Ujedinjene nacije posle osam decenija: Da li slabi njihov uticaj u svetu?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Osam decenija nakon osnivanja, Ujedinjene nacije suočavaju se sa brojnim izazovima, od ratova i sve dubljih podela među velikim silama do pitanja efikasnosti međunarodnog prava i budućnosti multilateralizma. Dok jedni smatraju da je uticaj ove organizacije sve manji i da njene odluke često ostaju bez konkretnih posledica, drugi ukazuju na to da UN i dalje predstavljaju važan međunarodni forum. O položaju i budućnosti Ujedinjenih nacija, kao i značaju njihove uloge u savremenim međunarodnim odnosima, za Euronews Srbija govorili su spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić i novinar Slobodan Samardžija.
Samardžija smatra da je slabljenje uticaja Ujedinjenih nacija postalo očigledno, posebno u okolnostima kada su odnosi između velikih sila sve napetiji, a brojni sukobi širom sveta pokazuju ograničene mogućnosti međunarodne organizacije da sprovede sopstvene odluke.
"Mislim da je najbolju ocenu o uticaju Ujedinjenih nacija i njihovoj ulozi pokazalo ono što smo videli na nedavnom zasedanju Generalne skupštine, kada su jedni izlazili, drugi ulazili, treći nisu hteli da slušaju, a četvrti jesu“, rekao je Samardžija.
Prema njegovim rečima, funkcionisanje međunarodne organizacije zavisi i od odnosa među najmoćnijim državama, čiji autoritet i spremnost na saradnju imaju ključnu ulogu u očuvanju međunarodnog poretka.
"Ujedinjene nacije su, onog trenutka kada se izgubio taj odnos između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država, već prestale da budu ono što zaista treba da budu. One su donosile odluke, ali bez mogućnosti da se te odluke zaista sprovode. To smo videli na terenu, pre svega kod nas, ali i u drugim zemljama“, naveo je Samardžija.
On smatra da su se UN vremenom sve više ograničavale na očuvanje mira tamo gde za to postoje uslovi, dok u sukobima u kojima su uključene velike sile njihova mogućnost delovanja ostaje znatno manja. Kao jedan od problema izdvaja i sastav Saveta bezbednosti, posebno položaj stalnih članica i njihovo pravo veta.
Govoreći o tome da li aktuelni međunarodni odnosi ostavljaju prostor za obnovu uticaja ove organizacije, Samardžija ocenjuje da bi njena uloga mogla dodatno da slabi ukoliko se nastavi praksa u kojoj države svoje interese stavljaju ispred zajedničkih međunarodnih pravila.
"Bitka za generalnog sekretara svakako nije bez značaja, ali mislim da se uloga Ujedinjenih nacija polako topi“, rekao je Samardžija.
Sličan problem prepoznaje i spoljnopolitički analitičar Branimir Đokić, koji ističe da je ideja o organizaciji koja bi omogućila mirno rešavanje sporova između država predstavljala važan korak u razvoju međunarodnih odnosa. Ipak, smatra da je mogućnost UN da sprovedu svoje odluke ograničena upravo načinom na koji je organizacija uspostavljena.
"Ujedinjene nacije su lep san, nešto o čemu je čovečanstvo dugo razmišljalo - da se velike i male sile dovedu pod isti krov i da se miroljubivom koegzistencijom dolazi do rešenja, umesto da se državna pitanja rešavaju silom“, rekao je Đokić.
Euronews Srbija
On podseća da je osnivanju Ujedinjenih nacija prethodio pokušaj uspostavljanja Društva naroda, ali da je nova organizacija, nastala nakon Drugog svetskog rata, takođe opterećena ograničenjima koja proizlaze iz odnosa moći među državama.
"Ujedinjenim nacijama su, da tako kažemo, iščupani zubi. Pet stalnih članica Saveta bezbednosti ima pravo veta, tako da ništa ne može da se donese protiv njihove volje. Ako očekujemo da će države, samo zbog dobre volje, poštovati pravne odredbe, postavlja se pitanje zašto uopšte postoje policija i tužilaštvo. Ako ne možeš da nametneš odluku Ujedinjenih nacija, možeš da donosiš rezolucije koliko god hoćeš, ali to ne znači da će ih neko poštovati“, ocenio je Đokić.
Prema njegovim rečima, ograničenja sistema postala su vidljiva već u prvim godinama postojanja organizacije, a kasniji sukobi dodatno su otvorili pitanje njene sposobnosti da dosledno primenjuje principe međunarodnog prava. Kao primere naveo je bombardovanje Jugoslavije, intervenciju SAD u Iraku i rusku invaziju na Ukrajinu.
Đokić smatra da se efikasnost Ujedinjenih nacija u velikoj meri svodi na spremnost država da prihvate njihove odluke, što postaje posebno problematično kada su u pitanju vitalni nacionalni interesi velikih sila.
Govoreći o budućnosti organizacije, Samardžija ocenjuje da bi međunarodni odnosi mogli sve više da se oblikuju prema interesima najmoćnijih država, umesto kroz univerzalna pravila i institucije.
"Onaj ko je jači, taj može da radi šta god hoće, a onaj ko je slabiji može samo da se nada. U ovoj varijanti Ujedinjene nacije ne mogu mnogo da urade. Velike sile imaju mogućnost da deluju u skladu sa sopstvenim interesima, pozivajući se na različite argumente i pokušavajući da usmere svet u pravcu koji njima odgovara“, rekao je Samardžija.
Detaljan prilog pogledajte u videu na početku teksta ili na našem Jutjub kanalu.
Povezane vesti
Komentari (0)