Bajden se okreće onima od kojih je "bežao": Zašto se predsedniku SAD uključuje "govorna pošta" kada zove zalivske lidere

Komentari

Autor: Euronews Srbija, CNN

14/03/2022

18:17

Bajden se okreće onima od kojih je "bežao": Zašto se predsedniku SAD uključuje "govorna pošta" kada zove zalivske lidere - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U situaciji kada ceo svet oseća posledice rata u Ukrajini, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden našao se u situaciji da u pomoć pozove i one koji nisu bili na njegovoj listi "prijatelja" i sa kojima je do sada izbegavao direktne kontakte. Međutim, odgovora sa druge strane slušalice nije bilo.

Sankcije koje se uvode Rusiji dovele su u problem države koje se u velikoj meri snadevaju energentima iz Rusije, u koje pre svega spadaju članice EU. Ova situacija uticala je i na cene energenata na tržištu što se odrazilo i na maloprodajne cene naftnih derivata što su osetili i građani širom sveta.

U nameri da nađe potencijalne zalihe energenata koje bi mogle zameniti ruske, Bajden se okrenuo Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zalivskim zemljama koje su jedni od glavnih globalnih snabdevača ovim energentima i koji imaju kapacitet da "pumpaju" više nafte kako bi ublažili skok cena. Međutim, ova strategija koja bi u ovom trenutku bila melema na ranu zapadnim ekonomija, za sada ne daje rezultate.

Lideri Saudijske Arabije i UAE odbili su razgovor sa američkim predsednikom, što potvrđuje zahlađenje ionako zategnutih odnosa Vašingtona i zalivskih država i produbljenje problema koji su zatekli američkog predsednika usled novonastale situacije.

Zašto je Bajden uskraćen za odgovor?

Kako piše CNN, najviši američki zvaničnici angažovali su se i pokrenuli velike, ali namerno tihe napore da okupe glavne dobavljače i države kako bi odgovorili na sva pitanja potražnje koja su nastala usled ruske invazije ili ugriza sankcija koje su usledile.

Pregovori su uključivali sastanke sa velikim proizvođačima energije u severnoj Africi, uključujući Alžir, kao i na Bliskom istoku i Aziji, te sa ključnim igračima u domaćoj proizvodnji. Pojedine zemlje, uključujući i Katar, su signalizirale da su spremne da doprinesu širokim naporima da se popune praznine u snabdevanju.

Međutim, ono što sada koči saradnju sa bliskim istokom jesu raniji zategnuti odnosi. Vašington i Rijad godinama nemaju zavidnu saradnju, što je moglo da se primeti 2018. godine, nedugo nakon što je novinar Džamal Kašogi misteriozno ubijen, za šta se smatra da su krivi agenti Saudijske Arabije koji su radili direktno po naredbama princa Mohameda bin Salmana.

Dodatni problem za bolju saradnju su odbijanja Bajdena da "otopli" odnose sa Saudijskom Arabijom nakon stupanja na dužnost predsednika SAD, što je izazvalo negodovanje u toj zalivskoj zemlji, te manjak volje da pomognu ispumpavanje više nafte na tržište, piše CNN.

Iako su neki američki zvaničnici mišljenja da bi Bajden trebalo više da radi na uspostavljanju boljih odnosa sa Rijadom, predsednik SAD je ranije odbijao tu mogućnost.

Tako je Bajden prošlog meseca praktično odbio da razgovara sa de fakto vladarom Kraljevine, prestolonaslednikom Mohamedom bin Salmanom, koga su SAD optužile da je tražio ubistvo Kašogija. Bajdenovi direktni razgovori bili su ograničeni na kralja Salmana, oca prestolonaslednika, i uključivali su poziv tokom kojeg je potvrđena posvećenost obe zemlje na "obezbeđivanju stabilnosti globalnog snabdevanja energijom".

Kada su u pitanju UAE, odnosi te zemlje sa SAD su se pogoršavali svakom novom odlukom američke administracije. Eskalacija se desila prošlog decembra kada su UAE suspendovale pregovore sa SAD u vezi sa kupovinom F-25 aviona, zbog toga što je Vašington uslovljavao njihovu upotrebu.

Nezadovoljstvo Belom kućom nastavilo se i ove godine, kada su jemenski pobunjenici napali Abu Dabi, a vlasti UAE smatrale odgovor SAD "mlakim".

Smatra se da je građanski rat u Siriji uveliko otoplio odnose UAE i Rusije, zbog toga što se ruska plaćenička Vagner grupa 2015. godine pridružila borbi na strani Bašara Al-Asada kog podržavaju upravo UAE, preneo je "Financial Times".

Može li nafta da odledi odnose SAD i Bliskog istoka?

Rat u Ukrajini sada primorava Bajdena da "zažmuri na jedno oko" pa je američka administracija počela da razmatra moguću predsedničku posetu Saudijskoj Arabiji u narednim mesecima, potvrdile su tri osobe upoznate sa razgovorima, tvrde izvori CNN-a. Ipak, iz Bele kuće saopšteno je da takav sastanak nije u skorijem planu, ali je portparolka Džen Psaki rekla je da su se razgovori sa Saudijcima pojačali, kako o nafti, tako i o pitanjima regionalne bezbednosti.

Uprkos ovim naporima da tokom krize Bajden "privoli" zalivske lidere da povećaju proizvodnju nafte, konkretnih odgovora nema, te se čini da su saudijski zvaničnici ostali nepokolebljivi u svojoj posvećenosti planu proizvodnje OPEK+ koji je dogovoren sa Rusijom.

Ipak, jedan zvaničnik upoznat sa razgovorima rekao je da su Saudijci izrazili otvorenost za rešavanje velikih poremećaja na tržištu. Šta bi to podrazumevalo - ili kakvu vrstu poremećaja bi dovelo do promene držanja - ostaje nejasno, piše CNN.

"Postoje akcije koje proizvođači energije mogu da preduzmu u smislu svog slobodnog kapaciteta i postoje akcije koje proizvođači energije mogu da preduzmu da povećaju svoju proizvodnju energije u trenutnim okolnostima", rekao je visoki zvaničnik administracije opisujući ukupne napore SAD poslednjih meseci.

Ništa bolja situacija ni sa drugim velikim igračima

Osim toga, Bajden je obnovio i kontakte i sa Venecuelom, zemljom koja ima jedne od najvećih zaliha nafte u svetu. Ova južnoamerička država nalazi pod sankcijama SAD od 2019. godine i smatra se jednim od saveznika Rusije. Vašington je uveo sankcije na naftu i zatvorio svoju ambasadu u Karakasu nakon što je pobedu Nikolasa Madura na izborima 2018. ocenio prevarom.

Venecuela je sada oslobodila najmanje dvojicu Amerikanaca iz zatvora u očiglednom gestu dobre volje prema Bajdenovoj administraciji. Američki zvaničnik je rekao da će Venecuela morati da preduzme nekoliko koraka pre nego što sankcije budu ukinute, ali nije naveo uslove.

Usled okolnosti u kojima se svet našao, Bajden je kao opciju očito gleda na još jednu adresu - Iran, koje su sa SAD u neprijateljskim odnosima. Ipak, za sada nije izvesno da će Bajden "imati sreće" i kada je Teheran u pitanju. Nuklearni sporazum, koji se nazire, mogao bi da vrati značajne količine iranske nafte na tržište, ali su takva rešanja još na "dugom štapu".