Ratna igra oko Tajvana - SAD sprema strategiju kako da Kinu odvrati od napada

Sjedinjene američke države imaju "nekoliko kredibilnih opcija" da reaguju, ukoliko Kina reši da zauzme niz ostrva kojima upravlja Tajvan u Južnom kineskom moru, piše Vaštingot post pozivajući se na izveštaj koji je u utorak predstavio Centar za novu američku bezbednost iz Vašingtona.

Kako list dalje navodi, ukoliko bi došlo do kinsekog napada na Tajavan, Vašintgon i Tajpej, bi morali zajedničkim snagama da reaguju i spreče Kineze u svojoj nameri da preuzmu kontrolu nad Tajvanom.

Vašiongton post dalje ukazuje na činjenicu da ova poruka amerikanaca doalzi u trenutku pojačanih tenzija upravo između Vašingtona i Pekinga, pri čemu se SAD protivi da prekine bilo kakvu vezu sa Tajvanom na čemu Kina već neko vreme insistira. Predstavljeni izveštaj zapravo podrazumeva strategiju, ali i izazvov sa kojim bi se američki vojnici suočili ukoliko bi Tajvan bio napadnut, ali, kao se naovdi, najveći izazov bi bio da ne dođe do potpunog rata.

Američki stručnjaci pretpostavljaju da bi kineske snage napale ostrva Pratas, koja su pod tajvanskom kontrolom, i da bi tada zarobili oko 500 tajvanskih vojnika. Procenjuje se da bi nakon toga uspostavili svoju vojnu bazu. U izveštaju se navodi da je to "verodostojan scenario koji zahteva potrebu za planiranjem i ragovanjem tajvanske i američke vojske". Ovim povodom se oglasio i predsednik SAD Džo Bajden koji je prošle nedelje rekao da su oni "posvećeni tome da brane Tajvan". 

Tanjug/AP/Evan Vucci

Kako CNN prenosi, nakon ove njegove izjave stiglo je i zvanično saoptenje Bele u kojem se pojašnjava njegova izjava, te dodaje da su "odnosi u oblasti odbrane SAD i Tajvana vođeni Zakonom o odnosima sa Tajvanom koji je usvojen 10. aprila 1979. godine". Inače, Zakon je akt koji je izdao Kongres SAD i koji je između ostalog, definisao zvanične i suštinske, ali nediplomatske odnose između SAD i naroda Tajvana. 

U njemu se zapravo detaljno opisuje dvosmislena politika u kojoj su SAD najpre rekle da bi postojala "ozbijna zabrinutost" ukoliko bi budućnost Tajvana bila određena "drugim sredstivima osim mirnim putem". Sa druge strane, ovim Zakonom se i obećava da će na ostrvu biti obezbeđeno i američko odbrambeno oružje koje bi "omogućilo da se Tajvan odupre svakom pribegavanju sile ili oblicima prinude" koji bi ugrozili njegovu bezbednost.

Sa druge strane, Kina je godinama gradila baze na spornim ostrvima u Južnom kineskom moru, koje su zapravo deo Tajvana, a nedavno je pojačala i vojne letove u ovom delu što je izazvalo svetske reakcije. Zbog toga analitičari ovaj kineski potez tumače kao poruku Tajavnu da su moćniji od njih.

Tanjug AP/Chinatopix via AP

Inače, sukob Kine i Tajvana datira decenijama unazad. Komunisti koji su pobedili u građanskom radu u Kini 1949. godine primorali su svoje protivnike da pobegnu na Tajvan. Od tada Peking polaže pravo na ovo ostrvo u istočnoj Aziji kao na svoju teritoriju.

Kris Dogerti koji je viši saradnik Centra za novu američku bezbednost, rekao je da su američki zvaničnici pomno ispitali kako bi mogla da izgleda puna kineska invazija na Tajvan. Oni za ovaj sukob veruju da bi bio sličan ruskoj invaziji i aneksiji ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine.