Kriza u Nigeru se produbljuje, u slučaju vojne intervencije Evropu očekuje dodatni priliv migranata

Komentari

Autor: Euronews Srbija

22/08/2023

20:21

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Kriza u podsaharskoj Africi izazvana državnim udarom u Nigeru nastavlja da se produbljuje, nakon što je Zapad suspendovao finansijsku pomoć toj zemlji, a zapadnoafričke zemlje članice ECOWAS-a zapretile vojnom intervencijom ukoliko se politička kriza ne reši diplomatskim putem.

Stručnjaci ocenjuju da su mogućnosti za vojnu intervenciju protiv hunte u Nigeru male, ali poručuju da tu opciju ne treba isključiti, te da u tom slučaju Evropu očekuje dodatni priliv migranata.

Pripadnici predsedničke garde izvršili su državni udar 26. jula, zbacivši sa vlasti predsednika Mohameda Bazuma. Mnoge evropske države i SAD potom su zaustavile finansijsku i razvojnu pomoć Nigeru, a sankcije je uvela i Svetska banka, koja je obustavila isplate za sve operacije u zemlji.

Prethodno je sankcije Nigeru uvela i Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država ECOWAS, koja je saopštila da bi mogla da upotrebi i silu, premda tvrdi da je to krajnje sredstvo, ako organizatori državnog udara ne vrate na vlast demokratski izabranog predsednika Mohameda Bazuma. Sa druge strane, vođa puča general Abduraman Tijani kritikovao je međunarodnu zajednicu i pozvao građane da brane zemlju.

Danilo Babić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu povodom krize u Nigeru za Euronews Srbija kaže da su mogućnosti za vojnu intervenciju vrlo male. Ipak on ističe da tako nešto ne treba isključiti.

"Po mom mišljenju problem je u tome što je ECOWAS vrlo rano izašao sa idejom vojne intervencije i ultimatumom koji je postavio. Oni su hteli da zvuče odlučno i samouvereno, međutim tim potezom su sami sebe saterali u ćošak i sada pokušavaju da sačuvaju nešto od svog kredibiliteta koji se kruni. Ja iskreno moram da kažem da se nadam da do te intervencije neće doći, ali ECOWAS sada kalkuliše, nada se da će sačuvati svoj ugled jer je problem što je izgled za uspeh vojne intervencije upitan. Ako bi se ECOWAS upustio u vojnu intervenciju i ne bi uspeo da ostvari cilj to bi moglo da znači njihov kraj", objašnjava on.

Navodi i da bi posledice za ceo region zapadne Afrike, a i šire - za regione Severne i centralne Afrike bile ogromne i veoma negativne, te da se može očekivati ogromna humanitarna katastrofa i veliki broj ljudskih žrtava.

Ako bi došlo do intervncije, prema njegovim rečima, priliv migranata u Evropu bi bio veći.

"To bi zapalilo ceo region Sahela i zapadne Afrike, te bismo nažalost svedočili onim scenama prevrtanja brodova preko Sredozemnog mora i pogibije tih nesrećnih ljudi koji pokušavaju da pređu u Evropu", kaže Babić.

"Vojna intervencija u Nigeru mogla da dovede do puča u još nekoj afričkoj državi"

Puč u Nigeru je sedmi državni udar u zapadnoj i centralnoj Africi od 2020. godine, kada je Sahel proglašen za područje sa najviše oružanih pobuna. Pojas Sahela u literaturi i stranim medijima se zove i pojas pučeva.

Babić navodi da bi vojna intervencija u Nigeru mogla da dovede do puča u još nekoj državi zapadne Afrike.

"Sumnjam u tezu da kada bi se desila vojna intervencija u Nigeru, koja bi vratila svrgnutog predsednika Bazuma, da bi to izazvao neki lančani efekat u smislu da bi se vratili prethodni akteri u Burkini Faso i Maliju. ECOWAS kao organizacija nema snagu da to izvede. To bi eventualno moglo da se desi, ali to je sad hipotetički scenario, da Francuska sa velikim snagama uđe u region zapadne Afrike i postavi elite koje su ranje vladale i koje su joj odane. To se mislim neće dogoditi. Francuska nema mogućnosti za to i javno mnjenje u zapadnoj Africi je antifrancuski raspoloženo. Mislim da je to nemoguće. Štaviše mislim da je moguće suprotno, da se desi puč u još nekoj državi zapadne Afrike", objašnjava on.

Babić ističe i da politička nestabilnost u Nigeru ohrabruje i terorističke frakcije prisutne na tom prostoru.

"To se dešava na tromeđi između Malija, Burkine Faso i Nigera. Ta mesta blizu granica su vrlo pogodna za terorističke organizacije. Bilo je zaseda i u Mlaiju i Nigeru i Nigriji, gde su poginuli predstavnici bezbednosnih snaga. Eskalacija terorizma je već započela i kredibilitet vojnih vlasti u Nigeru zavisi od toga, jer su oni svrgnuli civilne vlasti upravo na tom narativu da će obezbediti sigurnost za građane. I zbog toga uživaju podršku svojih građana. Ukoliko ne uspeju bojim se da i oni mogu izgubiti kredibilitet i da možemo ući u još jedan krug vojnih pučeva", kaže on.