Poplave "epskih razmera" pokazale ranjivost Libije: Delovi Derne potpuno razoreni, nađeno više od 5.300 tela
Komentari13/09/2023
-14:00
Razaranje koje je izazvala mediteranska oluja "Danijel" u Libiji, pokazalo je još jednom koliko priroda može da bude surova, ali i ranjivost naroda koji živi u haosu više od jedne decenije.
U gradu Derna, na istoku zemlje, medicinsko osoblje našlo je više od 5.300 tela, a očekuje se da će se broj poginulih u poplavama značajno povećati, možda čak i udvostručiti, izjavio je danas ministar civilnog vazduhoplovstva u administraciji koja vodi istočnu Libiju Hičem Abu Čkiuat.
"More neprestano izbacuje desetine tela", rekao je ministar za Rojters, navodeći da će obnova Derne koštati milijarde dolara. Međunarodna Organizacija za migracije (IOM) u Libiji saopštila je danas da je najmanje 30.000 osoba raseljeno u Derni.
"Ovo je katastrofa u svakom smislu te reči, ogromna tragedija. Nema mesta za bilo kakvu međunarodnu pomoć - one koje smo izgubili, ne možemo da vratimo", rekao je jedan stanovnik Derne.
Spasioci u Libiji suočavaju se sa logističkim i političkim preprekama u pokušaju da dođu do pogođenih područja. Brojni putevi su uništeni, a morski koridor je još zatvoren.
"Vlasti u istočnoj Libiji imaju malo resursa. Nisu dovoljno organizovane, i nemaju prave timve za slanje u Dernu. Bengazi, koji je glavni grad istočne LIbije, veoma je daleko, a ima i drugih gradova kojima je potrebna pomoć. Zaista postoji mnogo problema", rekla je Klaudija Gazini iz Međunarodne krizne grupe.
Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Iran, Italija, Katar, Turska i Egipat su među zemljama koje su poslale, ili su spremne da pošalju pomoć.
"Međunarodne spasilačke timove i humanitarnu pomoć mora da odobri vlada sa sedištem u Tripoliju. Da bi pomoć stigla u najugroženije oblasti, moraju da se saglase obe rivalske vlade", istakla je Gazini.
Oluja koja je pre toga pogodila Grčku, Tursku i Bugarsku, dostigla je vrhunac na severoistoku Libije. Obilne kiše izazvale su bujične poplave u nekoliko gradova, a Svetska zdravstvena organizacija navela je da je reč o "poplavama epskih razmera".
Dve vlade
Od 2014. godine, Libija je podeljena između dve rivalske vlade, od kojih svaka ima podršku različitih međunarodnih faktora, a na terenu su brojne naoružane milicije.
U Tripoliju, premijer Abdul Hamid Dbeibah vodi međunarodno priznatu vladu Libije. U Bengaziju, rivalski premijer Osama Hamad je na čelu istočne administracije, koju podržava moćni vojni komandant Kalifa Hiftar.
I vlade i istočni komandant odvojeno su se obavezali da će pomoći spasilačkim naporima u područjima pogođenim poplavama, ali nemaju baš istoriju uspešne saradnje.
Suparnički parlamenti godinama nisu uspevali da se ujedine, uprkos međunarodnom pritisku, uključujući planirane izbore 2021. koji nikada nisu održani.
Od 2020. godine, dve strane su u sveopštem ratu. Hifterove snage opkolile su Tripoli u jednogodišnjoj neuspešnoj vojnoj kampanji u pokušaju da zauzmu prestonicu, ubivši hiljade osoba, prenosi AP.
Zatim je, 2022. godine, bivši istočni lider Fati Basaga pokušao da postavi svoju vladu u Tripoliju, pre nego što su ga sukobi između rivalskih milicija primorali da se povuče.
Podrška regionalnih i svetskih sila dodatno je učvrstila podele. Hifterove snage podržavaju Egipat, Rusija, Jordan i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok administraciju zapadne Libije podržavaju Turska, Katar i Italija.
Priča o zapuštenom gradu
Veći deo Derne je izgrađen kada je Libija bila pod italijanskom okupacijom u prvoj polovini 20. veka. Postala je poznata po svojim živopisnim belim kućama na plaži i vrtovima palmi.
Međutim, nakon Gadafijevog svrgavanja 2011. godine, Derna je postala središte islamističkih ekstremističkih grupa, bombardovana je u egipatskim vazdušnim napadima i kasnije opkoljena od strane snaga lojalnih Hiftaru.
Kao i drugi gradovi na istoku zemlje, ni Derna nije previše obnavljana niti je u nju ulaganu, sve od revolucije. Većina moderne infrastrukture izgrađena je tokom Gadafijeve ere, uključujući srušenu branu Vadi Derna, koju je izgradila jugoslovenska kompanija sredinom 1970-ih godina.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Prema rečima Džalela Harčauija, saradnika specijalizovanog za Libiju na londonskom RUSI institutu, Hiftar na grad i njegovo stanovništvo gleda sa sumnjom, i nerado im dozvoljava preveliku nezavisnost.
Prošle godine, na primer, plan masivne rekonstrukcije grada vodili su autsajderi iz Bengazija i drugih mesta, a ne starosedeoci Derne.
"Tragično, ovo nepoverenje bi se moglo pokazati ključnim tokom predstojećeg perioda nakon katastrofe", rekao je Harčaui.
Komentari (0)