Švedski epidemiolog otkriva zašto je bio protiv zaključavanja: Ako ne progovorim, zašto sam naučnik
Komentari05/06/2021
-17:18
Martin Kuldorf, švedski epidemiolog, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, bio je jedan od autora prošlogodišnje Deklaracije iz Great Barringtona, kojom je lokdaun prozvan pogrešnom epidemiološkom merom u pandemiji kovida 19. Kuldorf je nedavno još jednom objasnio svoje argumente u korist fokusirane zaštite starijih osoba i rizičnih grupa.
U intervjuu za Spiked Online koji prenosi Index.hr Kuldorf navodi da mu nijepreostalo ništa drugo nego da istupi protiv lokdauna.
Protivnici lokdauna se "bacaju lavovima"
"Kao naučnik iz javnog zdravstva s decenijama iskustva s epidemijama zaraznih bolesti, nisam mogao da ćutim. Ne kada se odbacuju osnovna načela javnog zdravstva. Ni kad se radnička klasa baca pod autobus. Ni kad se protivnici lokdauna bacaju lavovima. Nikad nije bilo naučnog konsenzusa oko lokdauna. Taj je balon morao da pukne", naveo je.
Kako je rekao, njemu su u vezi s kovidom dve ključne činjenice odmah bile postale jasne.
"Prvo, nakon prvih slučajeva u Italiji i Iranu bilo je jasno da se radi o teškoj pandemiji koja će se na kraju proširiti na ostatak sveta, što je rezultiralo mnogim smrtnim slučajevima. To me je činilo nervoznim. Drugo, na osnovu podataka iz Vuhana u Kini, došlo je do dramatične razlike u smrtnosti prema starosti, s više od hiljadu puta razlike između mladih i starih. To je bilo veliko olakšanje. Samohrani sam otac s tinejdžerom i petogodišnjim blizancima. Kao i većina roditelja, i ja se više brinem o svojoj deci nego o sebi. Za razliku od pandemije španskog gripa 1918. godine, deca su imala znatno manje razloga za strah od kovida 19 nego od sezonskog gripa ili saobraćajnih nesreća. Mogli su da nastave život nedodirnuti – ili sam barem tako mislio", naveo je.
On je rekao da je zaključak bio očigledan a to je da se moraju zaštititi najstariji, dok su mlađe odrasle osobe s niskim rizikom i dalje mogle da pokreću društvo.
"Ali to se nije dogodilo. Umesto toga, škole su zatvorene, dok su starački domovi ostali nezaštićeni. Zašto? To nije imalo smisla. Uzeo sam olovku. Na moje iznenađenje, nisam uspeo da zainteresujem nijedan američki medij za svoja razmišljanja, uprkos svom znanju i iskustvu s epidemijama zaraznih bolesti. Imao sam više uspeha u svojoj rodnoj Švedskoj. U glavnim dnevnim novinama objavljena je moja kolumna. I to je imalo odjeka. I drugi naučnici istomišljenici suočili su se sa sličnim preprekama", naveo je.
Naterani na strah od pandemije
Kako je dodao, umesto da pokušamo da razumemo pandemiju, naterani smo da je se bojimo.
"Umesto života, imamo lokdaun i smrt. Dobili smo odložene dijagnoze raka, lošije ishode kardiovaskularnih bolesti, pogoršanje mentalnog zdravlja i mnogo više kolateralne štete za javno zdravlje zbog lokdauna. Deca, starije osobe i radnici najteže su pogođeni onim što se može opisati kao najveći javnozdravstveni fijasko u istoriji"kaže švedski epidemiolog.
Tokom celog prolećnog talasa 2020. godine Švedska je ostavila vrtiće i škole otvorenima za svojih 1,8 miliona dece uzrasta od jedne do 15 godina. I to bez testiranja, bez maski, fizičkih prepreka ili društvenog distanciranja. Ta politika dovela je do tačno nula smrtnih slučajeva od kovida 19 u toj starosnoj grupi, dok su učitelji imali rizik od oboljevanja otprilike u skladu s prosekom ostalih profesija. Švedski Zavod za javno zdravstvo izvestio je o tim činjenicama sredinom juna, ali zagovornici američkog lokdauna i dalje su se zalagali za zatvaranje škola.
U julu je Nju Ingland džornal of medisin objavio članak o ponovnom otvaranju osnovnih škola tokom pandemije.
"Šokantno je da se u njemu nisu ni pominjali dokazi iz jedine velike zapadne zemlje koja je držala škole otvorenima tokom cele pandemije. To je poput procene novog leka uz zanemarivanje podataka iz kontrolne grupe koja prima placebo", navodi epidemiolog.
Zbog poteškoća s objavljivanjem odlučio je da iskoristi tviter, pa se ubrzo probio do medija.
Susret s istomišljenicima
"Očigledno nešto nije bilo u redu s medijima. Među kolegama koji se bave zaraznim bolestima većina favorizuje usmerenu zaštitu visoko rizičnih grupa umesto lokdauna, ali mediji su ostavljali utisak kao da postoji naučni konsenzus o opštem lokdaunu", navodi Kuldorf.
Nakon toga je sa Sunetrom Guptom sa Univerziteta Oksford, jednim od najistaknutijih svetskih epidemiologa za zarazne bolesti i Džajem Batačarjom sa Univerziteta Stenford, stručnjakom za zarazne bolesti i ranjive populacije napisao izjavu u kojoj su se založili za usredsređenu zaštitu umesto lokdauna. Nazvali su je Deklaracija iz Great Barringtona (GBD).
"Protivljenje lokdaunu smatrano je nenaučnim. Kad bi se naučnici izjasnili protiv lokdauna, ignorisani su, smatrani su marginalcima ili optuženi da nemaju odgovarajuće verodostojne podatke. Mislili smo da će biti teško zanemariti nešto što su napisala tri iskusna epidemiologa s tri ugledna univerziteta. Imali smo pravo. Otvorio se pakao. I to je bilo dobro", priseća se Kuldorf.
Kako dodaj nazivali su ih „ludacima“, „egzorcistima“’, „masovnim ubicama ubica“ i „trampistima“.
"Neki su nas optuživali da sve ovo radimo zbog novca, iako nam niko nije platio ni centa. Zašto takva opaka reakcija? Deklaracija je bila u skladu s mnogim planovima za pandemijsku pripravnost kreiranima godinama ranije, ali u tome je i bila suština. Bez dobrih javnozdravstvenih argumenata protiv fokusirane zaštite, morali su pribeći lažnim karakteristikama i klevetama ili pak priznati da su napravili strašnu, smrtonosnu grešku u svojoj podršci lokdaunu", navodi.
Napadi radi obeshrabrivanja naučnika
Dodaje da su ih neki zagovornici lokdauna optužili da se hvataju za slamku jer su zaključavanja uspela i više nisu bila potrebna, da bi nekoliko nedelja kasnije, isti ti kritičari pohvalili ponovno uvođenje lokdauna tokom vrlo predvidljivog drugog talasa.
Zamerano im je, dodaje, da nisu precizirali kako zaštititi starije i da zagovaraju strategiju slobodnog širenja virusa.
"Ironično, lokdaun je razvučeni oblik strategije puštanja virusa, u kojem je svaka starosna grupa zaražena u istom odnosu kao i u strategiji puštanja virusa", navodi u intervjuu.
On dodaje da su autori deklaracije bili svesni da se izlažu napadima.
"Nisam novinarske i stručne napade shvatao lično, koliko god podli bili, a većina napada dolazila je od ljudi za koje nikad pre nisam čuo. Napadi ionako nisu primarno bili usmereni na nas. Mi smo već progovorili i nastavićemo to da činimo. Glavna svrha napada bila je obeshrabriti druge naučnike da progovore", dodaje Kuldorf.
Nakon deklaracije zadobili su pažnju medija.
"Iako je većina nacionalnih vlada nastavila s neuspelim politikama zaključavanja, stvari su krenule u dobrom smeru. Sve je više škola ponovo otvoreno, a Florida je odbijala lokdaun u korist fokusirane zaštite, delom na osnovu naših saveta, bez negativnih posledica koje su lokdauneri predviđali", dodaje Kuldorf.
Napadi, cebzura i blokade
Kako je postajalo jasnije da je lokdaun neuspešan, napadi i cenzura su se povećali, a ne smanjili, tvrdi.
"Jutjub, u vlasništvu Gugla, cenzurisao je video-zapis s okruglog stola s guvernerom Floride Ronom DeSantisom, na kojem smo moji kolege i ja izjavili da deca ne treba da nose maske; Fejsbuk je zatvorio profil GBD-a kada smo objavili da starijim ljudima treba dati prioritet u vakcinisanju; Tviter je cenzurisao objavu u kojoj sam rekao da decu i već zaražene ne treba vakcinisati; a Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) uklonio me iz radne grupe za bezbednost vakcina kada sam utvrdio da bi vakcina Džonson&Džonson trebalo davati starijim Amerikancima. Tviter mi je čak zaključao profil jer sam napisao sledeće: Naivno zavarani da će ih maske zaštititi, neke starije visokorizične osobe nisu se držale socijalne distance, a neki su zbog toga i umrli od kovida 19. Tragično. Nadležni/naučnici u javnom zdravstvu uvek moraju da budu iskreni prema javnosti", dodaje Kuldorf.
Da su pogrešili, dodaje, kolege naučnici bi mogle da ih sažaljevaju, a mediji bi se vratili ignorisanju.
"Kad bi priznali da smo u pravu, to bi značilo da smo osramotili neke neizmerno moćne ljude u politici, novinarstvu, tehnologiji i nauci. Nikad nam neće oprostiti", dodaje.
On ističe da je pandemija bila velika tragedija i da su ljudi umirali i od kovida ali i od bolesti koje nisu bile otkrivane na vreme znog pandemije.
"Iako su smrtni slučajevi tokom pandemije neizbežni, naivno, ali pogrešno verovanje da će lokdaun zaštititi starije značilo je da vlade nisu sprovodile mnoge standardne mere fokusirane zaštite. Rastegnuta pandemija otežala je zaštitu starijih osoba", dodaje.
Zaštita niskorizičnih grupa na na uštrb dece, radničke klase i siromašnih
Na kraju, konstatuje, lokdaun je zaštitio mlade i nisko rizične profesionalce koji rade od kuće – novinare, advokate, naučnike i bankare – a nauštrb dece, radničke klase i siromašnih.
"U SAD-u je lokdaun bio najveći problem po radnike nakon rasne segregacije i Vijetnamskog rata. Osim rata, malo je bilo vladinih postupaka tokom mog života koji su nametnuli više patnje i nepravde u toliko velikim razmerama", dodaje.
On ističe da kao epidemiolog za zarazne bolesti nije imao izbora - morao je da progovori.
"Ako ne progovorim, zašto sam onda naučnik? Mnogi drugi koji su hrabro govorili mogli su komotno da ćute. Da su ćutali, još bi škola i dalje bilo zatvoreno, a kolateralna javnozdravstvena šteta bila bi veća. Svestan sam mnogih fantastičnih ljudi koji se bore protiv ovih neefikasnih i štetnih lokdauna, pišu članke, objavljuju na društvenim mrežama, snimaju video-zapise, razgovaraju s prijateljima, govore na sastancima školskih odbora i protestuju na ulici. Ako ste jedan od njih, uistinu mi je bila čast sarađivati s vama na ovom naporu. Nadam se da ćemo se jednog dana lično upoznati i onda zaplesati zajedno. Danser encore!“, navodi Kuldorf.
Komentari (0)