Hanter Bajden ponovo u centru skandala: Sin američkog predsednika upleten u aferu sa ukrajinskom kompanijom

Sredinom oktobra 2020. godine, trka za novog predsednika SAD ulazila je u samu završnicu. Do izbora je ostalo nešto više od dve nedelje, a kandidat demokrata Džozef Bajden preuzimao je vođstvo u anketama od Donalda Trampa. Baš u to vreme, američki list "Nujork post" objavio je tekst u kom tvrdi da je došao do podataka iz laptopa Hantera Bajdena, sina demokratskog kandidata za novog predsednika SAD, koji su pretili da promene tok čitave kampanje.

U pitanju je, naime, laptop koji je Hanter Bajden odneo na popravku u jednu radnju u Delaveru, a u čijoj keš memoriji su se nalazili mejlovi koje je razmenjivao sa predstavnicima različitih kompanija, uključujući i ukrajinsku Burismu, energetskog giganta u čijem upravnom odboru se nalazio od 2014. do 2019. godine.

U jednom od mejlova, datiranom na 17. april 2015. godine, savetnik upravnog odbora Burisme Vadim Požarski zahvaljuje Hanteru Bajdenu za to što ga je upoznao sa svojim ocem Džozefom Bajdenom, koji je u to vreme bio potpredsednik SAD. U još jednom mejlu, datiranom na 2014. godinu, Požarski pita Hantera za "savet kako bi mogao da iskoristi njegov uticaj" za dobrobit kompanije, preneo je "Njujork post".

Kada je ova priča objavljena, portparol tima Džoa Bajdena, Endrju Bejts, rekao je da zvanični rasporedi Bajdena pokazuju kako nije bilo sastanka između njega i Požarskog. Nedugo potom, iz Bajdenovog tima su rekli da je čak i kratak susret njih dvojice "tehnički moguć, ali malo verovatan", i da "ne postoje indikacije da je do sastanka došlo, a čak i da jeste, Bajden ne bi razgovarao o Burismi".

Priča je tada odbačena i praktično proglašena "trojanskim konjem" Trampove kampanje.

Međutim, američki "Njujork tajms" je sada potvrdio autentičnost podataka iz laptopa Hantera Bajdena, uz navođenje mejlova koji sugerišu da je do sastanka Bajdena i ljudi iz Burisme ipak došlo. Ovo, uz činjenicu da je Burisma ukrajinska kompanija, a da u toj zemlji trenutno besni rat jer ju je napala susedna Rusija, vratilo je pod reflektore svetske javnosti aferu "laptop".

Šta su optužbe?

Pred kraj 2015. godine, prema navodima "Njujork posta", postoje dokazi da je Džozef Bajden izvršio pritisak na tadašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i premijera Arsenija Jacenjuka da tužilac Viktor Šokin dobije otkaz.

U pitanju je tužilac koji je, kako je kasnije rekao, imao "određene planove da ispita povezanosti Burisme sa kriminalom, pri čemu bi bili ispitivani svi članovi upravnog odbora, uključujući i Hantera Bajdena". 

Navodno, Džozef Bajden je zapretio ukrajinskom predsedniku da će opozvati pozajmicu od milijardu dolara koje je Ukrajina dobila od SAD. Upravo to se smatra najvećim problemom u celoj priči, jer bi značilo direktno mešanje tadašnjeg potpredsednika (a sada predsednika) zemlje u unutrašnja pitanja Ukrajine.

Profimedia

Kompanija Burisma i njen osnivač Mikola Zločevski su, inače, bili pod istragom prvo zbog potencijalne korupcije, a zatim i zbog toga što se sumnjalo da su kroz ovu kompaniju proneverena državna sredstva.

Posle Šokina, istragu je vodio drugi tužilac, međutim 2017. godine su sve optužbe odbačene. Ipak, u oktobru 2019. je novi ukrajinski javni tužilac najavio da će ponovo pregledati svih 15 tačaka po kojima je Burisma istraživana, preneo je Rojters. 

Odakle podaci u redakciji "Njujork posta"?

Čovek iz Delavera u čiju radnju je laptop donet na popravku, inače, nije imao nikakve fizičke dokaze da je laptop zaista vlasništvo Hantera Bajdena.

"Njujork post" je pisao da je sam uređaj FBI zaplenio u decembru, a da je pre toga vlasnik prodavnice napravio kopiju svih ovih podataka i predao je advokatu Rudija Đulijanija, američkog političara koji je u bliskim odnosima sa Donaldom Trampom, koji je i prosledio dokumente ovom listu.

Od trenutka kada je priča o mejlovima Hantera Bajdena objavljena u "Njujork postu", nekoliko američkih medija pisalo je kako ne mogu da potvrde autentičnost samih dokumenata, a neki od njih su ocenjivali i da je u pitanju politička kampanja koju Donald Tramp podstiče kako bi diskreditovao protivkandidata na predsedničkim izborima, Džoa Bajdena.

"Saveznici predsednika Trampa dugo su promovisali tvrdnje o korupciji Hantera Bajdena, kako bi naštetili predsedničkoj kampanji Džoa Bajdena. Optužbe su se pojačale kada je jedan od Trampovih saradnjika, Rudolf Đulijani, 'Njujork postu' pružio neke podatke u kojima su dati detalji optužbi", deo je teksta koji je "Njujork tajms" objavio u oktobru 2020. godine. 

U nastavku teksta se predstavlja šta se zna, a šta ne o laptopu, i navodi se da je vlasnik radnje za popravljanje računara iz Delavera rekao za taj list da je slep, i da ne može sa sigurnošću da potvrdi da li mu je Hanter Bajden doneo laptop, već da je u pitanju bila osoba koja je dva puta dolazila, predstavila se kao Hanter Bajden, i nikada nije došla po popravljen računar.

Takođe, u istom razgovoru za "Njujork tajms", vlasnik radnje je potvrdio da je napravio kopiju sadržaja računara, što piše i u prvobitnom tekstu "Njujork posta".

Društvene mreže ograničile pristup tekstu

Kao rezultat svega što se u medijima pisalo o aferi "laptop", i društvene mreže su odradile svoje. Tako je Tviter nalog "Njujork posta" bio blokiran skoro dve nedelje, a Fejsbuk je uz pomoć svojih algoritama sakrivao tu temu, preneo je Vol strit džurnal.

Nekoliko sati nakon što je tekst objavljen u "Njujork postu", Fejsbuk je odlučio da ograniči pristup linku koji vodi do same stranice, kako bi mogao da proveri tačnost tvrdnji u njemu.

Takođe, iz Fejsbuka su rekli i da su primetili da postoje određene kontroverze u vezi sa načinom na koji je "Njujork post" došao do dokaza protiv Hantera Bajdena, i da su morali da reaguju ograničavajući pristup ovoj priči kako ne bi postala "viralna".

Unsplash

Iz društvene mreže Tviter saopšteno je da blokiraju tekst jer uključuje lične brojeve telefona i mejl adrese, čime se krše pravila te društvene mreže, kao i da se krše pravila o hakovanim materijalima.

Sve je ovo izazvalo oštre osude Republikanaca, koje su se samo pojačale kada su iz kancelarije Donalda Trampa saopštili da je lični nalog Kejli Mekenani, tadašnje portparolke Bele kuće, zaključan na Tviteru jer je podelila priču "Njujork posta".

Kako je "Njujork tajms" potvrdio tačnost

Činilo se, ipak, da je priča o laptopu Hantera Bajdena zaboravljena u američkoj javnosti, sve do pre nekoliko dana i teksta "Njujork tajmsa" o problemima sa porezom koje ima sin američkog predsednika. U tekstu se piše o tome kako se savezna istraga zbog njegovog eventualnog neplaćenog poreza nastavlja, a u jednom od pasusa se spominje i sam Hanterov laptop.

AP Photo/Andrew Harnik

"Ljudi upoznati sa istragom kažu da su tužioci ispitali mejlove između (Hantera) Bajdena, (Devona) Arčera i drugih u vezi sa Burizmom i drugim inostranim poslovnim aktivnostima. Njujork tajms je došao u posed ovih mejlova putem keš memorije iz podataka koji je Hanter Bajden ostavio u radnji u Delaveru. Validnost mejlova i drugih podataka iz keš memorije potvrdili su ljudi koji su upoznati sa ovim podacima i sa istragom", piše "Njujork tajms".

U sledećem pasusu, ovaj list dodaje i da je u jednom mejlu iz 2014. godine navedeno kako Hanter Bajden kaže ljudima iz Burisme da "moraju da znaju da nećemo ni na koji način direktno intervenisati kod domaćih zakonodavaca, i da moramo da se držimo svih zakona SAD u najsktriktnijem smislu".

Međutim, navodi se i mejl u kom piše da Hanter Bajden ugovara poslovnu večeru sa saradnicima, među kojima su i oni iz Burisme, i da piše kako će njegov otac "navratiti". Iako iz tog mejla nije jasno da li je Džo Bajden zapravio bio na sastanku, ljudi upoznati sa tim događajem potvrdili su da je bio, preneo je "Njujork tajms" u istom tekstu.

Istraga ministarstva pravde zbog potencijalne utaje poreza protiv Hantera Bajdena i dalje je u toku, a ne postoje nikakve indikacije da će biti proširena na njegovog oca, prenosi list "Tajms".

Isti list piše i da je ključna stvar koju tužilaštvo mora da utvrdi, da li je Hanter Bajden prekršio FARA (Zakon o registraciji stranih agenata), prema kojem je trebalo da obavesti ministarstvo pravde o tome da lobira ili pomaže stranim klijentima u odnosima sa javnošću.