Bajden u trci za novi mandat: Sumnje zbog godina, nestašni sin Hanter i Tramp koji plete priliku za revanš
Komentari30/04/2023
-08:00
Tražeći od Amerikanaca još četiri godine da "završi ono što je započeo", aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden zvanično je najavio kandidaturu za predsedničke izbore. Put ka demokratskoj nominaciji mu je, kako se čini, prilično čist jer se među ostalim demokratama zasad nije izdvojio niko ko bi mogao da mu ugrozi šanse. Međutim, na tom putu Bajden će se suočiti sa brojnim kritikama pre svega zbog ekonomske situacije u zemlji, ali i zbog svojih godina.
"Svaka generacija ima trenutak kada mora da brani demokratiju i svoju osnovnu slobodu. Verujem da je to pripadalo nama. Zato se kandidujem za novi mandat za predsednika SAD. Pridružite nam se, da završimo posao", naveo je objavljujući kandidaturu.
Slogan, koji se može videti na kraju njegove video objave, glasi Bajden-Haris, što je i potvda da će trenutna potpredsednica SAD Kamala Haris, u slučaju Bajdenovog reizbora, ostati na toj funkciji.
Ankete, međutim, trenutno nisu blage prema aktuelnom predsedniku. Prema najnovijem istraživanju NBC, čak 70 odsto Amerikanaca, uključujući i 51 odsto demokrata, ne želi da se Bajden kandiduje za izbore 2024. godine. Skoro polovina njih ističe Bajdenove godine kao glavni razlog.
Najveća barijera, međutim, tiče se onoga što zanima mnogo veći broj Amerikanaca - ekonomije. Analitičari naglašavaju da će na izborima dominirati upravo ova pitanja i činjenica da je inflacija skočila, a Bajdenov uspeh zavisiće od toga da li će se situacija stabilizovati do sledeće godine.
Na kraju, čak i da Bajden "preskoči" ove prepreke, ostaje mu poslednja - republikanci. Bivši predsednik Donald Tramp već je izjavio da bi se reizbor Bajdena mogao loše završiti, "možda čak i trećim svetskim ratom". Ovo je bila prva naznaka da će kampanja verovatno da bude obeležena "teškim rečima", ali u nju i bivši i aktuelni predsednik ulaze sa "repovima iz prošlosti".
Koliko su godine problem?
Bajden trenutno ima 80 godina i to ga već čini najstarijim predsednikom u istoriji SAD. U slučaju da osvoji drugi mandat, završio bi ga 2029. kada bi imao već 86 godina. "Legitimno je da ljudi postavljaju pitanja o mojim godinama. Jedino što mogu da kažem je, gledajte me", rekao je Bajden.
Upravo će pitanje starosti postati problem ako Bajden napravi neku "ozbiljnu" grešku tokom kampanje. A ako to bude slučaj, republikanci - koji već pokušavaju da istaknu svaki Bajdenov gaf - biće spremni da iznesu argument da Bajden više nije sposoban za predsednika.
Kako piše BBC, prošle godine su 54 republikanaca u Predstavničkom domu potpisala pismo Beloj kući u kome su izrazili "zabrinutost" zbog kognitivnog stanja Bajdena i zahtevali da bude podvrgnut testu na demenciju. U pismu se dalje navodi niz Bajdenovih grešaka i pogrešnih izjava tokom njegovog mandata.
"Ovi nedavni gafovi nisu izolovani incidenti, jer su deo šire istorije vaših postupaka koji predstavljaju primer kognitivnog pada", navodi se u pismu. Upravo "kognitivne funkcije" istakao i sam Tramp reagujući na Bajdenovu kandidaturu.
Na političkim skupovima uoči izbora za Kongres prošle godine, Tramp je često puštao video sa gomilom Bajdenovih raznih gafova i posrtaja.
"Bajden i njegov strateški tim svesni su da mnogi ljudi veruju da je prestar, da izgleda prestaro i da zvuči prestaro da bi bio privlačan kandidat i efikasan predsednik. On i njegove pristalice nisu previše zabrinuti današnjim anketama o izborima koji će se održati tek krajem sledeće godine. Čini se da su uvereni da republikanci imaju veliki problem sa svojim stavom o abortusu - demokrate nameravaju da gađaju to pitanje i veruju da će žene glasati za demokrate ", rekao je za Euronews Srbija profesor na Univerzitetu Džons Hopkins Dejvid Kanin.
To bi, međutim, mogla da bude pogrešna procena posebno ako bi republikanci dali bolje kandidate nego 2020. i 2022. godine. Bajden takođe, dodaje Kanin, izgleda da ne shvata da je u drugačijoj poziciji nego što je bio 2020.
"Tada je bio izazivač predsednika čije je ponašanje izazvalo nezadovoljstvo mnogih glasača. Sada je Bajden aktuelni predsednik i mora da brani svoju evidenciju o porezima, potrošnji, opštem nezadovoljstvu koje mnogi ljudi osećaju finansijskom situacijom. Treba imati na umu da nema posebno jak dosije kao predsednički kandidat. Njegove prve dve kampanje bile su loše vođene i neuspešne. Pobedio je 2020. uglavnom zato što je toliko ljudi bilo umorno od Trampovog ponašanja. Uprkos tome, izbori 2020. bili su tesni u Arizoni, Viskonsinu, Džordžiji i nekoliko drugih država. Verujem da su demokrate previše uverene da mogu da pobede Trampa", rekao je Kanin.
Komentarišući Bajdenove godine, još jedan profesor Džons Hopkins univerziteta Siniša Vučković je primetio da se do sada to nikada nije uzimalo kao tehnički problem, ali i on napominje da je to jedan od ključnih izazova Bajdenove kampanje.
"Njegov mogući protivkandidat takođe je u poznim godinama, što znači da se dovodi u pitanje njihova mogućnost da iznesu mandat do kraja. Ali i u tim slučajevima ne bi bilo presedana. Postoje procedure koje se moraju pratiti. Tačno se zna linija sukcesije u izvršnoj vlasti u SAD. Tako da je to više političko nego tehničko pitanje", rekao je Vučković za Euronews Srbija.
Faktor Tramp
Još u novembru prošle godine, pet meseci pre Bajdena, svoju kampanju i treću trku za predsednika započeo je upravo Tramp. Vučković ističe da su svi izgledi da ćemo gledati reprizu prethodnog izbornog ciklusa, kada je reč o kandidatima koji će se suočiti.
"To govori da su SAD i dalje duboko polarizovano društvo. Međutim, to nije prvi put da se isti kandidati nalaze na listama dve najjače partije. Ovo nije ništa novo, ali je indikativno da se u međuvremenu nije dogodilo ništa da se promene perspektive i prioriteti kada su u pitanju politike te dve partije. Mislim da je indikativno i da ne postoje alternative kandodatima u tako poznim godinama, što je veoma problematično kada je u pitanju kontinuitet određenih politika dugoročno. Možda je ovo u stvari početak kraja određenih politika u SAD, jer neminovno će doći do smene generacija. Otpornost na smenu generaciju je najveći pokazatelj suštine polarizacije u SAD", rekao je on.
Iako kritikuje Bajdena zbog starosti, ni Tramp nije mnogo mlađi, ima 76 godina. Ipak, to pitanje u njegovom slučaju nije mnogo važno jer su u fokusu druge teme.
Tramp je prvi predsednik u istoriji SAD protiv kog je podignuta optužnica, a iako ona, barem formalno ne bi mogla da utiče na kampanju, pa čak i izbor, sigurno je da će obeležiti naredni period političke borbe. Optužnicu odbacuje kao političku i kaže da je cilj suđenja da se ugroze njegove šanse pred nove izbore 2024.
"On će lagati, vređati svoje republikanske konkurente i Bajdena i pokušati da zastraši svakoga ko mu se ne zavetuje na punu lojalnost. Pod pretpostavkom da osvoji republikansku nominaciju, nastaviće da tvrdi da je pobedio na izborima 2020. Niki Hejli, bivša guvernerka Južne Karoline i senator Tom Skot iz iste države će oduševiti ljude, ali za sada su oni i dalje daleko. U međuvremenu, loš učinak dosadašnje predsedničke kampanje guvernera Floride Rona DeSantisa umanjio je šanse da neko drugi osim Trampa dobije nominaciju svoje stranke", rekao je Kanin.
A ukoliko je dobije, Tramp ima šansu da "nadmudri" Bajdena na polju trke za potpredsednika.
"Izgleda da Bajden namerava da zadrži Kamalu Haris na karti demokrata i da je iskoristi za pitanja koja se tiču abortusa. Haris je bila razočaranje čak i za najodanije pristalice administracije. Tramp bi svojoj kampanji dao pravi podsticaj ako bi izabrao nekoga poput Hejli ili Skota", rekao je profesor Kanin.
Koliku će cenu Bajden platiti zbog ekonomske situacije
Bajden je započeo funkciju u januaru 2021, kada su se pojavile vakcine protiv kovida, ekonomski uslovi se polako normalizovali u prvim danima mandata, posle šoka koji je nastao zatvaranjem ekonomije u celoj zemlji. Sjedinjene Države sada imaju 3,2 miliona zaposlenih više nego pre pandemije.
Ipak, kako piše Glas Amerike, Amerikance brine moguća recesija, a Bajden bi mogao da trpi posledice jer je bio na pogrešnoj strani privrednog kretanja dok se spremao za 2024. Postoji šansa da nezaposlenost poraste dok se privredni rast usporava, kamatne stope da ostanu visoke, a da inflacija ode iznad nivoa pre pandemije.
"Najveća barijera može da bude generalno ekonomsko stanje u svetu koje se reflektuje u Americi, uključujući inflaciju kao najveći problem, s obzirom na to da su ekonomska pitanja dominantna na američkim izborima. Mislim da je to najveća barijera u slučaju njega, s obzirom na to da on brani svoju poziciju. U Americi je uvek lakše braniti se sa pozicije predsednika nego je napadati kao protivkandidat, ali definitivno ekonomija će tu imati najveću reč i da li će uspeti da reši to pitanje to polovine sledeće godine", rekao je za Euronews Srbija programski direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić.
Istraga protiv Hantera Bajdena
A problem koji bi mogao da ga isprati u kampanji jeste i slučaj Hantera Bajdena, predsednikovog sina. Advokat jednog specijalnog agenta američke Poreske službe (IRS) rekao je da je njegov klijent zatražio od Kongresa SAD zaštitu kako bi govorio o optužbama da je višegodišnju osetljivu istragu ometao "povlašćeni tretman", prenosi CBS. Dodaje se i da je u pitanju istraga koja se bavi potencijalnim poreskim prekršajima Hantera Bajdena.
Iz Bajdenove administracije odbacili su navode ovog neimenovanog agenta IRS o "povlašćenom tretmanu", instistirajući na tome da "u tom slučaju nema nikakve političke umešanosti".
Iako jeste nešto što bi moglo da omete Bajdenovu kampanju, za analitičare to nije nešto što će imati i presudan uticaj.
"Što se tiče, npr, Hantera Bajdena, javnost, sem one tvrde republikanske, nije previše zainteresovana za tu temu. Generalno, van tih krugova, to nije centralno pitanje", rekao je Milić.
I Kanin ističe da će ovo biti "sporedna pojava" koja verovatno neće imati veliki uticaj na izbore, osim ukoliko se ne pojave "jači dokazi".
Komentari (0)