Dobra volja Kine i SAD na "klimavim nogama": Bajdenu u interesu da napravi distancu, Peking ostaje pri svoja tri zahteva

Taman kad je delovalo da je Entoni Blinken svojom posetom Kini popločao put za otopljavanje odnosa na relaciji Vašington-Peking, usledio je šamar predsednika Džozefa Bajdena.

U razgovoru sa donatorima Demokratske partije u Kaliforniji, odgovarajući na novinarsko pitanje o tenzijama zbog kineskog balona nad teritorijom Sjedinjenih Amerićkih Država, Bajden je nazvao Sija "diktatorom" i rekao da je bio "posramljen" nakon što je balon oboren.

Peking je Bajdenove komentare ocenio apsurdnim i neodgovornim i ponovio da je balon bio namenjen za meteorološka istraživanja i da je slučajno skrenuo sa kursa.

Posle ovakve razmene, postavilo se pitanje da li su poništeni Blinkenovi napori tokom prve posete jednog visokog američkog zvaničnika Kini od kako je Bajden u Beloj kući.

Zorana Baković, novinarka slovenačkog "Dela" u razgovoru za emisiju Euronews Svet kaže da je svaki vid susreta i kontakta između SAD i Kine, dobra vest.

"Ova poseta je vrlo bitna zbog toga što je najavljena pre par meseci i otkazana svega dan i po pre nego što je realizovana zbog otkrića kineskog špijunskog balona. Od tada su američko-kineski odnosi bili u slobodnom padu sa neizvesnim, opasnim i rizičnim perspektivama", kaže ona i nastavlja:

"To što je došlo do susreta pokazuje kinesku dobru volju da se taj kontakt nastavi i da se, eventualno, nastavi sa planovima o susretu Džoa Bajdena i Sija Đinpinga"

Blinken je prilikom susreta preneo Siju američku zabrinutost zbog kineskih "provokativnih akcija" u Tajvanskom moreuzu. Međutim, Pekingu je svakako bilo najvažnije to što je Blinken izjavio da Vašington podržva politiku jedinstvene Kine.

"Činjenica je da ostaju ključna pitanja i razlike između ove dve zemlje, ali je svakako daleko bolje kada oni razgovaraju nego kada ne razgovaraju", dodaje Baković.

Samo dan posle razgovora američkog državnog sekretara sa kineskim zvaničnicima, kineski premijer Li Ćijang posetio je Berlin i razgovarao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, što ukazuje da Kina ipak želi bolje odnose sa Zapadom. U svemu tome pak, ostaju tri glavna kineska zahteva.

"Da Amerika ne može više uzimati za pravo da radi nešto što drugima ne dozvoljava, na primer što se tiče tzv. nadziranja, odnosno špijunaže. Ne može ni polagati pravo na sve interese koji se tiču i zadiru u kinesku teritoriju, a tu se pre svega misli na Tajvan iako je Bliken rekao da Amerika ne zagovara tajvansku nezavisnost. Ali, iznad svega, Kina institira da je Amerika tretira kao ravnopravnog sagovornika i partnera", kaže Baković i dodaje da će i dalje svako malo biti razmirica između ove dve velesile.

"S jedne strane SAD podstiču na to da im je Kina istorijski rival i izazov, a s druge strane biće potrebno mnogo više napora da Kina ponovo stekne poverenje"

Baković ističe da će i jedna, i druga sila "igrati" u skladu sa svojim interesima, kao i do sada.

Činjenica je da američki predsednik Džoi Bajden trenutno ima razloga da napravi distancu od Kine kako bi "spasao svoju glavu" zbog činjenice da je protiv njegovog sina Hantera Bajdena podignuta optužnica zbog poslova sa Kinom. Posebno u trenutku kada se bliži predizborna kampanja.

Istovremeno, Kina je do sada obuzdavala oružanu invaziju na Tajvan pre svega zbog toga što je prioritetan bio ekonomski razvoj i rast.

"Ali, u trenutku kada se postpandemijski oporavak doslovce urušava, ono što je Kinu držalo miroljubivom, sada je u velikoj krizi. Isto tako i na američkoj strani, koliko se će podsticati neki sukob, videćemo u razvoju unutrašnjepolitičkih događaja. Upravo će se ti unutrašnji faktori splesti kao nešto što će se pojaviti kao faktor na spoljnopolitičkoj sceni", zaključuje Baković u razgovoru za Euronews Srbija.