

Stručnjaci predviđaju da bi do kraja ovog veka globalni nivo mora mogao da poraste za više od dva metra. U tom slučaju bi se Lagos, koji se nalazi na nadmorskoj visini manjoj od dva metra, mogao naći u velikim problemima.

Nigerijski ekolog Sejifunmi Adebote kazao je kako će sudbina Lagosa "zavisiti od toga koliko ćemo ozbiljno shvatiti ova naučna predviđanja i šta ćemo učiniti po tom pitanju".

Preporuka za vas

Akademik Mesinger o posledicama klimatskih promena: Središnja godišnja temperatura viša za ceo stepen u odnosu na prošli vek

Komentari (0)

Svet