Rusija igra na sve ili ništa, ali i Zapad: “Deluje da niko ne sme da dopusti da izgubi ili da se pomisli da je izgubio"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

23/09/2022

22:51

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Referendumi su počeli u četiri ukrajinske teritorije, a sve govori u prilog tome da su rezultati neupitni i da će biti u prilog otcepljenju od Ukrajine i pripajanju Rusiji.

Mir se ne nazire, a Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu smatra da ulazimo u dukotrajni konflikt. On ističe da je ruski predsednik Vladimir Putin namerno tempirao svoje saopštenje o mobilizaciji u trenutku kada su svi lideri svetskih sila na jednom mestu – u Njujorku, ali dodaje da to ne isključuje mogućnost da se rat interpretira na različite načine:

"Već smo videli da su neki na Zapadu ovo interpetirali kao znak slabosti, i potrebu da se pokrene nešto novo, da se pređe na otvoreni rat. Rusija ovde igra na sve ili ništa, ali i Zapad, i deluje da ovde niko ne sme da dopusti da izgubi ili da se pomisli da je izgubio", ističe on.

Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije smatra da će posle referenduma uslediti formalna reakcija Rusije, kao što se desilo posle refendumaa na Krimu 2014. godine.

"Verovatno ima taktičku ulogu da strogo formalna ruska vojska, regruti mogu da služe vojni rok na ovim teritorijama Ukrajine, i da se to tretira kao teritorija Ruske Federacija i da onda Rusija sa tih pozicija vodi rat iz svojih internih pravnih razloga. To je i na kraju krajeva poruka Kijevu da su rusi 'uzeli deo' i neće stati dok ne ispune svoje ciljeve, koji su sve mutniji", ističe Igrutinović.

Govoreći o mobilizaciji, Igrutinović ističe da će se ruske vlasti verovatno suočiti sa pritiskom iz javnosti, ali ne veruje da će ti prostesti biti efektivni.

"Ruska državna uprava je zadnjih dvadesetak godina prilično uspešno suzbijala i demonstracije i pokušaje organizovanog otpora Vladimiru Putinu. Mislim da oni imaju iskustva kako da se s pozicije vlasti bore", objasnio je Igrutinović.

Iako je nejasno brojka, budući da je Putin najavio mobilizaciju 300.000 vojnika, a ministar odbrane Sergej Šojgu govorio o jednom procentu ukupne populacije, Igrutinović smatra da će na kraju svi koji su iole voljni i sposobni biti prepušteni vojsci.

"Neće se svi odazvati, svakako će ljudi i bežati. Vidimo snimke iz perifernih siromašnijih delova Rusije, gde ljudi češće idu u vojsku jer je to za njih karijerna mogućnost. Izgleda da je pritisak na te krajeve veća nego na Sankt Peterburg, Moskvu i takozvano 'srce Rusije'", objasnio je.

On je istakao da su pregovori u potpunosti zamrznuti što nije neobično za rat.

"To je gotovo normalni deo ratnog dešavanja. Mobilizacija i nuklearna eskalacija dodatno udaljavaju od pregovara", dodao je naš sagovornik.

Srbija ne uvodi sankcije – zašto je problem biti neutralan?

Upitan o tome da li će Srbija u skorije vreme priključiti se sankcijama Evropske unije, Igrutinović kaže da u javnoj debati nije bilo najave o tome da se ta opcija ozbiljnije razmatra.

"Ne vidim da su se uslovi promenili - zna se ko je gde. Razlozi nisu drugačiji nego u martu. Srbija trpi određene štete, proces integracije je praktično blokiran. U ovom trenutku ne vidim ni spremnost ni razlog da se donese takva odluka", navodi.

Predsednik Francuske Emanuel Makron naglasio je na Generalnoj skupštini UN da nema više prostora za neutralnost i nagovestio da su neutralne države u neku ruku saučesnici. Međutim, profesor Jović ističe da je ta poruka zanimljiva jer čak i u doba Hladnog rata, kada se takođe strahovalo od nuklearnog sudara, postajala mogućnost neutranosti i nestvrstavanja, čak i u samoj Evropi.

"To bi značilo da je svet danas daleko više podeljen i da je teže izbeći svrstavanje na jednu ili drugu stranu. Kada se radi o ovoj konkretnoj Makronovoj poruci, mislim da treba razumeti, odakle ona dolazi. Za velike zemlje, zapadne Evrope, neučestvovanje u političkoj aktivnosti protiv Rusije izgleda kako neka vrsta ratnog profiterstva, jer su oni već do sada imali direktne štete od ovog rata, a ne zbog toga što su one napadnute, nego zato što je napadnuta druga zemlja, u ovom slučaju Ukrajina", objašnjava Jović.

Jović dodaje da Zapad smatra da zemlje koje ne učestvuju u sankcijama, nisu u istoj meri pogođene od posledica ovog rata.

"Na primer, kad se iz neke zemlje direktno kaže da će tamo cene gasa biti niže, ili da će posledice biti manje nego u Nemačkoj, Francuskoj ili Britaniji, te druge zemlje to tumače da 'ti imaš neke koristi, dok svi mi imamo štetu'. To je pozicija s koje oni polaze i zato oni vide neutralnost kao direktno učestvovanje, zato što se ne dele negativne posledice i zajednički napori Zapada", objasnio je Jović.

Kakav je danas uticaj UN?

Jović ističe da je dobro imati Ujedinjene nacije, kao jedno neutralno mesto koje ima autoritet i gde manje zemlje mogu da se istaknu.

"Već samo gledanje i slušanje jedno drugih je nestalo iz međunarodne politike. Vidimo da više nije jednostavno organizovati sastanak zapadnih lidera sa Putinom, ili nije moguć Lavrovljev dolazak u Beograd. Toliko tih stvari koje su čak u doba rata bile prirodne, sada deluju nemoguće", ističe profesor.

Ipak on dodaje da UN imaju ograničen domet: "To je mesto koje velike sile doživljavaju kao neku pozornica za male, gde jednom godišnje odrade neki 'politički folklor', pokažu da postoje i nestanu sa svetske pozornice na sledećih godinu dana", zaključio je Jović.