Vulkan na Kamčatki intrigira naučnike: Najveći oblak pepela u poslednjih 60 godina, "erupcija se pripremala godinu dana"

Komentari

Autor: Tanjug

12/04/2023

13:23

Associated Press

veličina teksta

Aa Aa

Aktivni vulkan Šiveluč, na udaljenom ruskom poluostrvu Kamčatka, nastavio je da eruptira i da izbacuje pepeo do 10 kilometara visine, zbog čega je i dalje na snazi upozorenje za avio-saobraćaj, navodi se u najnovijem biltenu Kamčatskog ogranka Geofizičkog instituta Ruske akademije nauka.

Jedan od najaktivnijih ruskih vulkana, počeo je da eruptira nešto posle ponoći u utorak, po lokalnom vremenu, a na svom vrhuncu, šest sati kasnije, oblak pepela se proširio na površinu od 108.000 kvadratnih kilometara, prenosi Rojters.

Crveno upozorenje koje je izdao Tim za reagovanje na vulkanske erupcije Kamčatke (KVERT) ostaje na snazi. U njemu se navodi da vulkan "predstavlja potencijalnu opasnost za međunarodne i lokalne avio-kompanije".

Nekoliko sela na istoku poluostrva prekriveno je oblakom pepela. Stanovnicima je savetovano da ne napuštaju svoje domove bez potrebe. Prema naučnicima, pad pepela u selu Ključi je najjači u poslednjih 60 godina. Tamo je debljina sloja pepela dostigla osam centimetara.

Oko 24 sata nakon što je vulkan počeo da eruptira, zemljotres jačine 5,8 stepeni Rihterove skale pogodio je obalu Kamčatke, navodi se u izveštaju ruskog instituta. Ruski naučnici su saopštili da je reč o naknadnom potresu zemljotresa od 3. aprila.

Neke škole na poluostrvu, oko 6.800 kilometara istočno od Moskve, zatvorene su, a stanovnicima je naređeno da ostanu u zatvorenom prostoru, naveo je na Telegramu predsednik opštinske oblasti Ust-Kamčatski Oleg Bondarenko.

"Zbog onoga što sam upravo video svojim očima, nemoguće je da deca idu u školu, ali je i samo njihovo prisustvo ovde trenutno upitno", dodao je on.

Na poluostrvu Kamčatka, koje se nalazi na dalekom istoku Rusije, živi oko 300.000 ljudi. Procenjuje se da je Šiveluč imao oko 60 značajnih erupcija u poslednjih 10.000 godina, a poslednja velika bila je 2007.

Sastoji se od dva dela od kojih je manji - Mladi Šiveluč, izuzetno aktivan poslednjih meseci, navode naučnici. On je visok 2.800 metara i izvire iz Starog Šiveluča visokog 3.283 metra.

Vulkan se "pripremao" godinu dana

"Pepeo je dostigao visinu od 20 kilometara, a oblak pepela se pomerio na zapad i došlo je do veoma snažnog pada pepela na obližnja sela", rekla je Danila Čebrov, direktorka Kamčatskog ogranka Geofizičkog zavoda.

Iako se vulkan smirio u odnosu na juče, Čebrova kaže da se ne mogu isključiti dalji veliki oblaci pepela. Ipak, ne očekuje da tokovi lave stignu do lokalnih sela, prenosi Rojters.

"Vulkan se za ovo pripremao najmanje godinu dana i proces se nastavlja, iako se sada malo smirio", dodala je.

Prema naučnicima, ako se erupcije nastave, oblaci pepela će stići do grada Petropavlovsk, a poslednji put ovako nešto se dogodilo 1964. godine.

Vulkani na Kamčatki eruptiraju ne tako retko. Na primer, Šiveluč je bio aktivan od 2008. do 2016. godine, a pre toga od 2001. do 2003. Aktivnost se beleži sa kratkim prekidima od kraja 18. veka, kada su počela posmatranja.

I Šiveluč i Bezimjani, kao i najpoznatiji vulkan Ključevskaja sopka pripadaju grupi Ključevskaja na severoistoku poluostrva. Sa geološke tačke gledišta, oni se nalaze na spoju dve velike tekstonske strukture na granici litosferskih ploča.

"Ključevska grupa vulkana nalazi se na spoju Kamčatskog i Aleutskog vulkanskog luka. Možda je njihova posebna aktivnost posledica uticaja ovog trostrukog spoja - slegtanja litosferne ploče ispod nje, čija se ivica nalazi neposredno ispod Šiveluča", kaže za RIA Novosti Pavel Plečov, doktor geologije i minerologije, kao i vulkanolog.

Ekstruzivni ili eksplozivni tip erupcija praćen je volumetrijskim emisijama pepela i detritnog materijala. Ovo je tipično za vulkane sa viskoznom lavom, koja ne teče slobodno već se postepeno istiskuje, gomilajući se iznad otvora u obliku kupole.

Vremenom se ispod kupole akumuliraju gasovi, a kada uđe još jedan deo magme, dolazi do erupcije. Količina pepela bačenog u atmosferu - tankog detrinog materijala - zavisi od veličine kupole.

"Jake erupcije se ovde dešavaju svakih 20-30 godina i uvek su praćene emisijom pepela. Matematički model pokazuje da je obično potrebno oko tri nedelje da magma stigne do površine pre velike eksplozije"

Najveća erupcija na severoistoku Kamčatke, čije su posledice zaista bile katastrofalne, dogodila se 30. marta 1956. godine. Pet meseci ranije, Bezimjani počeo je da pokazuje znake aktivnosti - pojavili su se otoci na padinama, kupole su počele da rastu, a magmatsko topljenje se širilo po čitavom vulkanskom zdanju.

U jednom trenutku jedna od padina vuklana se urušila, a lavina snega, zemlje i rastića sjurila se niz rečne doline. Eksplozija je usledila odmah nakon kolapsa, a visina oblaka pepela bila je 35 kilometara. Istovremeno, formiran je prioklastični tok - mešavina visokotemperaturnih vulkanskih gasova, pepela i fragmenata stena koji se protezao na 20 kilometara.

Koncentracije vulkanskih gasova u okolini Šiveluča trenutno ne predstavljaju pretnju po život i po zdravlje. Međutim, pepeo je opasniji - najmanje čestice silikata se talože u respiratornom traktu i plućima. Zbog toga se savetuje, ako je moguće, da građani okolnih gradova još ne izlaze iz kuće, kao i da nose medicinsku masku.

Kamčatka - zemlja vatre i leda

Reku Kamčatku i središnju dolinu kojom ona teče presecaju veliki vulkanski pojasevi sa oko 160 vulkana od kojih je 29 aktivno. Polustrvo je gusto ispunjeno vulkanimo i vulkanskim pojavama, a čak šest lokaliteta je pod zaštitom Uneska.

Najviši vulkan je Ključevskaja Sopka koji se nalazi na 4.750 metara nadmorske visine i najveći je aktivni vulkan na severnoj polulopti. Nalazi se na 60 kilometera od Beringovog mora, a za 270 godina izazvao je više od 50 jakih erupcija. Zato ne čudi da se u njegovoj blizini nalazi još oko 330 vulkana, od kojih je 29 aktivno.

Dostupna su i tri vulkana koja se vide iz grada Petropavlovska - Kamčatskija: Korjakski, Avačinski i Kozelski. Osim toga, u središtvu Kamčatke je poznata Dolina gejzira koja je delom uništena zbog ogromnih lavina blata u junu 2007.

Kronotski je najupečatljiviji zbog kupe savršenog oblika

Upravo zbog Kurilsko-kamčatske brazde, duboki seizmički događaji i cunamiji su česti. Par izuzetno jakih zemljotresa dogodili su se 16. oktobra 1737. i 4. novembra 1952. godine na obali Kamčatke. Magnituda ovih potresa bila je 9,3 stepena Rihtera, odnosno 8,2.