Fejsbuk papiri: Kompanija najviše resursa usmeravala na SAD, Brazil i Indiju - šta je sa ostatkom sveta?

Sa skoro tri milijarde korisnika koji koriste Fejsbuk, kompanija će morati da napravi neke velike izbore kada je u pitanju moderiranje sadržaja.

Umesto da ravnomerno primenjuju resurse širom sveta, čelnici kompanije navodno odlučuju gde će usmeriti najviše resursa - i više puta su se fokusirali na nekoliko zemalja u kojima je Fejsbuk najpopularniji.

U jednoj primeru iz internih Fejsbukovih dokumenata u koje je uvid imao The Verge, tim zaposlenih na Fejsbuku sastao se krajem 2019. godine da bi razgovarali o tome kako najbolje usresrediti resurse za moderiranje širom sveta uoči nekoliko velikih izbora. Dokumenti su bili deo Fejsbuk papira, serije izveštaja koje je objavio konzorcijum od 17 američkih novinskih organizacija, koji su u javnost procurili u jeku svedočenja uzbunjivačice Frensis Haugen.

SAD, Brazil i Indija su bile "nulti nivo", tačnije njima je davano najviše resursa i najproaktivniji, kontinuirani nadzor. Zemlje uključujući Iran, Irazel, Italiju i Nemačku bile su "prvi nivo", navodi se u izveštaju.

Kako navodi Verge, 30 zemalja dobija dodatne resurse preko Fejsbukovog sistema moderiranja zasnovanog na nivoima, dok je nad ostatkom sveta relativno slab nadzor. Jedini način da Fejsbuk uvidi bilo kakve probleme u zemljama trećeg sveta, jeste da moderatori to iznesu direktno, navodi se u dokumentima.

Fejsbuk se godinama suočavao sa kritikama zbog problema sa moderacijom, a kompanija je 2018. godine priznala da nije učinila dovoljno da zaustavi širenje govora mržnje i nasilja u Mjanmaru.

"Mislim da je jasno da su ljudi pokušavali da iskoriste naše alate kako bi podstakli stvarnu štetu", rekao je izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg za Voks u aprilu te godine.

Da stvar bude gora, u zemljama poput Mjanmara Fejsbuk je glavni oblik interneta.

"U Mjanmaru se sve radi preko Fejsbuka. Ultranacionalistički budisti imaju svoje stranice i zaista podstiču mnogo nasilja i mržnje protiv drugih etničkih manjina. Bojim se da se Fejsbuk sada pretvorio u zver, a ne u ono što je prvobitno nameravao", rekla je istražiteljka UN-a Jangi Li na Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

S druge strane, Fejsbuk je rekao da je fleksibilniji sa resursima za moderiranje nego što je to navedeno u dokumentima.

"U krizi ćemo odrediti kakvu podršku i timove treba da posvetimo određenoj zemlji ili jeziku i koliko dugo moramo da ih zadržimo", rekle su direktorka politike za ljudska prava Fejsbuka Miranda Sisosns i direktorka za međunarodne strateške odgovore Nikol Ajzak u postu objavljenom danas na blogu.

Da li će ovo biti najveća kriza za Fejsbuk ikada?

Fejsbuk se prethodnih godina suočavao sa "uzbunjivačima", narušenim odnosima s javnošću i kongresnim istragama, ali se sada suočio sa kombinacijom sva tri faktora ođednom u najintenzivnijoj i najsveobuhvatnijoj krizi u 17 godina istorije ove kompanije, navodi CNN.

Konzorcijum od 17 američkih medijskih organizacija počeo je da objavljuje niz priča pod nazivom "Fejsbuk papiri", a koji su bazirani na stotinu internih dokumenata koje je pravni savetnik "uzbunjivačice" Fransis Haugen poslao Komisiji za hartije i berzu (SEC) i Kongresu.

Izveštavanje CNN-a uključuje priče o tome kako su koordinisane grupe na Fejsbuku podsticale na neslogu i nasilje, uključujući i nerede na Kapitolu 6. januara, kada su u zgradu Kongresa upale pristalice bivšeg predsednika Donalda Trampa.

U priču ulazi i moderiranje sadržaja u pojedinim državama u kojima engleski nije službeni jezik, a CNN izveštava i o tome kako su trgovci ljudima koristili društvenu platformu za krijumčarenje ljudi.
Ovo je otvorilo neugodno pitanje, primećuje CNN, a to je da li je Fejsbuk sposoban da upravlja potencijalom štete u stvarnom svetu sa svojih ogromnih platformi ili je postao prevelik da ne bi propao?

Tanjug/AP/Thibault Camus

Fejsbuk je više puta pokušavao da diskredituje Fransis Haugen, navodeći da njeno svedočenje i izveštaji o dokumentima pogrešno opisuju kompanijske poteze.

"U središtu ovih priča je lažna premisa. Da, mi radimo posao i pravimo profit, ali ideja da to radimo na račun sigurnosti ljudi ili njihove dobrobiti, pogrešno određuje na čemu se zasnivaju naši komercijalni interesi", rekao je portparol Fejsbuka za CNN.

Izveštaj objavljen u "Vol strit džurnalu" 16. septembra govorio je o tome kako je meksički narko-kartel Halisko koristio platformu za objavljivanje nasilnih sadržaja i regrutovanje novih članova.
Iz sedišta Fejsbuka su tada rekli za "Vol strit džornal" da ulažu u veštačku inteligenciju koja bi prepoznala takav sadržaj i pojačala akcije protiv takvih grupa.

Uprkos tekstu "Vol strit džornala", CNN je prošle nedelje našao uznemirujući sadržaj povezan sa ovom grupom na Instagramu, a među sadrzajem su bile i fotografije oružja, kao i video objave ljudi koji su ustreljeni ili im je odsečena glava.

CNN je pitao Fejsbuk o ovim objavama, a portparol je odgovorio da je većo broj video snimaka uklonjen zbog kršenja pravila, uz neke je objave dodato upozorenje.

Fejsbuk je saopštio i da je 2016. godine uložio 13 milijardi dolara u poboljšanje bezbednosti svojih platformi, dodao je portparol.

Prihod Fejsbuka za 2020. godine je bio više od 85 milijardi dolara, a dobit 29 milijardi.

"Imamo 40.000 ljudi koji rade na sigurnosti platformi, kao i 15.000 ljudi koji pregledaju sadržaje na više od 70 jezika, na više od 20 lokacija širom sveta", izjavio je portparol.