Fokus

Peking pojačava pritisak na baltičku državu: Sukob Kine i Litvanije usisava Evropsku uniju u neželjeni vrtlog

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Gardijan, Politiko, SCMP

09/12/2021

-

18:56

Peking pojačava pritisak na baltičku državu: Sukob Kine i Litvanije usisava Evropsku uniju u neželjeni vrtlog
Tajvan otvorio predstavništvo u Litvaniji - Copyright Tanjug/AP/Taiwan Ministry of Foreign Affairs

veličina teksta

Aa Aa

Kina je rekla međunarodnim kompanijama da prekinu saradnju sa Litvanijom, ili će im u suprotnom biti zabranjeno poslovanje na kineskom tržištu, saznaje Rojters iz neimenovanih izvora. Kina je, inače, prošlog meseca već "spustila nivo diplomatskih veza" sa Viljnusom zbog toga što je u tom gradu otvorena ambasada Tajvana. S obzirom na to da se spor između dveju zemalja ubrzano produbljuje, Litvanija je tražila od Evropske unije da reaguje na pritisak Kine.

Sve je počelo u avgustu ove godine, kada je Litvanija odobrila zahtev Tajvana za otvaranje ambasade u toj zemlji. Korišćenje naziva "tajvanska ambasada" naišlo je na negativan prijem kod kineskih vlasti, koje su insistirale na tome da je ostrvo deo Kine i da bi ambasada trebalo da se zove "ambasada Tajpeja".

"Litvanija je dala dozvolu za otvaranje ambasade pod imenom 'Tajvan' nasuprot tome što je Kina u nekoliko slučajeva ponovila kakve bi sve mogle da budu potencijalne posledice. Urgiramo na Litvaniju da istog trenutka povuče ovu pogrešnu odluku i zahtevamo da preduzmu potrebne mere kako ne bi nastavili pogrešnim putem", saopštilo je tada kinesko ministarstvo spoljnih poslova, uz obaveštenje da će opozvati svog ambasadora u Litvaniji.

Tanjug/AP Photo/Chiang Ying-ying

 

Iz Litvanije su rekli da je reakcija Kine "razočaravajuća", ali i da će nastaviti sa svojom politikom, odnosno politikom mnogih evropskih zemalja. Samo 15 država ima formalne diplomatske odnose sa Tajvanom, ali u mnogim drugima ovo ostrvo ima de fakto ambasade, na koje se gleda kao na "predstavništva za trgovinu", ali ih Kina toleriše jer su pod imenom "Kineski Tajpej".

Ovo nije bila jedina reakcija kineskih vlasti. Kako je preneo list "South China Morning Post", Kina je zaustavila teretni železnički saobraćaj koji je išao do Viljnusa kao deo kineske ekonomske inicijative "Pojas i put". Takođe, kineske vlasti su nametnule i sankcije Litvaniji u vidu ukidanja licenci za izvoznike hrane koji dolaze iz ove države.

Podrška SAD i EU

Bez obzira na to što Kina oštro kritikuje potez litvanskih vlasti, iza odluke Viljnusa stale su i SAD i EU. Američki državni sekretar Entoni Blinken je rekao da "Litvanija ima nedvosmislenu podršku SAD u suočavanju sa pokušajima iznude koje nameće Narodna republika Kina".

Sa druge strane, Đozep Borelj, šef spoljne politike EU, bio je nešto umereniji. Prema njegovim izjavama, Litvanija ima podršku, ali EU istovremeno ne želi da dovede u pitanje "poltiiku jedne Kine". 

Početkom oktobra je održana večera na kojoj je učestvovalo 27 lidera država članica na kojima se razgovaralo o odnosima Kine i EU, i na kojoj je litvanski predsednik Gitanas Nauda zatražio da se pošalje "poruka jedinstva". 

Borelj je ovaj razgovor nazvao "zanimljivim", ali nije rekao ništa detaljnije. Poruka jedinstva, međutim, došla je pre nekoliko nedelja.

"Od letos smo uz Litvaniju"

Kina je 21. novembra saopštila da je spustila nivo diplomatskih odnosa sa Litvanijom kao dodatnu meru zbog tajvanske ambasade. Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je da će odnosi biti spušteni na nivo otpravnika poslova. Litvanija je takođe od strane Kine optužena za "podrivanje kineskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta", te se litvanska vlada poziva da "odmah ispravi greške".

Ministarstvo spoljnih poslova Kine je u oštrom saopštenju navelo da je Litvanija ignorisala "zvanični stav" Kine i osnovne norme međunarodnih odnosa, dozvoljavajući Tajvanu da uspostavi svoje predstavništvo u Litvaniji.

Taiwan Presidential Office via AP

Tajvanska predsednica Cai Ing-ven govori pored litvanskog izaslanika

Taj potez "podriva suverenitet i teritorijalni integritet Kine i predstavlja grubo se mešanje u unutrašnje poslove Kine", stvarajući loš presedan na međunarodnom nivou, navodi se u saopštenju ministarstva spoljnih poslova Kine, preneo je tada Gardijan.

Evropska unija je, kao odgovor na ovo, poslala saopštenje u kome još jednom daje podršku Litvaniji. Iz Evropske komisije su, naime, rekli da otvaranje kancelarije Tajvana u Litvaniji ne smatra kršenjem politike o jednoj Kini.

"Jasno smo stavili do znanja u kontaktima sa Kinom i u javnim saopštenjima da je to prvenstveno bilateralno pitanje između Kine i Litvanije. Takođe, od letos EU stoji uz Litvaniju koja je suočena sa stalnim pretećim merama Kine", izjavio je portparol Komisije.

Molba iz Viljnusa

Ambasada Tajvana je otvorena baš pod tim imenom uprkos svemu, pa je Kina nastavila sa ekonomskim pritiscima. Da će cela Evropska unija neminovno morati da se još dublje uplete u čitavu stvar, govori i pismo ministra spoljnih poslova Litvanije, Gabrelijusa Landsbergisa komesaru za trgovinu i šefu spoljne politike EU.

Landsbergis je, u svom pismu, tražio od EU da interveniše u ime Litvanije "s obzirom na to da Kina pojačava politički i ekonomski pritisak na ovu baltičku zemlju zbog spora u vezi sa Tajvanom". Kako se navodi u pismu u koje je Politiko imao uvid, litvanski izvoznici više ne mogu da uđu na kinesko tržište, jer je ime zemlje izbrisano sa kineske liste dozvola za carinjenje.

"Teško je ne videti da su ove nedavne mere Narodne republike Kine nastavak politički motivisane ekonomske prinude sa kojom se Litvanija suočava od avgusta 2021. Ove aktivnosti protiv jedne od država članica EU imaju direktan uticaj na celu EU i našu zajedničku trgovinsku politiku", napisao je Landsbergis. 

On je "ljubazno zamolio za intervenciju kod kineskih vlasti kako bi se rešila situacija", a istakao je i važnost "jedinstva i solidarnosti EU". Dodao je i da je neophodna snažna reakcija na nivou EU, kako bi se Kini poslao signal da je politički motivisani ekonomski pritisak neprihvatljiv.

Zanimljiva je, inače, veza između porodice Landsbergis i borbe protiv kineskih vlasti. Deda sadašnjeg litvanskog ministra spoljnih poslova, Vitautas Landsbergis, jedan je od osnivača litvanskog pokreta za nezavisnost, i 1990. godine je predvodio izlazak ove zemlje iz SSSR. Gostovao je u Kini kao član litvanskog parlamenta 2000. godine, gde je govorio o Tibetu i ljudskim pravima. Ovo se, prema tadašnjim izveštajima medija i nekim nezvaničnim izjavama, nimalo nije svidelo tadašnjem kineskom premijeru Liju Pengu.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Svet