Igre 
Svemirski turizam - zabava za bogataše ili šansa za čovečanstvo?
Komentari12/12/2021
-23:40
Japanac Jusaku Mezava postao je 8. decembra treći milijarder koji je posetio svemir, nakon što su to uradili Britanac Ričard Brenson i Amerikanac Džef Bezos. Međutim, postoje dve važne razlike. Prvo, Brenson i Bezos su u svemir putovali letelicama svojih kompanija, dok je Maezava putovao ruskom svemirskom letelicom Sojuz. Drugo, njih dvojica su u svemiru proveli kratak period vremena, dok je plan Maezave da se noćas ili sutra vrati, čime bi proveo tri dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Iako je svemirski turizam sve više u žiži interesovanja javnosti, najviše zbog toga što ga promovišu milijarderi koji su se i sami odvažili na letove, sagovornik Euronews Srbija, predavač na Kenterberijskom univerzitetu sa Novog Zelanda i autor nekoliko studija i knjiga o svemirskom turizmu Semjuel Spektor, upozorava da je i ranije bilo predviđanja u vezi sa svemirskim turizmom, koja su se ispostavila kao netačna.
"Mnoga prošla predviđanja o izvodljivosti i isplativosti svemirskog turizma pokazala su se kao preuranjena. Na primer, 1960-ih i 1970-ih godina mnogi ljudi su videli "Svemirsku trku" kao početak ere u kojoj će mase imati nesmetan pristup svemiru. To se, međutim nije desilo, pa bi inače trebalo da budemo donekle skeptični kada se govori o predviđanjima u sferi svemirskog turizma", rekao je Spektor.
Ko je Jusaku Maezava?
Nekada bubnjar u rok bendu zvanom Switch Style, Mezava je stekao svoje bogatstvo zahvaljujući osnivanju najveće japanske onlajn prodavnice odeće "Zozotown". Prema Forbsu, on je 30. najbogatija osoba Japana, sa ličnim bogatstvom od oko 1,7 milijardi evra. Pored ove prve avanture, on je uplatio i let oko Meseca sa kompanijom SpaceX Ilona Maska, koje bi moglo da se desi najranije 2023. godine.
Mezava je aktivan na društvenim mrežama, sa oko 10 miliona pratilaca na Tviteru, ponosan je vlasnik najviše retvitovane objave u istoriji. Nakon što je najavio svoje putovanje oko Meseca, organizovao je takmičenje među "neudatim ženama od 20 i više godina" da pronađe devojku koja će ga pratiti u ovoj avanturi. Kada je prikupio skoro 30.000 kandidata, odlučio je da zapravo na put želi da pozove šest umetnika. Na kraju se predomislio te odlučio da ponudi osam karata ljudima širom sveta. Naposletku, Maezava je u svemir otišao sa svojim pomoćnikom Jozuom Hiranom.
"Dobrodošli u novu eru"
"Dobrošli u novu svemirsku eru", rekao je Ričard Brenson 11. jula okupljenim novinarima nakon uspešno obavljenog test leta u svemir. Putovao je raketom svoje kompanije "Virdžin Galaktik", let je trajao oko 90 minuta, i praćen je uživo. Nešto ranije, Brenson je rekao da je cilj ovog leta zapravo testiranje svemirskog turizma, biznisa koje planira da pokrene sledeće godine. Nakon sletanja je ponovio sličnu stvar, te rekao da "putovanje u svemir mora da bude dostupnije svima". Cena karata koje on trenutno prodaje za komercijalno putovanje u svemir, na primer, iznosi 250.000 dolara, što ga, međutim, čini dostupnim samo onima sa "dubljim džepom".
Devet dana nakon Brensona, Bezos je, sa još troje putnika, i sam odlučio da se upusti u svemirsko putovanje, takođe raketom koju je napravila njegova kompanija, po imenu "Blu Oridžin". Nakon sletanja, okupljenim novinarima rekao je da se oseća "neverovatno dobro", ali to nije bio najzanimljiviji deo njegovog izlaganja. Podelio je i činjenicu da je "Blu oridžin" već prodao karte za svemirski turizam u vrednosti od blizu 100 miliona dolara, ne navodeći koliko, zapravo, jedna karta košta. Nakon ovoga, "Blu oridžin" je organizovao još dva leta u svemir, a jedan od putnika bio je i glumac Vilijam Šatner.
AP/Susan Montoya Bryan
Povezane vesti
Spektor smatra da je teško razdvojiti da li su aktivnosti Brensona, Bezosa i Ilona Maska (koji je takođe najavio put u svemir) početak unosne ere za svemirski turizam, ili samo predstavljaju "igračku za ultrabogataše".
Anet Toivonen, profesorka na Haga-Helia Univerzitetu primenjenih nauka u Finskoj, rekla je ranije za Euronews Srbija da bi mlijarderi mogli imati i drugih motiva za put u svemir, osim novca.
"Kako trenutno stoje stvari, nekoliko bogataša želi da istraži 'nove destinacije', koje su ranije bile dostupne samo profesionalcima. Njihov motiv mogao bi da bude testiranje hrabrosti, saznavanje novih stvari ili dobijanje većeg ugleda", kaže Toivonen.
Nije sve u profitu
Misiju u kojoj je Maezava odleteo u svemir, organizovali su ruska svemirska agencija Roskosmos i njihov američki partner "Space Adventures". Baš ovaj let najavljuje povratak Rusije u trku svemirskog turizma posle pauze od jedne decenije. Roskosmos i "Space Adventures" su već sarađivali između 2001. i 2009. godine na projektu slanja bogatih preduzetnika u svemir. Baš kao i za milijardere, iako profit igra značajnu ulogu, Spektor, ističe da nije uvek to jedini razlog zbog kog bi svemirski turizam mogao biti zanimljiv za različite države.
"Ima tu i drugih stvari 'u igri', poput pokazivanja najsavremenijih tehnologija, postizanja nacionalnog prestiža, ali i većeg publiciteta, kako bi se javnost zainteresovala za svemir", istakao je sagovornik Euronews Srbije.
Prema istraživanju objavljenom na platformi "Research and Markets", tržište svemirskog turizma će u 2031. godini vredeti 2,2 milijarde evra - što znači da će oni koji budu pioniri danas, sasvim sigurno profitirati u budućnosti.
Brensonova najava da "putovanje u svemir mora da bude dostupnije svima", prilično je daleko od stvarnosti, smatra Spektor, navodeći visoke troškove i bezbednost kao glavne razloge za to što je svemirski turizam još daleko od masovnog tržišta.
Tanjug AP/Blue Origin via AP
Povezane vesti
"Mnogi koji govore opšteno kako su zainteresovani da odu u svemir, verovatno ne bi bili spremni da plate cenu ili prihvate rizik koji to sa sobom nosi. Mislim da mase imaju neodređeno interesovanje za svemirske letove, ali da je malo verovatno da će se veliki broj ljudi zaista i baviti njima, bar u bliskoj budućnosti", ističe Spektor. Dodaje da postoje dva pogleda na milijardere u svemiru. Prema jednom, oni su "pioniri", a prema drugom, koje je više kritičko, "samo žele da pokažu da su zaista bogati".
"Ne postoji nijedan jak argument koji bi govorio u prilog tome da bogati milijarder pripada u svemiru pre nego neki astronaut. Ne kažem da istraživanje svemira nije od koristi široj javnosti - naravno da jeste, ali nije baš najjasnije zašto bi njime trebalo da se bave ljudi koji nisu profesionalni astronauti", kaže Spektor.
Šta svemirski letovi znače za čovečanstvo?
Na svemirski turizam najčešće se gleda kao na "novu etapu u ljudskom istraživanju". Neki, poput Ilona Maska, smatraju da bi čovečanstvo jednoga dana moglo da živi na drugim planetama - na primer, na Marsu. Govorio je, u više navrata, i o potencijalnim planovima za pravljenje grada na Crvenoj planeti koji bi ljudi jednoga dana nastanili.
Povezane vesti
Spektor, međutim, ističe da bi bilo kakva diskusija o budućem uticaju svemirskog turizma na društvo, morala da uzme u obzir klimatske promene. Dodaje da svemirske letelice koriste različite vrste goriva, i da je sve to veoma važno, naročito ako se uzme u obzir potencijalna dostupnost putovanja u svemir širim narodnim masama.
"Prednosti (svemirskog turizma) mogu uključivati veće mogućnosti za istraživanje svemira, pa čak i futurističke ideje poput korišćenja materijala iz svemira ili proizvodnje u nultoj gravitaciji. Sa druge strane, mora se uzeti u obzir klimatski aspekt, ali i rizici u pogledu budućih sukoba oko svemirskih resursa, toga da će vlade sve više koriste svemir za nadzor građana, gomilanja svemirskog otpada, kao i uticaja ljudi na ranije netaknuta nebeska tela", ističe sagovornik Euronews Srbije.
"Postoji i šire etičko pitanje, koje se tiče toga da li je opravdano da ultrabogati troše desetine miliona na letove u svemiru umesto da te resurse posvete rešavanju klimatskih promena, globalne gladi, siromaštva i tako dalje. Svemir može da ponudi mnoge prednosti, ali industrija mora da se razvija održivo i imajući na umu interese čitavog čovečanstva - ne samo superbogatih" zaključuje Spektor.
Komentari (0)