Pomisao na Trampa u Beloj kući plaši mnoge sa obe strane Atlantika: Iz EU stiže apel za nabavku nuklearnog oružja
Komentari28/01/2024
-12:00
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću deluje sve izvesnije, iako su izbori tek u novembru, a tek mu predstoje najteže izborne i sudske bitke. Taj utisak sa jedne strane Atlantika pojačavaju pobede na ubedljive unutarstranačkim izborima i odustajanje svih rivala osim bivše guvernerke Južne Karoline Niki Hejli, a sa druge panika u EU i poziv na nuklearno naoružavanje u strahu od rata sa Rusijom bez podrške SAD.
Tramp je u Nju Hempširu osvojio 54,6 odsto glasova, a Hejli 43,2 procenata, što je stavlja u jako nezavidnu poziciju jer nikada u modernoj istoriji nijedan opozicioni kandidat nije pobedio na unutarstranačkim izborima nakon poraza u Ajovi i Nju Hempširu.
Od nje je praktično odmah "digla ruke" menadžerka kampanje predsednika Džoa Bajdena Džuli Čavez Rodrigez, rekavši da je Tramp skoro osigurao nominaciju Republikanske partije.
Takođe, nije jasno gde bi Hejli zapravo mogla da zabeleži pobedu protiv Trampa u komplikovanom lavirintu američkih predizbora koji se održavaju u obe vodeće stranke tokom izborne godine. Ona ne učestvuje u takozvanim kokusima u Nevadi 8. februara, što znači da neće dobiti glasove delegata iz te države. Sledeći obračun sa Trampom biće u njenoj državi Južnoj Karolini 24. februara, gde ankete Trampu daju ogromno vođstvo, bez obzira na to što Hejli ima prednost "domaćeg terena".
Kako predviđa CNN, Hejli će se verovatno suočiti sa ogromnim pritiskom da napusti trku, ali ona ostaje prkosna i odlučna bez obzira na "nemoguću misiju" pred njom.
"Ova trka je daleko od gotove. Ostalo je još desetine država", kazala je Hejli nakon poraza u utorak.
Ipak, u javnosti se postavlja pitanje da li će ona ići stopama guvernera Floride Rona Desantisa, koji je obećao da će nastaviti sa borbom nakon što je osvojio drugo mesto na izborima u Ajovi, a onda je odustao nekoliko dana kasnije. Ipak, iz štaba Niki Hejli su saopštili da plaćaju četiri miliona dolara za rezervisanje TV oglasa u Južnoj Karolini.
Demokrate, kao i američki mejnstrim mediji, sa izuzetkom Foksa, su naklonjeniji Hejli jer ona predstavlja umerenu, "pro-establišment" struju republikanaca, ali i zbog toga što ona i dalje odvlači pažnju i oduzima energiju Trampu. Tako je i Trampov novi saveznik i bivši konkurent Vivejk Ramasvami kritikovao Hejlinu odluku da ostane u trci, pripisujući je njenim "megadonorima".
"Ono što sada gledamo, sa njenom odlukom da nastavi trku, je ružna naličije američke politike", ocenio je Ramasvami.
Hejli nasuprot tome tvrdi da je upravo Tramp omiljeni kandidat demokrata jer je "gubitnik".
"Sa Donaldom Trampom, republikanci su izgubili skoro sve konkurentne izbore. Najgore čuvana tajna u politici je koliko žarko demokrate žele da idu na izbore protiv Donalda Trampa", kazala je Hejli na mitingu u Nju Hempširu.
Ipak, deluje da je američki mejnstrim mediji vide samo kao iritaciju za Trampa, a njihovu borbu kao lekcije iz kojih treba izvući pouku za glavnu bitku između Bajdena i Trampa.
Predviđa se da će jedno od glavnih i najkontraverznijih pitanja na izborima biti pravo na abortus, a na osnovu rezultata republikanskih izbora Bajden može da stekne jasniju sliku o snazi svog protivnika. Tramp je pre Nju Hempšira bio snažan favorit među onima koji podržavaju zabranu većine ili svih abortusa širom zemlje, ali Hejli ga je potisnula među 67 odsto biračkog tela koje je reklo da će se protiviti zabrani. Interesantno je da je Bajdenova kampanja u utorak nagovestila njegovu nameru da upravo prava na abortus bude centralni fokus predsedničkih izbora.
"Neka ne bude zabune. Osoba najodgovornija za oduzimanje ove slobode u Americi je Donald Tramp", rekao je Bajden pristalicama na mitingu u Manasasu u Virdžiniji.
Kao još jednu Trampovu slabost analitičari ističu problem sa umerenim biračima, to jest onima koji nisu fanatične pristalice bilo kog kandidata. Prema anketi CNN-a njih 44 odsto smatra da Tramp ne bi trebao da bude predsednik, ako bude osuđen za zločin, a Hejli je osvojila 84 odsto podrške među njima. Takođe se navodi da je ona osvojila 79 odsto glasova onih koji misle da je Bajden legitimno pobedio na izborima 2020., to jest ne veruju Trampovim optužbama da su pokradeni.
Prema izlaznoj anketi CNN-a, 30 procenata glasača u Nju Hempširu je navelo imigraciju kao glavni problem i 80 njih je glasalo za Trampa, a od onih koji misle da je ekonomija u lošem stanju 9 od 10 je glasalo za bivšeg šefa Bele kuće.
To je navedeno kao očigledna Trampova prednost na predsedničkim izborima, dok se rast poverenja potrošača u ekonomiju od 13 odsto od decembra, prema najnovijem indeksu istraživanja potrošača sa Univerziteta u Mičigenu, kao i pad inflacije, navode kao aduti Demokratske stranke.
U EU strepe da će ih Tramp ostaviti na cedilu
Od Trampa na čelu SAD strepe i stranke u Evropskom parlamentu, a najdalje je otišao lider Evropske narodne partije (EPP), koja je favorit u anketama pred evropske izbore u junu, Manfred Veber stavom da Evropi treba sopstveni nuklearni kišobran i da treba da se spremi za rat sa Rusijom bez Amerike na svojoj strani.
Nemački konzervativac i lider najveće partije u EP nazvao je Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina dvojcem koji je postavio šablon za 2024. godinu.
"Želimo NATO, ali takođe moramo da budemo dovoljno jaki da bismo mogli da se branimo bez njega, ili za vreme Trampa. Bez obzira na to ko bude izabran u Americi, Evropa mora biti sposobna da samostalno stoji u spoljnopolitičkom smislu i da bude sposobna da se samostalno brani", rekao je Veber u intervjuu za Politiko, tokom povratka vozom iz Kijeva.
Tada je spomenuo i problematično pitanje evropske nuklearne odbrane. Naime, NATO se trenutno u velikoj meri oslanja na američke nuklearne bojeve glave, koje su raspoređene u šest vojnih vazdušnih baza u Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj.
"Evropa mora da izgradi sposobnost odvraćanja. Mi moramo biti u stanju da odvratimo i da se odbranimo", rekao je Veber dodajući da je nuklearna opcija presudna u situacijama kada je neko priteran uza zid.
Komentari (0)