"Veštičja sela" kao spas - na stotine žena u Gani izopšteno iz zajednice i prepuštene same sebi

Stotine žena na severu Gane žive u takozvanim "selima veštica". Reč je o kampovima u koje su svojevoljno pobegle ili su proterane nakon što su optužene da se bave veštičarenjem.

Njih su navodno njihovi članovi porodica ili lokalna zajednica optužili da su krive za razna dešavanja u mestu iz kojeg su, a za koje nemaju logično objašnjenje. 

Kako DW piše, proganjaju ih zato što su navodno proklele svoje komšije, a ponekad i samo zato što su se pojavile u noćnim morama drugih ljudi. Čak je prošle godine besna masa linčovala na ulici jednu 90-godišnju ženu. Njihove sudbine su jako slične, piše organizacija Global sisters report onlajn zajednica koja se bavi pitanjem prava žena širom sveta. 

Salamatu Dagbani priča za ovo udruženje da ju je nakon smrti nećaka maltretirala njena porodica.

profimedia

"Kada je umro nakon kratke bolesti svi su me mrzeli i krivili. Zetovi su rekli da sam ja odogovorna za njegovu smrt, optužili su me da sam veštica", kaže ona i objašnjava da se nakon toga na desetine starešina okupilo ispred njene kuće kako bi joj sudili.

Krivicu su odredili primenom rituala - bacili su kokošku i ona je pala na lice. Svima je, objašnjava ona, posle toga bilo jasno da je ona veštica.

"Da je kokoška pala sa licem nagore, onda bih bila proglašena nevinom. Ovako, po verovanju mog sela, neminovno je bilo da sam kriva. Te noć noći su me napali mačetama i zapalili mi kuću. Međutim, život su mi spasile časne sestre koje su videle da žele da me linčuju. Bila sam spasena i odvedena u Gušegu, "kamp veštica", koji se nalazi na severu zemlje", priča ona.

"Ne mogu da verujem da sam i dalje živa. Muž mi je pre godinu dana poginuo u saobraćajnoj nesreći. Te noći nije imao ko da me zaštiti", dodala je Dagbani.

"Odvukli su me iz našeg sela, hteli su da me ubiju"

Njena priča nije usamljena. Kologo Tingana ima 71. godinu i od 2016. živi u  "veštičijem selu" Gambaga, na severu Gane. DW navodi da u ovom trenutku tamo boravi 87 žena.

"Došli su naoružani i pretili su da će me ubiti. Onda su me odvukli iz našeg sela, a jedan od njih je izvukao nož. Rekao je da bi me trebalo zaklati. Tako sam došla ovamo", priča Tingana.

Neke od njih pričaju da su ih optužili iz ljubomore, na primer zato što su bile uspešne u svom poslu. Kologo Tingana kaže da je optužena za vračanje zato što njene mušterije nisu mogle da joj plate za voće i povrće koje je prodavala.

profimedia

Većina žena koje borave u ovakvim selima su udovice sa decom, uglavnom nezaštićene. 

Ruhina Anoskie i druge sestre, koje pomažu ovim ženama da prežive, kaže za Global sisters report da se često dešava da ih upravo zajednica i optužuje za smrt partnera.

"Srceparajuće je videti ih kako se muče, više nisu deo neke zajednice, nisu potrebne široj porodici. Napuštene su u potpunosti", kaže Anoskie.

Ona navodi da je njen kamp, koji prima maksimalno 200 žena, postao sigurno utočište za žene koje su optužene za veštičarenje. 

"One ostaju ovde, nemaju gde da odu, nemaju hranu i nekog da brine o njima", dodaje ona.

Sa druge strane, Samson Lar kaže za DW da radi na tome da žene napuste "selo veštica". Njegova hrišćanska humanitarna organizacija pokušava da im pomogne, ali teško je organizovati čak i bezbedan smeštaj. Kaže da se često radi o starijim ženama, koje su prinuđene da spavaju u zemunicama. Nemaju krevete. Spavaju na strunjačama koje su položene na zemlju.

Pixabay

"Žene žive u siromaštvu. Trenutno nemamo ni dovoljno namirnica za njih. Generalno imamo veliki problem sa snabdevanjem hranom. Evo baš juče je u kamp stigla jedna nova žena. Kaže da ju je sveštenik optužio za vračanje. To je varvarski", kaže on.

Žene bez prava

Pandemija korone je još samo jedna stvar za koju se optužuju ove žene. Vlada Gane zna kolike su razmere praznoverja u zemlji, ali kako DW navodi, još pre nekoliko godina najavila je da će zatvoriti "sela za veštice". Tadašnja ministarka za ravnopravnost polova, decu i socijalnu zaštitu Otiko Đaba 2018. je izjavila da ove žene treba da se reintegrišu u društvo, međutim, do sada se ništa značajno nije promenilo.

"Posetili smo kamp u Gambagi i naš cilj je da te žene reintegrišemo uz pomoć treninga i razgovora između predstavnika lokalnih zajednica i navodnih veštica. Ali neke od njih ne žele nazad jer se boje da će, čim se dogodi nešto loše, njih prve optužiti za to", rekla ona tada a prenosi DW.

Inače, u Gani postoje šest "veštičjih sela" za koje se zna, a u udaljenim, ruralnim krajevima navodno postoje i još neka.