"Amerika traži objašnjenje, Rusija poručuje - farsa": Poruke uoči sednice Savet bezbednosti UN o ukrajinskoj krizi

Savet bezbednosti danas će održati sastanak, a glavna tema biće kriza na granici između Rusije i Ukrajine. Američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild rekla je da će Savet bezbednosti zahtevati da Rusija objasni šta rade njene trupe na granici sa Ukrajinom, dok iz Kremlja sastanak nazivaju "farsom". 

Uprkos tome, na današnjoj sednici ne očekuje se usvajanje bilo kakvog formalnog dokumenta imajući u vidu da Rusija ima pravo veta i podršku Kine kao druge stalne članice Saveta bezbednosti. Prethodno je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao su predlozi Sjedinjenih Američkih Država o garancijama ruske bezbednosti bolji od onih dobijenih od NATO.

Ruski zvaničnici u nekoliko navrata su ismejali današnji sastanak, rekavši da su u pitanju smišljeni planovi za produbljenje onoga što nazivaju "neosnovanim zapadnjačkim strahovima". Takođe, osvrnuli su se i na izjave predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, ali i drugih, tvrdeći da se "bespotrebno širi panika".

Naime, Zelenski je nedavno rekao da "ne može da isključi dalju eskalaciju tenzija sa Rusijom",  ali je kritikovao "previše panike koja opterećuje ekonomiju". On je napomenuo da je upravo to poruka koju je uputio i ameirčkom predsedniku Džou Bajdenu u njihovom telefonskom razgovoru.

"Klub zabrinutih"

Zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski na Tviteru je napisao kako američka zvaničnica Tomas-Grinfild Savet bezbednosti "vidi kao klub zabrinutih ljudi, a SAD bi trebalo da im kažu šta da ih brine".

Uprkos tome što ruski zvaničnici nazivaju sastanak Saveta bezbednosti (koji je inicijativa SAD) "sramnim PR potezom", ipak postoje neke naznake da bi mogli da budu zainteresovani za pregovore, makar i van SB, ocenila je zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je ove tvrdnje dodatno potkrepila time što je soapštila da će sutra telefonom razgovarati ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Entoni Blinken.

Spremna lista za sankcije

Uoči sastanka SB, vlasti nekoliko država saopštile su kako razmatraju potencijalne sankcije koje bi uvele Rusiji u slučaju invazije te zemlje na Ukrajinu.

Tako Rojters prenosi da su SAD i njihovi saveznici pripremili spisak ruskih pojedinaca koji su deo najužeg kruga ruskog predsednika Vladimira Putina, a kojima mogu biti uvedene ekonomske sankcije.

"Pojedinci koje smo identifikovali nalaze se unutar ili blizu užeg kruga Kremlja i imaju ulogu u donošenju odluka vlade ili su u najmanju ruku saučesnici u destabilizujućem ponašanju Kremlja", izjavio je taj zvaničnik koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman, ali nije naveo imena pojedinaca koji bi mogli biti sankcionisani.

Pixabay

I glavni sekretar britanskog Ministarstva finansija Sajmon Klark izjavio je da će ta zemlja sankcionisati kompanije i ljude koji imaju najbliže veze sa liderom Kremlja Vladimirom Putinom ako Rusija preduzme bilo kakvu akciju protiv Ukrajine. Takođe, britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras najavila je da će Vlada ove nedelje proširiti obim sankcija koje može primeniti na Rusiju kako bi je odvratila od napada.

Uvođenje sankcija pojedincima nisu jedine mere koje države Zapada mogu preduzeti protiv Rusije, što preventivno, što u slučaju invazije. Tako su neke evropske zemlje sugerisale da bi Rusiju trebalo isključiti iz SWIFT bankarskog sistema koji se koristi širom sveta, što bi bio ozbiljan ekonomski udar na sve ruske kompanije, ali i na sve druge kompanije koje sa njima posluju. Takođe, moguće je da se Moskvi ukinu strani zajmovi koji iznose više od 100 milijardi evra godišnje, što bi isto tako bio veliki finansijski udarac.

Nemačka nije za "preventivne mere"

Prvi potpredsednik Evropskog parlamenta Otmar Karas izjavio je za austrijski javni servis ORF da su, kada je Evropa u pitanju, "u opticaju sve moguće sankcije protiv Moskve, među kojima i one za gasovod Severni tok 2".

Karas tvrdi i da Rusija pokušava da destabilizuje Evropu ne samo u Ukrajini, već i u Srbiji, Mađarskoj i Poljskoj. On je dodao da "nijedna sankcija nije izostavljena", kao i da "Evropa ne sme samo da posmatra pretnje Rusije, koja je agresor i krši sporazume".

Tanjug/AP/Michael Kappeler

Međutim, čini se da nisu sve zemlje spremne da uvedu sankcije Rusiji osim ako to ne bude bilo apsolutno poslednje moguće rešenje, i ako Rusija ne napadne Ukrajinu. Tako je portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt rekao da će sankcije "biti uvedene samo u slučaju narušavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine".

"Nemačka vlada ima veoma jasan stav da će u slučaju narušavanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine biti preduzete oštre i jasne mere, a sankcije su takve mere", rekao je Hebešrajt, naglašavajući time da mere ne bi trebalo da budu preventivno preduzimane.