Tajna opstanka Japana u "geološkom osinjaku" je prosta, ali teško dostižna: Imamo sreće da se potres baš tamo dogodio

Prva stvar koja je Japance dočekala u novoj 2024. godini bilo je razaranje, praćeno velikim žutim slovima na TV ekranima koja kažu "Bežite! Cunami!".

Oko 16:10 1. januara veliki zemljotres snage 7,6 stepena po Rihteru pogodio je poluostrvo Noto na severnoj strani najvećeg ostrva Honšu. Podrhtavanje se moglo osetiti u Tokiju, udaljenom nekih 300 kilometara. Zvaničnici su upozorili na veliki cunami sa talasima od pet metara i pozvali stanovnike duž obale da se evakuišu. 

„Setite se Velikog zemljotresa u istočnom Japanu“, molio je voditelj nacionalne televizije NHK, podsećajući narod na potres iz 2011. koji je izazvao ogroman cunami i topljenje reaktora nuklearne elektrane Fukušima. 

Tanjug AP/Hiro Komae

Poginule su najmanje 73 osobe, ali i dalje ima ljudi zatrpanih ispod ruševinama koje spasioci užurbano pokušavaju da izvuku.

Iako je zemlju nesumnjivo zadesila tragedija njene razmere su vrlo lako mogle da budu nesagledivo veće, da Japanci nisu navikli na ovakve prirodne katastrofe i razvili izuzetno efikasan sistem odbrane.

Japan sedi na spoju četiri tektonske ploče, što ga čini jednim od seizmički najjaktivnijih područja na planeti. Tamo se beleži oko 20 odsto svih potresa jačih od 6 stepeni po Rihteru, a seizmografi registruju neku aktivnost u proseku na svakih pet minuta, prenosi Rojters.

Tanjug AP/Hiro Komae

Život u takvim uslovima Japance je istrenirao da u svakom trenutku očekuju katastrofu i budu spremni da momentalno reaguju. Ovaj prostor je geolog Dragan Milovanović sa Rudarsko-geološkog fakulteta, u gostovanju na Euronews Srbija opisao kao "geološki osinjak".

"Japan je zemlja zemljotresa u kojoj se dešava oko pet stotina zemljotresa godišnje. Oni svakog dana kažu 'ajmo na kafu, zemljotres, pa posle na kafu'. To je jedan prostor koji je u pravom smislu geološki osinjak, u kome se podvlači ta tanka, topla i gusta okeanska kora opet pod okeansku. Taj ugao je mali i pošto je mali, oslobađanje energije kroz čvrstu stenu je veoma intenzivno i to je ogromna količina energije. Japanci su vredni, pametni i odgovorni ljudi i oni su se pripremili. Oni vole svoju zemlju, neće je napustiti i oni se svakog trenutka bore i žive sa zemljotresima", kazao je stručnjak. 

Tanjug AP/Hiro Komae

Japan se za neizbežne potrese pre svega priprema kroz striktne građevinske propise, kako bi svaka višespratnica bila u makar u nekoj meri otporna čak i na najjača pomeranja tla. Oni variraju u zavisnosti od namene objekta (stambeni zahtevaju veću bezbednost od, recimo, skladišta) i udaljenosti od najopasnijih žarišta. 

Postoji tri stepena zaštite. Prvi je jednostavno ojačavanje konstrukcije dodatnim čeličnim gredama koje je po zakonu svuda obavezno jer pomaže da se spreči potpuno urušavanje objekata. Drugi je montiranje svojevrsnih amortizera u zgradama, koji apsorbuju deo energije koja nastaje kada se zgrada "klati". Treći i najskuplji metod je postavljanje cele zgrade na veliki amortizer koje je izoluje od tla i neutrališe njegovo kretanje, navodi se u analizi BBC-a. 

Tanjug AP/Hiro Komae

Građevinski inženjeri se fokusiraju na dva nivoa otpornosti. Prvi ima za cilj da izdrži manje zemljotrese, koji se obično dese tri ili četiri puta tokom životnog veka zgrade u Japanu. U takvim slučajevima, svaka šteta koja zahteva popravku se smatra neprihvatljivom. što znači da da zgrada mora ostati neoštećena inače njen dizajn nije ispunio uslove. Drugi nivo otpornosti odnosi se na retke, ekstremne zemljotrese. Iznad određene magnitude, cilj više nije savršeno očuvanje zgrada, već svođenje štete na onu koja ne rezultira ljudskim žrtvama.

Drugi aspekt odbrane od zemljotresa je pouzdan sistem ranog upozoravanja i uvežbana reakcija ljudi na vanredne situacije. Naučnici ne mogu da predvide vreme i razmere potresa, ali će kada on krene instrumenti automatski pokrenuti obaveštenja na TV-u, radiju i putem telefonskih notifikacija. Ova upozorenja će nekim ljudima dati možda 10 do 20 sekundi da reaguju, pre početka najjačeg potresa.

Tanjug AP/Hiro Komae

To ne zvuči kao puno vremena, ali dovoljno je da se makar otvore vrata lokalne vatrogasne stanice, da se zakoči brzi voz i da ljudi nađu zaklon, pokriju se rukama ili eventualno uhvate za nešto.

"Opreznost je majka mudrosti. U tom smislu, oni su obavestili sve i svaki Japanac ima mogućnost da, bukvalno, u svakom trenutku da vidi gde, šta i koliko se trese, koja se energija očekuje i tako dalje. Imate instrumente koji su pokriveni, koji su ubodeni u zemlju, oni prate potrese tla. Oni su direktno povezani sa mrežom, znači preko interneta i svaki stanovnik u pravom smislu i u pravom trenutku ima mogućnost da vidi gde se šta dogodilo", objasnio je Milovanović koji se iz prve ruke uverio kako ovaj sistem funkcioniše kada je bio u Japanu.

Geolog takođe ističe da zemljotrese, pogotovo na ovom okeanskom prostoru, najčešće prate cunamiji, što srećom ovoga puta nije bio slučaj. Međutim, on ne isključuje mogućnost da se tako nešto desi.

"Možda će se jedan deo ploče ponovo osloboditi, ponovo kliznuti, jer upravo taj nagli pad i oslobađanje pokreće tako ogromnu količinu vode koja velikom brzinom dolazi i ruši sve. Tamo gde nema stanovništva, gde nije naseljeno naravno manja je šteta, ali tamo gde ima, može uzrokovati značajne i materijalne i ljudske žrtve. Mislimo se da se to neće desiti ovog puta", dodaje naučnik.

Tanjug AP/Hiro Komae

Njegove kolege iz Japana zaključile su da je veliki novogodišnji zemljotres izazvao rased koji bi mogao da se proteže na oko 150 kilometara ispod poluostrva Noto. Povezana seizmička aktivnost će se verovatno nastaviti, saopštio je u utorak vladina komisija stručnjaka, piše Japan times.

Na kraju sastanka u Tokiju, panel je objasnio da je, prema njihovom mišljenju, potres magnitude 7,6 bio izazvan tzv. reverznim ili obrnutim rasedom. To se dešava kada je gornji viseći zid raseda pomeren nagore od podnožja.

Područje tektonske aktivnosti se, kako kažu japanski naučnici, širi u regionu i oko njega, a građani treba da i dalje budu na oprezu zbog daljih potresa koji mogu da dostignu do 7 stepeni po Rihteru.

Profesor Naoši Hirata sa Univerziteta u Tokiju, koji je na čelu komisije, rekao je novinarima da se veruje da je najnoviji potres deo veće seizmičke aktivnosti, ali da u ovom trenutku nije poznato koji se deo raseda pomerio.

Naravno, nemoguće je izbeći poređenje sa tragičnim zemljotresom u Turskoj i Siriji koji je prošle godine odneo više od 50.000 života. Iako je bio slične jačine (7,8 stepeni) uzrokovao je višestruko veću štetu i stradanje.  

"Turska je, naravno, kao i mi, znatno siromašnija od Japana i odgovorna koliko i narod na ovom prostoru. To je zahvatilo region gde je bio vrlo nizak standard, gde su kuće bile građene od kamena, zemlje i tako dalje. Da se to ne dogodi kod nas, ne znam šta bi bilo. Sa druge strane, Japanci se već pripremaju i ovo je dokaz. Prvo, oni pripremaju vrlo stabilne građevine, znači, koje mogu da izdrže devet stepeni, ali je još uvek majka zemlja jača. Drugo je organizacija i spremnost, jer tamo deca od predškolaca pa do naravno svih ljudi su spremni i znaju kako se ponašati. I treće je, naravno, odgovornost da se sve ono što se predloži odradi ili ide u tom pravcu, što je veoma važno, ta disciplina. Sva sreća je da se ovaj zemljotres, ovog intenziteta, dogodio tamo. Bilo gde drugde na planeti, bilo bi mnogo, mnogo drugačije", zaključak je geologa Dragan Milovanovića.