Netanjahu na ivici političkog ponora: Izbori bez pobednika, bitka za vlast tek počinje
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Prema podacima Centralne izborne komisije Izraela, nakon prebrojavanja svih glasova, još uvek nema jasnog pobednika izbora u toj zemlji. Oba glavna politička bloka osvojila su manje od 61 poslaničkog mesta, koliko je potrebno za formiranje većinske vlade u izraelskom parlamentu, koji se zove Kneset i ima ukupno 120 mesta. Zbog toga se očekuje da će uslediti višenedeljni pregovori o formiranju koalicione vlade, a postoji i mogućnost raspisivanja novih izbora.
Stranka Likud izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, zajedno sa svojim krajnje desničarskim i ultraortodoksnim jevrejskim saveznicima, osvojila je 53 poslanička mesta. Glavni opozicioni kandidat Gadi Ajzenkot i njegova stranka Jašar, zajedno sa još tri jevrejske opozicione stranke iz njegovog političkog bloka, osvojili su ukupno 48 poslaničkih mesta.
Arapske stranke - koje čine Zajednička lista (Joint List) i Raam – osvojile su rekordnih 19 poslaničkih mesta, što predstavlja njihov dosad najveći izborni uspeh.
S obzirom na to da izbori nisu doneli konačan rasplet, moglo bi da prođe nekoliko nedelja, pa čak i meseci, tokom kojih će politički opstanak Benjamina Netanjahua ostati neizvestan.
Tokom političke karijere duže od tri decenije, Netanjahu je mnogo puta bio otpisivan kao politički faktor, ali se svaki put pokazalo da su oni koji su predviđali njegov kraj to učinili prerano.
Netanjahu nije pobedio. Ali nije ni izgubio, barem ne još uvek. Sada mora da spreči svoje rivale da formiraju sopstvenu vladu, a postoji mogućnost da još jednom uspe da sačuva vlast.
Arapske stranke kao ključni faktor
Analitičari smatraju da je rekordna izlaznost Arapa, odnosno palestinskih građana Izraela, delimično bila reakcija na četiri godine mandata krajnje desničarskog ministra nacionalne bezbednosti, tokom kojih je kriminal u arapskoj zajednici naglo porastao. Pripadnici te zajednice za takav trend okrivljuju nemar policije, piše CNN.
Na njih je takođe uticao porast rasizma nakon 7. oktobra i izraelskog rata u Gazi, kao i njihovo veliko nezadovoljstvo nasiljem izraelskih doseljenika. Sve su to faktori koji su mogli da ih podstaknu da izađu na izbore.
Ovde se izborna matematika dodatno komplikuje.
Raam je islamistička stranka koja najveću podršku dobija među izraelskom beduinskom zajednicom. Njen lider Mansur Abas postao je prvi arapski političar koji je ušao u izraelsku vladu, nakon izbora održanih 2021. godine.
Zajednička lista (Joint List), za koju se predviđa da će biti veća arapska politička grupacija, okuplja nekoliko manjih stranaka i frakcija: komunistički Hadash, sekularistički Ta'al i nacionalistički Balad.
Tanjug/AP Photo/Oded Balilty
U sredu je Jair Golan, lider levičarske Demokratske stranke, pozvao svoje političke partnere da arapske stranke računaju kao deo svog bloka, odbacujući ono što je nazvao Netanjahuovom "rasističkom podelom glasova na jevrejske i arapske“.
Golan se narednog dana sastao sa Abasom. Međutim, dvojica desničarskih saveznika Gadija Ajzenkota, Naftali Benet i Avigdor Liberman, usprotivili su se formiranju bilo kakve vlade koja bi zavisila od podrške arapskih stranaka. Oni se o ovom pitanju nisu oglašavali nakon zatvaranja biračkih mesta.
Zajednička lista je u sredu saopštila da je spremna na političku saradnju i da je voljna da učini "sve što je u njenoj moći kako bi okončala Netanjahuovu vladavinu“.
Šta će Netanjahu preduzeti?
Izvor blizak Netanjahuu izjavio je da je njegov glavni cilj nakon izbora da delegitimizuje, a samim tim i spreči političku saradnju jevrejskih i arapskih stranaka, koja bi mogla da dovede do njegovog odlaska sa vlasti.
Nakon što je tokom cele predizborne kampanje vodio negativnu kampanju protiv arapskih stranaka, Likud je u četvrtak izdao saopštenje u kojem je pozvao izraelsku bezbednosnu službu Šin Bet i policiju da istraže, kako je navedeno, "umešanost stranih faktora koji su intervenisali i podmićivali birače u korist arapskih stranaka“.
Saopštenje je usledilo nakon što je predsednik Centralne izborne komisije, zamenik predsednika Vrhovnog suda Noam Solberg, uputio pismo direktoru izraelske bezbednosne službe Šin Bet, Davidu Ziniju, tražeći istragu o "ozbiljnim sumnjama“ u vezi sa finansiranjem iz inostranstva. Istovremeno je naveo da ne može da potvrdi ozbiljnost dokaza.
Uloga Gadija Ajzenkota
Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), pozvao je u utorak uveče čelnike izraelskih bezbednosnih službi da imaju na umu da je "Netanjahu premijer u tehničkom mandatu, bez mandata birača i bez poverenja javnosti“.
Obraćajući se svojim pristalicama ubrzo nakon objavljivanja izlaznih anketa, Ajzenkot je izjavio da je narod "izabrao promene“.
Tanjug/AP Photo/Oded Balilty
U svojoj prvoj reakciji na ažurirane izborne rezultate, nakon govora održanog u utorak uveče, Ajzenkot je poručio da ostaje posvećen "donošenju promena u Izraelu“.
Šta sledi?
Sledeći korak zavisi od predsednika Izraela Isaka Hercoga, čija je uloga nakon izbora od presudnog značaja.
Njegov zadatak je da obavi konsultacije sa svim strankama koje su osvojile poslanička mesta i utvrdi kog kandidata one preporučuju za premijera. Nakon toga, treba da izabere osobu za koju smatra da ima najveće izglede da obezbedi podršku većine od najmanje 61 poslanika.
To ne mora nužno da bude lider stranke koja je osvojila najviše mandata, već kandidat koji ima najrealniju mogućnost da formira vladajuću koaliciju.
Očekuje se da će Ajzenkot dobiti više preporuka od Netanjahua, budući da se pretpostavlja da će ga arapske stranke podržati.
Izabrani kandidat ima rok od 28 dana, uz mogućnost produženja za dodatnih 14 dana, da pregovara sa drugim strankama o raspodeli ministarskih mesta, budžetu i političkim pitanjima, kako bi formirao vladu.
Ukoliko ne uspe da formira vladu, mandat se poverava drugom kandidatu, koji dobija novi rok od četiri nedelje.
Ako ni on ne uspe, Kneset dobija kratak rok da predloži alternativnog kandidata. Ukoliko i taj pokušaj propadne, automatski se raspisuju novi izbori.
Netanjahu, kao premijer u tehničkom mandatu, ima određenu prednost. Ako Ajzenkot prvi dobije mandat za formiranje vlade, ali u tome ne uspe, Netanjahu samo treba da sačeka da njegov rok istekne.
A ukoliko Izrael bude krenuo ka novim izborima, Netanjahu će ostati na funkciji premijera u tehničkom mandatu još mesecima.
Ajzenkot ipak nije ostao bez mogućnosti za dalje političko delovanje.
Čak i bez formiranja vlade, opozicija bi mogla da iskoristi svoju većinu u parlamentu kako bi smenila predsednika Kneseta i preuzela druge važne funkcije. Time bi mogla da ograniči Netanjahuovu mogućnost upravljanja zemljom, pa čak i da omogući opoziciji da pokrene usvajanje zakonskih predloga.
Međutim, Ajzenkot, penzionisani general-potpukovnik, nije na terenu na kojem bi najviše voleo da vodi političku bitku.
Netanjahuova vladajuća koalicija ostaje izuzetno lojalna svom lideru, koji praktično ne mora da brine o mogućim prebegima poslanika iz sopstvenih redova.
Isto se ne može reći za Ajzenkota. Njegova raznorodna koalicija ima znatno manje ideološkog jedinstva, pa bi čak i najmanji politički ustupak mogao da izazove njen raspad i vrati zemlju na nove izbore.
Za sada je pažnja usmerena na Hercoga, čija je uloga još značajnija zbog trenutnog političkog zastoja. Pošto nijedan od dva bloka nema jasnu većinu, moguće je da će pokušati da podstakne Netanjahua i Ajzenkota da formiraju vladu nacionalnog jedinstva.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)