Igre 
Bes u muslimanskom svetu zbog paljenja Kurana u Švedskoj i Danskoj: "Simboličko nasilje može da se pretvori u fizičko"
Komentari29/07/2023
-15:30
Paljenje Kurana u skandinavskim zemljama Švedskoj i Danskoj izazvalo je revolt širom muslimanskog sveta. Brojni zvaničnici i građani muslimanskih zemalja protestovali su zbog ovog čina, koji je doveo i do određenih diplomatskih posledica.
Kada je irački hrišćanski emigrant Salvan Momika krajem juna zapalio kuran ispred najveće džamije u Stokholmu, izazvao je lavinu negativnih reakcija muslimanskih zvaničnika i javnosti. Uprkos osudi švedskih vlasti, protesti su se nizali u Iraku, Turskoj, Maroku, Jordanu i ostalim muslimanskim zemljama. Dodatni bes muslimana izazvala je dozvola suda Momiki da drugi put zapali Kuran, pravdajući to slobodom mišljenja. Ovaj slučaj dobio je spoljnopolitičku dimenziju, s obzirom na to da ulazak Švedske u NATO zavisi od Turske.
"Nakon kukavičkog napada na našu svetu knjigu - časni Kuran, primili smo k znanju izjave švedske vlade o neodobravanju napada. Ne smeju se dozvoliti zločini iz mržnje koji ljute i vređaju dve milijarde muslimana širom sveta", rekao je Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske.
Spaljivanje kurana u Stokholmu dovelo je do spaljivanja ambasade Švedske u Bagdadu. Usledile su i diplomatske posledice, kada su iračke vlasti proterale švedskog ambasadora. Odluka švedskog suda da ne zabrani spaljivanje Kurana povećala je bezbednosni rizik u zemlji. Policija je rizik od terorizma podigla na treći od pet bezbednosnih nivoa.
profimedia
"Očigledno se ruši ugled Švedske. I smešno je kako je švedska spoljna politika postali igra u rukama različitih ljudi koji nisu Šveđani: jednog Danca, jednog Iračanina, jednog Sirijca koji je hteo da testira granice slobode", kaže Ala Habaz, stručnjak za IT poreklom iz Sirije.
Spaljivanje svete muslimanske knjige dogodilo se i u Danskoj, ispred ambasade Iraka, u režiji ekstremističke grupe "Danske patriote". Danska ambasada u Bagdadu takođe se našla na udaru demonstranata poput švedske. Po mišljenju Jovice Pavlovića iz Instituta za evropske studije, okidač su iztražene kulturološke razlike između skandinavskih zemalja i muslimanskog sveta.
"Skandinavske zemlje gaje već da kažemo dugu tradiciju sekularnih država, dakle njihova društva i države su prilično sekularne i oni jednostavno nemaju taj odnos prema veri kao što ima većina drugih svetskih zemalja, pre svega onih iz islamskog sveta. U Švedskoj i Danskoj se paljenje bilo koje verske knjige, pa i Kurana ne bi doživljavalo kao nešto previše vredno pomena da nije u pitanju međunarodna reakcija koja dolazi iz islamskog sveta", kaže za Euronews Srbija Jovica Pavlović iz Instituta za evropske studije.
Povezane vesti
Nerazumevanje između skandinavskih zemalja i muslimanske javnosti započelo je 2005. objavljivanjem pogrdnih karikatura proroka Muhameda u danskom listu Jilandpostenu. Od tada su zabeleženi brojni slučajevi spaljivanja Kurana na Skandinavskom poluostrvu, i slični islamofobni incidenti, što nastavlja da produbljuje jaz između skandinavskih zemalja i muslimanskog sveta.
Osude stižu i iz Evropske unije
Evropska unija oštro je osudila čin spaljivanja kurana i poručila da rasizmu, ksenofobiji i netoleranciji nema mesta u Uniji.
Visoki izaslanik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj izjavio je da Evropska unija ponavlja svoje snažno i odlučno odbacivanje bilo kojeg oblika podsticanja verske mržnje i netrpeljivosti.
''Poštovanje različitosti je osnovna vrednost Evropske unije. To uključuje i poštovanje drugih verskih zajednica. Skrnavljenje Kurana, ili bilo koje druge knjige koja se smatra svetom, je uvredljivo, nepoštovanje i jasna provokacija. Izrazima rasizma, ksenofobije i srodne netolerancije nije mesto u Evropskoj uniji'', saopštio je Borelj i dodao da ''nije činjene svega legalnog etičko''.
Slična poruka stigla je i od švedskog premijera Ulfa Kristersona još pre mesec dana, koji je pozvao ljude da se dostojanstveno odnose jedni prema drugima.
Ministar spoljnih poslova Švedske Tobijas Bilstrom juče je rekao da ta država ne odobrava spaljivanje Kurana, ali da to dozvoljavaju švedski zakoni o slobodi govora.
"U nekim zemljama postoji percepcija da švedska država stoji iza ovoga ili da to odobrava. Mi to ne činimo. Reč je o delima koja čine pojedinci, ali ih čine u okviru zakona o slobodi govora", rekao je Bilstrom.
Povezane vesti
"Paljenje kurana čin simboličkog nasilja"
Orijentalista i nekadašnji diplomata Darko Tanasković za Euronews Srbija kaže da paljenje Kurana predstavlja čin simboličkog nasilja koji treba da proizvede efekte političkog i fizičkog nasilja i primenjuje se svuda u svetu gde se misli da može imati neki efekat.
Dodaje i da se aktovi nasilja ne mogu pravdati pravnim normama, te da su se vlasti skandinavskih zemalja u kojima se su se slični incidenti dešavali našle u raskoraku između pravnog sistema, koji dozvoljava slobodu govora, i svojih spoljnopolitičkih potreba odnosa prema islamskom svetu.
"Videli ste da su svi zabrinuti i na određeni način osuđuju ove poteze gde se pravi razlika između onog što je ekstremno gledano legalno i onoga što je legitimno sa nekog ljudskog i moralnog stanovišta, a i što je u krajnjoj liniji politički krajnje štetno. Dakle, imamo taj poremećaj sistema vrednosti. Raskorak između pravnog i između životnog i to je problem koji te zemlje žive, a naravno kroz ovakve poteze neke ekstremne grupe žele da nametnu čitvom svetu svoju predstavu o tome da je i Kuran i Biblija samo papir i ništa više, a da je u suštini ljudska sloboda da se ponaša sa tim papirom kako hoće", navodi Tanasković.
Povezane vesti
On ističe i da svi manipulišu simboličkim nasiljem i da ono može da se pretvori u fizičko nasilje.
"Neke grupe koje takođe posežu za nasiljem iz razloga koje oni smatraju opravdanim hrane se upravo ovakvim provokacijama i ponekad se te provokacije namerno i čine da bi se opravdali neki teroristički akti sa druge strane, islamističke. Mada ukupno uzevši, ako se može govoriti o nekakvoj odgovornosti i krivici, kao i u svemu, ona je kod onih koji su najmoćniji i koji praktično već decenijama uređuju poredak u svetu, a to je ipak zapadni deo, koji želi da nametne neke sisteme koji ne odgovaraju najvećem delu planete", kaže on.
Komentarišući odluku Jemena da zabrani uvoz švedske robe kao moguće upozorenje da bi takav primer mogle da slede i druge islamske zemlje, Tanaković ističe i da ovakvi incidenti mogu da poremete i izazovu lomove na ekonomskom planu, ali da to ima ograničeno dejstvo.
"Ne mislim da bi dugoročno moglo da poremeti odnose koji su uspostavljeni na bazi interesa, ali je sasvim sigurno da državama u Evropi u kojima se to događa, a mislim tu pre svega na njihove vlade, ovo ne može odgovarati, jer dovodi do poremećaja. Sa druge strane Turska je tu vrlo karakteristična. Erdogan je majstor u tome da igra jednu igru toplo-hladno i sad u vezi sa Švedskom, on je pre samita NATO-a morao popustiti u pogledu davanja saglasnosti za prijem Švedske u Alijansu, ali evo sad već ima dobre razloge da taj proces otegne u turskom parlamentu i da to ne ide onako kako je dogovoreno", zaključuje Tanasković.
Komentari (0)