Šta će biti u Nigeru posle puča: "Najozbiljnija bezbednosna kriza pored ukrajinske, u igri krupni starteški interesi"

Vojna hunta je 26. jula zbacila izabranog predsednika Nigera Mohameda Bazuma i njegovu vladu u sedmom vojnom puču za manje od tri godine u zemljama zapadne i centralne Afrike. Predsednik Bazum bio je prvi izabrani lider od proglašenja nezavisnosti 1960. godine. Sada su njegovi otmičari suspendovali ustav te zemlje i postavili generala Abdurahmana Čijanija za šefa države. Danas ističe rok koji su lideri Ekonomske zajednice zapadnoafričkih zemalja dali liderima hunte da vrate svrgnutog predsednika na vlast. Zapretili su silom ukoliko to ne bude učinjeno. 

Niger je inače ključni deo afričkog regiona poznatijeg kao Sahel - pojasa koji se proteže od Atlanskog okeana do Crvenog mora. Upravo u ovom području nalazi se najveći broj džihadista, ali i vojnih pobuna na afričkom kontitetu.

Euronews

Zašto je Niger važan?

U pitanju je najveća država u zapadnoj Africi. Osim toga, u političkom smislu, u poslednjih nekoliko godina primer je relativne demokratske stabilnosti, u odnosu na Mali i Burkinu Faso koji su već podlegli vojnim udarima.

Vuk Vuksanović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i saradnik Londonske škole ekonomije u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je u pitanju najozbiljnija bezbednosna kriza, pored one u Ukrajini. Ne samo što su zapadne nacije smatrale Niger bedemom koji će štititi od daljih nemira i širenja ruskog uticaja u regionu, već zato što su u igri i krupni strateški interesi - na prvom mestu Francuske i SAD.

"Francuska ne paniči oko energetske krize zato što ona zadovoljava nuklearnim elektranama svoje energetske potrebe, a sedam odsto francuskih energetskih potreba je uranijum koji dolazi iz Nigera. Isto tako tu je sedište svih francuskih mirovnih trupa, na neki način to je čvorište za francuske mirovne i bezbednosne operacije", kaže Vuksanović i nastavlja:

"I SAD imaju svoje interese. Agencije kao što su USAID daju pomoć od dve milijarde dolara godišnje Nigeru, koja je jedna od najsiromašnijih država sveta, a ima takođe nekoliko hiljada svojih vojnika na teritoriji Nigera i to je njihova baza za upravljanje svim dronovima u regionu"

Štaviše, američki Stejt department opisao je Niger kao "važan oslonac stabilnosti u Sahelu" i "pouzdanog partnera u borbi protiv terorizma" protiv različitih grupa povezanih sa Islamskom državom ili Al Kaidom.

Ekonomski, u pitanju je zemlja bogata uranijumom koja proizvodi čak sedam odsto svih globalnih zaliha. Ovaj radioaktivni metal je toliko značajan u ekonomiji Nigera da je jedna od najvećih saobraćajnica u glavnom gradu Nijameju nazvana Avenue de l'Uranium. Uprkos tome, stanovnici Nigera se često rangiraju kao ljudi sa najnižim životnim standardom od svih država na svetu.

Zašto je došlo do državnog udara?

Region Sahela je turbulentan i nestabilan deo sveta u kojem je opstanak demokratije u poslednjih nekoliko godina neizvestan. Nasilne islamističke grupe preuzele su državu kontrolom teritorije i izvođenjem napada u trograničnom regionu između Malija, Nigera i Burkine Faso.

Vojnici koji su se potom pobunili u Nigeru naveli su ovo pogoršanje bezbednosne situacije kao razlog za svoj ustanak, iako se Niger ranije nosio sa pobunama mnogo efikasnije od Malija i Burkine Faso.

Tanjug AP/ORTN via AP

Rastuće tenzije i nemiri naveli su mnoge da veruju da samo oštre vojne akcije mogu rešiti problem, premda je nejasno da li bi vojna hunta imala veći uspeh u borbi protiv pobunjenika od nedavno svrgnute vlade.

Dodatno, problem prave i klimatske promene koje izazivaju širenje pustinje prema jugu od Sahare u Sahel, dok stručnjaci ističu da temperature u Sahelu rastu brže nego bilo gde u svetu.

Kakva je međunarodna reakcija na državni udar?

Francuska, bivša kolonijalna sila, bila je oštra u svojoj osudi vojnog puča i nasilnog preuzimanja vlasti. U saopštenju francuskog ministrastva spoljnih poslova navodi se da je predsednik Bazum jedini lider zemlje, dodajući da Francuska "ne priznaje vlast koja je rezultat puča koji je predvodio general Čijani".

Dodaje se da je Francuska "snažno potvrdila jasne zahteve međunarodne zajednice koja poziva na hitnu obnovu ustavnog poretka i demokratski izabrane civilne vlade u Nigeru".

profimedia

Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je na hitno oslobađanje predsednika, dok su se Afrička unija, zapadnoafrički regionalni blok Ekovas, EU i UN izjasnili protiv puča.

Vukasnović kaže da su SAD pak, opreznije u nazivanju trenutne situacije vojnim udarom, ali da su već počele da uslovljavaju svoju pomoć.

"Ovo im se ne sviđa. Isto tako nisu samo SAD nego čak i ekonomska zajednica zapadnoafričkih država – regionalna integraciona grupacija, čak i oni prete potencijalno vojnom intervencijom, iako ona može da izazove još veći haos. Za sada mi deluje da niko od zainteresovanih strana još nema adekvatnu formulu kako da reši ovaj problem", kaže on u razgovoru za Euronews Srbija.

Jedini glas "za" bio je vođa ruske plaćeničke grupe Vagner, Jevgenij Prigožin koji je vojni puč navodno opisao kao "trijumf".

"Ono što se dogodilo u Nigeru nije ništa drugo nego borba naroda Nigera sa njihovim kolonizatorima", rekao je on na Telegram kanalu povezanim sa Vagnerom.

Lideri ECOWAS dali rok od nedelju dana

Lideri ekonomske zajednice zapadnoafričkih država ECOWAS sastali su se u petak u glavnom gradu Nigerije Abudži. Euronews prenosi da su se oni dogovorili o planu vojne intervencije u Nigeru ukoliko se do nedelje ponovo ne uspostavi civilna vlast.  

"Odlučni smo da ih zaustavimo, ali ECOWAS neće reći liderima puča kada i gde će napasti”, rekao je Abdel Fatau Musah, komesar bloka za politička pitanja, mir i bezbednost. Dodao je da je to operativna odluka koju će doneti lideri država koje čine blok. 

Inače, prošle nedelje, lideri ECOWAS su dali vojnoj hunti koja je svrgla predsednika Bazuma rok od nedelju dana da ga vrate na vlast ili da se suoče sa potencijalnom upotrebom sile. U četvrtak je delegacija ECOWAS napustila Niger bez sastanka sa liderom hunte generalom Čijanijem, 

Kakve sve veze ima sa Rusijom i Vagnerom?

Pored džihadističkih grupa, smatra se da Vagnerovi plaćenici, koji su aktivni u drugim delovima regiona, vrše uticaj i na Niger. Shodno tome, neke pristalice puča viđene su kako mašu ruskom zastavom pored zastave Nigera.

"U ovom trenutku ne nužno. U Maliju postoji prisustvo Vagnera, sa druge strane postavlja se pitanje da li će oni da popune pad francuskog uticaja koji je nastao u širem regionu, pre svega u Burkini Faso gde smo takođe imali puč, ali još uvek to nije rezultiralo", kaže Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i nastavlja:

"Međutim, činjenica jeste da to mahanje ruskim zastavama i fotografijama Vladimira Putina pokazuje ozbiljnu prirodu ruskog uticaja, čak i ako se ne dešava ništa konkretno od strane ruskog vojnog prisustva u toj zemlji. Lokalna afrička populacija na tom kontinetu Rusiju i dalje uzima kao simbol kroz koji oni ispoljavaju svoje nezadovoljstvo zapadnim vladama"

Inače, u danima koji su prethodili puču, predsednik Bazum se žalio na "kampanje dezinformacija" Vagnera protiv njegove vlade - zbog čega, kako piše BBC, nema sumnje da bi Vagner, koji je eksploatisao mineralne resurse u drugim afričkim državama za finansiranje svojih operacija, želeo da učini isto i u Nigeru.

Novinarka Africanews Nadia Gbane u razgovoru za Euronews Srbija ne smatra da je sukob u Nigeru zapravo sukob Rusije i Zapada.

"Naravno, bilo je ruskih zastava, ali to je zato što se ljudi koji su izveli puč igraju sad sa tim narativom 'mi želimo Rusiju i želimo da umešamo Ruse'. Ali, tokom rusko-afričkog samita prošle nedelje ruski predsednik je pozvao na povratak ustavnog poretka. Ne verujem da se to dešava. Jer, Jer, predsednik Bazum je radio i sa Rusijom osim drugih zemalja, kao što su Kina, Turska, Francuska. Interesi koji su sukobljeni u tom regionu su interesi Nigera i susednih zemalja na koje utiču nemiri u regionu Sahel"

Tanjug AP/Sam Mednick

SAD su u međuvremenu saopštile da nema naznaka da je Vagner bio umešan u svrgavanje predsednika Bazuma, ali je dodao da je situacija i dalje prilično promenljiva.

Upravo zato postoji zabrinutost da bi novo rukovodstvo Nigera moglo da se udalji od svojih zapadnih saveznika i približi Rusiji.Ako to uradi, Niger bi sledio stope Burkine Faso i Malija koji su se okrenuli ka Moskvi nakon svojih pobuna.

Kakve posledice po Evropu može imati ovaj puč?

Vlada predsednika Bazuma bila je partner evropskim zemljama u pokušajima da zaustave protok migranata preko Sredozemnog mora. Naime, on je pristajao da primi nazad stotine migranata iz pritvorskih centara u Libiji.

Niger se takođe obračunavao sa trgovcima ljudima kada je u pitanju ključna tranzintna tačka između drugih zemalja zapadne Afrike i onih dalje na severu.

Proteklih godina, svet je svedočio sve izraženijem prisustvu geopolitičkih igara u Africi. Politika i interesi svetskih sila sve više oblikuju dešavanja na ovom kontinentu, odražavajući duboko ukorenjene geostrateške motive.

Afrika, sa svojim bogatstvom prirodnih resursa, strateškim položajem i ekonomskim potencijalom, privlači pažnju različitih zemalja koje teže jačanju svog uticaja u međunarodnoj areni. Ovo dovodi do sve veće rivalstva i konkurencije između svetskih sila, a afrički narodi često postaju kolateralna žrtva ovih geostrateških sukoba.

Nakon što su tenzije izbile u vezi sa ruskom aneksijom Krima i ratnim sukobima u Ukrajini, postaje jasno da se "novi front" otvara na drugom delu sveta - u Africi. On zasad nije vojni, iako preti da to postane, ali svakako predstavlja dodatni izazov za zapadne zemlje koje su do sada podržavale Kijev.

Najnovija politička dešavanja u Africi predstavljaju značajan izazov za Evropu, koja se već suočava sa posledicama geopolitičkih igara na globalnom nivou. Otvoreni sukobi, političke nestabilnosti i previranja na afričkom kontinentu mogu se odraziti na bezbednost i stabilnost u Evropi, što zahteva pažljivu analizu i adekvatne strategije od strane evropskih lidera.