Virus "zahvatio" i rejtinge političara: Pandemija uzdrmala svetske lidere, a neke bi mogla da košta i funkcije
Komentari07/02/2022
-16:15
Dve godine borbe sa pandemijom koronavirusa bile su veliki test za brojne svetske političare. Dok su neki od njih uspevali da uzmu zasluge za relativan uspeh u odolevanju virusu, drugi su na talasu krize grabili za sebe veća ovlašćenja uvodeći stroge restriktivne mere. Prave posledice pandemije po rejtinge političara mogle bi zapravo da se vide tek ove godine kada se na svim stranama sveta očekuju važni i predsednički i parlamentarni izbori.
Da situacija sa koronavirusom zaista može ozbiljno da uzdrma vodeću poziciju u zemlji mogao bi ovih dana da posvedoči britanski premijer Boris Džonson. Zbog organizovanja proslava u svojoj rezidenciji u vreme lokdauna ovaj političar se suočava sa pozivima da podnese ostavku.
I u drugim zemljama za nekoliko političara upitan je opstanak na vlasti, a CNN piše da je kovid 19 bio test kako za autokratske, tako i za demokratske lidere. Od Brazila, preko SAD, Evrope, sve do Australije, političari se suočavaju sa najnižim rejtinzima u poslednjih nekoliko godina.
Sve glasniji pozivi za smenu Džonsona
Premijer Velike Britanije Boris Džonson, podsetimo, našao se na udaru proteklih nekoliko nedelja nakon što je otkriveno da je tokom 2020. godine u svojoj rezidenciji organizovao zabave, iako je u to vreme na snazi bio strogi lokdaun usled pandemije.
Džonson je zapravo u izveštaju više državne službenice Sju Grej o žurkama koje su organizovane u Dauning stritu tokom lokdauna optužen za propuste. Otkriveno je i da su policajci Skotland jarda pribavili više od 300 fotografija i 500 stranica dokumenata, i da istražuju 12 događaja održanih u Dauning stritu tokom lokdauna, uključujući žurku u privatnom stanu premijera Džonsona, preneo je Gardijan.
Nakon objavljivanja izveštaja, Boris Džonson je uputio izvinjenje, navodeći da u potpunosti prihvata nalaze ovog izveštaja. Potom se suočio sa brojnim pitanjima i kritikama poslanika, ali i sa pozivima, i to i u redovima torijevaca, da podnese ostavku.
Zasad o potencijalnoj ostavci nije govorio, ali je odlučio da u svom timu napravi određene kadrovske promene. I pre nego što je uspeo sam da povuče poteze, čak petoro njegovih bliskih saradnika podnelo je ostavku.
S obzirom na to da se Džonsonova Konzervativna partija još nije dovoljno oporavila od iscrpljenosti koju je doneo Bregzit i sve što sa njim ide, ova situacija samo je dodatno pogoršala stanje među Torijevcima.
Premijeri Australije i Novog Zelanda na najnižim rejtinzima
Popularnost australijskog premijera Skota Morisona pala je na najniži nivo od 2020. godine, samo nekoliko meseci uoči izbora, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnjenja.
Istraživanje za list Australijan pokazuje da je podrška Morisonu opala za pet procentnih poena na 39 odsto u januaru, što je najlošiji rezultat u poslednje dve godine. Anketa pokazuje i da je podrška Morisonovoj vladajućoj konzervativnoj stranci pala na najniži nivo otkad je postao premijer 2018. godine.
Razlog za to je pre svega nezadovoljstvo Australijanaca načinom na koji se Vlada borila protiv širenja talasa omikron soja koronavirusa. Morison je uživao najveću popularnost kada je zatvorio granice Australije i ponudio finansijsku pomoć ugroženima usled lokdauna koji je doprineo brzom suzbijanju korona virusa, prenosi Rojters.
Australija se, međutim, sada bori sa veoma zaraznim omikron sojem, bolnice su prepune obolelih, a primetne su i nestašice u supermarketima zbog poremećaja u lancu snabdevanja.
I podrška premijerki Novog Zelanda Džasindi Ardern pala je na najniži nivo otkako je došla na tu funkciju 2017. godine, prenosi Gardijan.
Iako je ona i dalje "poželjna" za tu poziciju, u poslednjoj anketi 1 News Kantor njena podrška pala je za četiri poena, na 35 odsto. I u toj zemlji je u proteklih nekoliko nedelja zabeležen skok u broju obolelih, ali je premijerki podrška opala i zbog rasta stope inflacije.
Populisti gubili podršku širom sveta
Studija koju je objavio Benet institut za javnu politiku Univerziteta Kembridž pokazala je nedavno da su populističke stranke i političari izgubili podršku širom sveta tokom pandemije koronavirusa. Istraživanjem je obuhvaćeno više od pola miliona ljudi i spovedeno je u 109 zemalja, a jasno ukazuje i da bi "populistički talas" mogao da se smanji.
Kako prenosi CNBC, u periodu između proleća 2020. i poslednjeg kvartala 2021, populistički lideri su zabeležili pad u proseku od 10 procentnih poena, pokazalo je istraživanje. U Evropi je udeo ljudi koji nameravaju da glasaju za populističku stranku pao u proseku za 11 procentnih poena.
Dok je evropska podrška aktuelnim strankama porasla tokom ranog perioda karantina, vladajuće populističke stranke na kontinentu - uključujući italijanski pokret Pet zvezdica i mađarski Fides doživele su najveći pad podrške, preneo je CNBC.
I istraživanje koje je nedavno objavio britanski "YouGov", sprovedeno u avgustu i septembru u 27 zemalja, pokazalo je da je u poslednje tri godine u deset evropskih država zabeležen je pad podrške populistima.
Kako navodi CNN, pandemija je bila mač sa dve oštrice. Neki lideri, poput premijera Mađarske Viktora Orbana iskoristili su situaciju kako bi stekli veći autoritet. Upravo on će se ove godine boriti za reizbor, a nasuprot njemu stajaće ujedinjena opozicija.
I predsednik Brazila Žair Bolsonaro, koje je u više navrata kritikovan zbog lošeg rukovođenja pandemijom boriće se za reizbor u oktobru, a neki analitičari čak predviđaju njegov poraz. Brazil je inače jedna od najteže pogođenih zemalja i po ukupnom broju obolelih nalazi se na trećem mestu, iza SAD i Indije. Život je izgubilo više od 600.000 ljudi.
Kao jedan od primera kako loše upravljanje krizom može dovesti do poraza na izborima, CNN navodi bivšeg američkog predsednika. Ipak, ni aktuelni predsednik Džo Bajden ne kotira se baš najbolje u anketama. Kako navodi CNN, nakon godinu dana na vlasti, Bajden ima najgori rejting od skoro svih predsedika SAD, osim od svog prethodnika Donalda Trampa.
Komentari (0)