Da li strah Zapada od Rusije sprečava Ukrajinu da pristupi NATO?

S obzirom na to da je u ratu sa Rusijom, nije iznenađenje što je Ukrajina toliko spremna da se pridruži Severnoatlanskom savezu (NATO). Za Kijev bi članstvo u odbrambenom paktu odvratilo Rusiju od interenziviranja sukoba na istoku Ukrajine.

A Ukrajinci veruju da su spremni: u junu je predsednik Volodimir Zelenski rekao da je Ukrajina "spremnija od većine zemalja Evropske unije" da se pridruži NATO-u. Zapravo, Zelenski je dodao da veruje u to.

Ali, u SAD i u Briselu gde je sedište NATO-a, stav po tom pitanju nije baš tako "naivan".

Predsednik Džo Bajden nedavno je rekao da Ukrajina treba da "očisti korupciju" pre nego što se pridruži NATO-u, kao i da "ispuni druge kriterijume".

"Ostaje da se vidi", rekao je Bajden.

Ukrajinski novinar Jurij Butusov proveo je godine kritikujući ukrajinski odbrambeni establišment pre nego što mu je ponuđeno mesto savetnika ministra odbrane Andrija Tarana. Prihvatio je jer je želeo da "sredi stvari" u ministarstvu, rekao je. Izdržao je samo šest meseci.

U podužoj objavi na Fejsbuku, koju je napisao nakon što je dao otkaz, Butusov je kritikovao sve - od glavnih problema sa vojnim lancem snadbevanja do nedostatka strategije. Takođe je naveo nedostatak volje vlade da reformiše vojsku.

Što se tiče NATO-a, stavovi Butusova su jasni.

"Bila bi velika greška pridružiti se NATO-u bez unutrašnjih reformi. Ukrajina nije spremna za Evropsku uniju ili NATO. Nemamo projekat sopstvene države. Ne možemo ujediniti državu da bismo bilo šta učinili. Vlast je fragmentirana, bez strategija, doktrina ili institucija", rekao je on.

AP photo

 

Prema Butusovu, ukrajinskom državom i vojskom, zasebno upravlja nekoliko "grupa" zvaničnika "koji rade u različitim pravcima bez plana".

Tvrdi da je ukrajinska vojska loše opremljena, loše vođena i neefikasna.

U izjavi putem mejla iz kancelarije zamenika premijera Ukrajine, Olhe Stefaninjne, rečeno je da su Butusovljeve tvrdnje "obmanjujuće".

"Ukrajinsko rukovodstvo ima jasnu viziju i strategiju reformi, koje Ukrajinu približavaju NATO standardima, kao i NATO zahtevima i ciljevima reformi", navodi se.

Prema mišljenju Butusova, reformisanje vojske bi trajalo godinu dana. Ukrajina treba da ažurira terenske priručnike, smanji vojsku na samo profesionalne jedinice sa boljim oružjem i obukom.

Za godinu dana, rekao je, vojska bi bila spremna ne samo da se bori separatista koje podržavaju Rusi i koji su okupirali delove istočne Ukrajine 2014. godine, već i da dostigne NATO standarde.

"Pisao sam mnogo puta: pogledajte Britaniju i novu strategiju koju je Džonson predstavio u parlamentu. Ima vrlo jasne tačke i ciljeve; vizija je vrlo jasna. Koji su njihovi problemi i kako da se nešto promeni?"

"To je glavna razlika između Ukrajine i Evrope. Ako nemate strategiju, nemate kvalitetno planiranje. Bez kvalitetnog planiranja, nemate efikasan budžet, a bez toga ne možete postići svoje ciljeve", istakao je.

Ukrajinskio Ministarstvo odbrane je spremno da prizna nedostatke, uključujući i nedostatak komunikacije između vlade i vojske, ali i da obeća da će novi zakoni rešiti probleme.

"Dostojan napredak"

"Koordinacija postoji i ona je operativna. Verovatno nije sve glatko kao što svi želimo. Ali predsednik, vlada i parlament čine sve da u ukrajinsku bezbednost i odbranu uvedu najbolje zapadne (NATO i EU) prakse", navodi se u izjavi.

Izveštaj ukrajinskih eksperata New Europe za 2019. godinu otkriva da je Ukrajina sprovela reforme kako bi ispunila 196 NATO standarda od 2014. godine, kada je rat počeo. Dalje se tvrdi da je u poređenju sa državama Istočne Evrope Ukrajina već "pokazivala pristojan napredak".

Ali, zemlja još uvek mora da pređe neki put. Izveštaj koji je potpisao šef predsedničke administracije u Ukrajini Andrij Jermak, sadrži spisak od stotinu stranica zahteva za reforme koje će se sprovesti od sada, pa do 2025. godine, posebno kako bi se ukrajinsko zakonodavstvo uskladilo sa ostalim državama članicama NATO-a.

Međutim, postoji stav da šta god Ukrajina radila, reforme u ovoj zemlji ili promena mišljenja u Vašingtonu ili Briselu neće "podmazati točkove" uspona u NATO.

Sila koja zadržava zemlju je na istoku Ukrajine, a ne na zapadu - u Rusiji.

"Primarno pitanje je hoće li NATO moći da brani Ukrajinu ukoliko postane članica", kaže za Euronews Henrik Larsen, stariji istraživač u Centru za sigurnosne studije u Cirihu.

"Ako garantujete bezbednost zemlje, a da je ne možete odbraniti, potkopavate čitav savez. To je primarna briga. Veoma je nerealno da je NATO u stanju da uplaši Rusiju".

Ukrainian Presidential Press Office via AP

Ali, dodao je Larsen, "to nije nešto što je NATO spreman da kaže jer bi to podrazumevalo javno priklanjanje nasilničkim metodama Rusije. Ali u stvarnosti, to se dogodilo".

Rusija je dokazala da je voljna da koristi vojnu moć kako bi osigurala svoje interese u Gruziji, 2008. godine, a u Ukrajini 2014. godine. I zato što NATO verovatno neće rizikovati sukob sa Rusijom zbog ulaska Ukrajine u alijansu, članstvo je za ovu zemlju "pusta želja", dodao je Larsen.

U članku za Carnegie Europe, Džejms Šer, stariji saradnik Estonskog instituta za spoljnu politiku Međunarodnog centra za odbranu i bezbenost u Talinu, slaže se sa tim.

"Nezamislivo je da će trideset saveznika u NATO-u koji se čak ne mogu složiti ni oko pružanja odbrambenog oružja Ukrajini, pristati na njeno pristupanje", napisao je Šer.

U međuvremenu, ukrajinska vlada upozorava da se ne podleže pritisku Moskve kada je u pitanju ukrajinski Akcioni plan za članstvo (MAP), ključni korak ka pridruživanju Ukrajine alijansi.

"Iako propaganda Kremlja postavlja ideju da će dodeljivanjem MAP-a Ukrajini, NATO provocirati Rusiju, budimo iskreni: treba li Rusiji bilo kakav razlog za eskalaciju?", rečeno je Euronewsu.

"Verovatnije je da će Kremlj pronaći ili jednostavno izmisliti bilo koji pogodan razlog ako to odgovara Putinovim strateškim geopolitičkim interesima".

AP photo

NATO je u međuvremenu porekao da je Rusija imala bilo kakav uticaj na članstvo Ukrajine u alijansi, u komentarima generalnog sekretara Jensa Stoltenberga nakon samita u Briselu.

"Mislim da je izuzetno važno naglasiti da svaka nacija ima pravo da bira svoj put. A to uključuje i u kojoj vrsti bezbednosnog dogovora želi da bude, pa čak i da li želi da bude članica NATO-a ili ne", rekao je Stolenberg.

"Rusija, naravno, nema pravo glasa. Nećemo se vratiti u doba u kojem smo imali sfere uticaja, gde su velike sile odlučivale šta male komšije mogu da rade. Ovde se radi o osnovnim principima prihvatanja prava svake nacije da odlučuje"