Igre 
Prvi izazov za Si Đinpinga u novoj eri za Kinu: Da li će uspeti da se nametne kao posrednik u rusko-ukrajinskom sukobu
Komentari19/03/2023
-18:47
Kineski predsednik Si Đinping nedavno je započeo treći mandat na mestu lidera zemlje. Kada je prvi put preuzeo vlast 2013. godine, smatralo se da njegov autoritet nije toliko čvrst. Međutim, posle 10 godina na vlasti, Si je stekao više moći neko bilo ko od njegovih prethodnika, piše Euronews, dodajući da je konstantno širio svoju moć.
Sama titula predsednika u Kini ne znači mnogo - prava moć nalazi se u rukama osobe koja se nalazi na čelu Komunističke partije i vojske, a upravo na dva ključna mesta se nalazi Si, nakon što je reizabran na kongresu KP u oktobru prošle godine, prenosi CNN. To što je sada i formalno produžen njegov mandat na mestu predsednika zemlje, zapravo, samo zvanično dovršava Sijevu tranziciju u drugu deceniju na vlasti.
Istovremeno, Si se još jače pozicionira na mestu osobe koja kontroliše sve nivoe vlasti, time što se vrše šire promene kadra u centralnoj vladi, državnom savetu, kao i drugim državnim organizacijama, dodaje američki portal.
Međutim, iako se čini da "kod kuće" sve kontroliše (verovatno i čvršće nego ikad), pred kineskim predsednikom nalaze se mnogi izazovi. Tu je stalna ekonomska trka sa Vašingtonom na globalnom nivou, ali i pokušaj zemlje da se oporavi od krize koju je izazvala kovid pandemija. Takođe, tu je i pitanje Tajvana koje je veoma osetljivo, a pod velikom lupom je i odnos Kine prema Rusiji i ratu u Ukrajini.
Unutrašnja i globalna ekonomija
Kina je u prethodnih nekoliko godina imala pomešane rezultate kada je u pitanju borba sa kovid pandemijom, ali je to svakako ostavilo veliki uticaj na ekonomiju. Nedavno je u Kini izabran za premijera Li Ćijang, jedan od najbližih Sijevih saradnika, a samo nekoliko dana nakon što je preuzeo svoju poziciju, on je svoj narod upozorio da "neće biti lako" dostići ekonomski rast od pet odsto, koji je postavljen kao cilj za 2023. godinu.
Kineska vlada postavila je ovu granicu od pet odsto kao cilj kome stremi nakon što su godine "nulte kovid politike" negativno uticale na BDP zemlje, a Ćijang je rekao da se "boji kako neće biti lako dostići ovaj cilj, a to će značiti da moramo da dupliramo svoje napore".
Prošle godine, Kina je dostigla ekonomski rast od samo tri odsto, što je skoro duplo manje od postavljenog cilja - trebalo je dostići 5,5 odsto. Zbog toga, nije ni čudo što je Ćijang zabrinut, i što govori o "duplo jačem trudu" koji će biti neophodan.
profimedia
Povezane vesti
Drugi komadić "ekonomske slagalice" kada su u pitanju izazovi sa kojima se suočava Kina u novom mandatu svog predsednika, ogleda se u globalnom rivalstvu sa SAD. U govoru 6. marta Si je optužio SAD da vode zapadnu politiku "obuzdavanja" prema Kini, što je termin sa značenjem iz vremena kada su SAD pokušavale da zaustave širenje komunizma, piše Gardijan.
Ali za razliku od hladnoratovskog rivalstva između Sovjetskog Saveza i SAD, današnje dve najveće svetske ekonomije su duboko isprepletane. Trgovina između SAD i Kine je 2022. godine vredela ukupno više od 690 milijardi dolara.
"Mislim da je to značajan faktor poteškoća u stvarnom razdvajanju", rekla je za BBC Debora Elms, osnivač Azijskog trgovinskog centra.
Loši odnosi sa Vašingtonom
Između Pekinga i Vašingtona ni ranije nisu vladali previše prijateljski odnosi, a izjave zvaničnika i jedne i druge strane da su "na najnižim istorijskim nivoima" ne daju nadu da će se situacija u skorije vreme popraviti, uprkos visokoj robnoj razmeni prošle godine.
Nedavna situacija sa špijunskim balonom dodatno je podgrejala tenzije. Podsetimo, balon oboren iznad teritorijalnih voda SAD je, prema rečima američkih zvaničnika, pripadao Kini i služio za nadziranje i prikupljanje obaveštajnih podataka. Iz Pekinga su oštro protestovali zbog ovih navoda, i rekli da je balon kineski, ali da služi za meteorološke potrebe. Čak i nakon što su delovi balona pronađeni, nije otkriveno više detalja o tome za šta je zaista služio.
Svakako da poboljšanju odnosa između Vašingtona i Pekinga nije doprinela ni situacija sa Tajvanom. Prošle godine, Tajvan je posetila tadašnja visoka američka zvaničnica Nensi Pelosi, i to je označilo novo stavljanje ostrva u žižu javnosti. Kao odgovor na ovo, kineska vojska pokrenula je vojne vežbe kojima je Tajvan bio praktično opkoljen, što su posmatrači shvatili kao svojevrsno "upozorenje" Pekinga.
Produžetkom Sijevog mandata, smatraju američki zvaničnici, postoje još veće šanse da Kina čvršće pritisne Tajvan.
Povezane vesti
"Si se okružio lojalistima i istomišljenicima na vrhu partijskog komiteta, najvišeg kineskog tela za donošenje odluka. Mi procenjujemo da će tokom Sijevog trećeg mandata oni zajedno pokušati da pritisnu Tajvan na ujedinjenje, potcenujući američki uticaj koji oni doživljavaju kao pretnju. Time promovišu određene norme koje favorizuju kineski autoritarni sistem", rekla je Avril Hejns, direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD.
Tanjug/Ryan Seelbach/U.S. Navy via AP
Sa druge strane, predsednik Si je jednom prilikom rekao da se "nikada neće odreći prava na upotrebu sile ukoliko ona bude potrebna, jer Kina želi da odvrati od delovanja sile koje se bore za nezavisnost Tajvana i da spreči strano mešanje".
Govoreći za Euronews Srbija o tome kakva je atmosfera na Tajvanu, profesorka Fakulteta političkih nauka i rukovodilac Centra za azijske studije Dragana Mitrović kaže da na nivou stručnjaka i analitičara, oni ne vide čemu tolika agresivnost sa strane Pekinga, i smatraju da su odnosi toliko snažni između centralne Kine i Tajpeja, i ne razumeju ideološku potrebu Pekinga da istrajava ovako intenzivno i često agresivno na politici jedne Kine.
Povezane vesti
"Običnim ljudima utoliko više nije jasno, jer su izuzetno snažne sve moguće veze razvijene sa centralnom Kinom pa se osećaju nelagodno. Takođe, čini im se i da Tajvan igra ulogu poprišta nadmetanja velikih sila, i ne bi voleli da se nađu u poziciji buduće Ukrajine. Na svim nivoima Tajvan dosta zavisi od okruženja i ako bi bio odsećen to bi bilo njegovo uništenje bez ispaljenog metka", rekla je ona.
Ona kaže i da je teško porediti Ukrajinu i šta bi se dogodilo ukoliko bi došlo do upada kineskih trupa.
"Ne možemo reći gde je veća pretnja. I u Ukrajini se vodi rat između velikih sila i radi se o nadmetanju velikih sila i kreiranju novog poretka, do kog se nažalost dolazi bojnim poljem a ne kroz pregovarački proces. Ovde se radi o tome da bi vojno preuzimanje Tajvana od strane NR Kine nju u geopoitičkom i strateškom smislu direktno projektovalo na Pacifik, čime bi ona zagospodarila Pacifikom, dok za sada SAD jesu dominantna pacifička sila. Ovde se ne radi o Tajvanu već o tome ko će gospodariti Pacifikom, a ako bi SAD kao pomorska država izgubile tu dominaciju, prestale bi da budu dominantna globalna sila", rekla je Mitrović.
Dekster Roberts iz Atlantskog saveta rekao je za DW da Si veruje da su SAD i Kina zaključane u "neizbežnom sukobu".
"Veruje da će na kraju da pobede SAD ili Kina, a to će biti prilično loša vest za odnose", naveo je on i dodao da ne misli da je konsolidacija Sijeve moći dobra za odnose dve zemlje.
U najnovijem sukobu koji bi se s jedne strane mogao okarakterisati kao politički, a sa druge kao trgovinski, visoki američki zvaničnici ozbiljno razmatraju da zabrane u svojoj zemlji korišćenje jedne od najpopularnijih svetskih aplikacija - društvene mreže TikTok, iza koje stoji kineska kompanija "Bajt dens".
Kao razlog za zabranu TikToka, oni koji to zagovaraju upravo navode to što je u pitanju aplikacija povezana sa kineskom firmom, pa je samim tim direktno "odgovorna" i kineskom državnom vrhu. Američki obaveštajci su zabrinuti sa jedne strane zbog prikupljanja podataka američkih građana, a sa druge smatraju da bi TikTok potencijalno mogao da se zloupotrebi za slanje političkih poruka u korist Kine.
Stav Kine prema ratu u Ukrajini
Stav Zapada prema Kini donekle se promenio od početka rata u Ukrajini, pre svega što SAD i Evropa smatraju da Peking, u najmanju ruku, ne čini dovoljno kako bi se distancirao od Rusije. Upravo suprotno, neki zapadni zvaničnici čak su otvoreno optužili Kinu da je zauzela rusku stranu.
Kada je, na godišnjicu od početka rata u Ukrajini, Kina predstavila svoju mirovnu inicijativu od 12 tačaka, Moskva je na ovaj plan reagovala blagonaklono, što se ne može reći za zapadne zvaničnike.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da "Kina nema preteran kredibilitet zbog toga što do sada nije osudila ilegalnu invaziju na Ukrajinu", a slično njemu reagovala je i predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, koja je rekla da je Kina "već odabrala strane" u ratu. Otprilike tako su reagovali i najviši američki zvaničnici, manje-više odbacivši predlog Kine i postavljajući pitanje njenog kredibiliteta.
Ovakve reakcije rezultat su kineskog stava od samog početka rata u Ukrajini. Mada je u nekoliko navrata rekla da "poštuje teritorijalni integritet Ukrajine", Kina je na glasanju pri UN odbila da osudi rusku invaziju.
"Od samog početka Kina igra i na jednu i na drugu stranu - njeni su interesi da se mir uspostavi, jer je pre svega u pitanju svetska trgovačka sila. Kina podržava Rusiju jer se ona protivi američkoj hegemoniji u svetu, dok sa druge ima vrlo specifičan odnos sa SAD jer je od nje zavisna ekonomski", rekao je nedavno za Euronews Srbija bivši ambasador u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević
Ovo "igranje na dve strane" zapadni analitičari, ali i državnici, tumače ipak kao kinesko priklanjanje Moskvi. Američki zvaničnici su u nekoliko navrata do sada saopštavali kako "postoje šanse da Kina pošalje oružje Rusiji", mada nisu pružili za to nikakve dokaze, a Peking je ovakve navode demantovao.
Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Dragan Trailović sa Instituta za političke studije i izvršni direktor Insituta za azijske studije napominje da je pristup Kine ratu u Ukrajini od početka bio veoma obazriv, neutralan i nijansiran. On je dodao da odnosi Kine i Rusije jesu bliži, ali to nije počelo od juče, već su se oni sada samo intenzivirali.
"Ono što ih povezuje jeste stalna percepcija pretnje od strane SAD. Te države su bile upućene jedna na drugu. Kini su bile potrebne sirovine i resursi, Rusija je to mogla da im pruži, pa su se okrenuli jedni drugima. Nemaju zvaničan savez i postoje brojen tačke sporenja koje bi se u budućnosti mogle otvoriti, ali saradnja postoji", rekao je Trailović nešto ranije za Euronews Srbija, i dodao da postoje zajedničke vojne vežbe i diplomatska, ekonomska, politička i vojna koordinacija.
Oči sveta svakako će biti uprte u Moskvu od 20. do 22. marta za kada je najavljena poseta Si Đinpinga Rusiji. Kremlj je saopštio da će teme razgovora biće problemi u daljem razvoju partnerskih odnosa i strateške saradnje između Rusije i Kine, a biće potpisani i važni bilateralni dokumenti.
Iz kineskog ministarstva spoljnih poslova rečeno je da je cilj posete "produbiti bilateralne odnose", kao i da će Si sa Putinom "razmeniti mišljenja o velikim međunarodnim i regionalnim pitanjima".
Dragana Mitrović kaže da je dobro da Kina nudi nekakav mirovni plan i da poziv ana pregovore, ali ističe da ona ne može da izađe sa nekim konkretnijim planom bez saglasnosti ruske i ukrajinske strane.
"Međutim, svima je sasvim jasno da bez saglasnosti SAD neće doći do okončanja ovog sukoba preko nekakvih mirovnih pregovora i sporazuma. Čini mi se da ovde nedostaje ta druga strana. Jasno je šta Kina želi. Želi da poruči pre svega EU da ima i drugog puta i da svi treba da budu aktivniji u nastojanju da se ovaj sukob okonča. Čini mi se da teško da Kina može, podstičući jednu stranu, da izdejstvuje okončanje", navela je ona za Euronews Srbija.
Kako kaže, SAD ne bi voelel da vide Kinu u takvoj ulozi, osim ako im to ne bude rešenje koje nudi "elegantan izlaz". "Ukoliko im to bude godilo, oni će pristati, ako im ne odgovara, mislim da to toga neće ni moći da dođe", zaključila je.
Preporuka za vas
Komentari (0)