Igre 
Trampov diplomatski "blickrig": Kako bi recipročne carine i ishod pregovora o Ukrajini mogli da se odraze na Srbiju?
Komentari17/02/2025
-11:00
Glavna tema u svetskim medijima ovih dana bila je Minhenska bezbednosna konferencija i poruke koje je uputila nova američka administracija predvođena predsednikom Donaldom Trampom.
O Trampovom planu uvođenja recipročnih carina brojnim trgovinskim partnerima SAD, kao i o sankcijama NIS-u u Prelistavanju Euronews jutra govorila je urednica televizije Bloomberg Adria Vesna Damjanić.
"Ovde imamo dva paralelna procesa. Jedan ekonomski, jedan politički, ali u suštini se oni prepliću. Minhenska konferencija je pokazala samo koliko je u stvari agresivna Trampova politika, pre svega spoljna politika. I njegov potpredsednik je održao praktično jedan govor i upozorenja i lekciju evropskim liderima, na koju su oni praktično odmah reagovali danas. Zato što se danas održava jedan važan politički sastanak. Francuski predsednik Emmanuel Macron je pozvao i britanskog premijera, i Ursulu von der Lejen, i nemačkog kancelara, i prvog čoveka NATO-a da pričaju o Ukrajini. To je sve zaista posledica Trampove spoljne politike, a deo te spoljne politike jesu i ove ekonomske mere koje on uvodi od 1. marta, carine na uvoz čelika i aluminijuma", rekla je Damjanić.
Ona napominje da će carine od 25 procenata na čelik posredno uticati i na Srbiju, s obzirom na veliki izvoz iz Smederevske železare.
"Srbija već sada izvozi po određenim kvotama u EU, s obzirom na to da je Tramp u svom prvom mandatu uveo isto takve carine, i onda kada je došao Džozef Bajden, te carine su bile malo fleksibilnije, u smislu da je EU ipak dozvolila određene kvote za izvoz, odnosno uvoz u EU. Sve je to zaista jednačina sa više nepoznatih. To se iz dana u dan menja. U stvari poruke koje Tramp šalje, kako može da se čita između redova, ovde je posredi više ratova na više nivoa. Jedan je trgovinski rat o kojem svi pričaju, dakle to uvođenje carina da bi se zaštitila Amerika, odnosno da bi se učinila opet velikom, a s druge strane to je informacioni rat, odnosno rat IT tehnologijama s obzirom na to da su podaci, da su te konekcije, da je to ono što će u buduće i već sada činiti jednu zemlju jakom i dominantnom u odnosu na drugu i da je tu suštinski rat između Kine i Amerike gde se Evropa našla između tog rata", objašnjava naša sagovornica.
Govoreći na temu trke u AI tehnologiji, Damjanić napominje da je Francuska na AI samitu u Parizu prošle nedelje želela da se predstavi kao velika AI sila koja će uložiti milijarde evra upravo u jačanje tog sektora kako bi se postavila na makar donekle sličan nivo kao Amerika i Kina.
U svetu se trenutno iščekuje kako će se Kina postaviti i u toku su rasprave o tome kolike će posledice ona trpeti, a kolike SAD. Takođe je bitno naglasiti da SAD imaju spoljnotrgovinski deficit u odnosu na Kinu.
"Brojevi su ovde jasni. Sada sve ide u korist Kine, s obzirom na to da Kina više izvozi nego uvozi kada je reč o Americi. To je Trampova ideja da smanji taj deficit koji ima u odnosu sa Kinom. On je počeo to u svom prvom mandatu i sada mu je ovo stavljeno kao agenda. Sam sebi je stavio kao agendu u drugom mandatu da učini Ameriku opet velikom. Naravno, posledice te njegove agende trpeće svet, s obzirom na to da je Amerika i dalje najveća ekonomska sila i da je praktično jedan od najvećih partnera Evropske unije", kaže Damjanić.
Povezane vesti
Ona navodi da se hitni sastanci u EU održavaju po pitanju ekonomije, kao i rata u Ukrajini, kako bi se našao odgovor na Trampovu politiku koja je, po njoj, prilično isključiva.
"Očekivalo se da će se Tramp uključiti u sukob koji je u Ukrajini između Ukrajine i Rusije, ali je on to toliko nenadano učinio da nikog nije obavestio da je pričao sa Putinom. Tek kada je pričao sa Putinom, pozvao je Zelenskog i rekao je Zelenskom šta su se dogovorili. I negde juče slušam na Bloomberg globalu, kaže 'kada je reč o Trampovom sprovođenju mera, on govori o danima i nedeljama, tu nema meseci'. Toliko brzo i agresivno se u stvari rešavaju problemi iz te vizure kada je reč o Vašingtonu", rekla je Damjanić.
Kada će se završiti rat u Ukrajini važno je i za srpsku ekonomiju, pre svega Naftnu industriju Srbije. U toku szu pregovori vlade sa Odeljenjem za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije u Americi za odlaganje sankcija. Oglasio se ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekavši da su sankcije posledica osvetničke Bajdenove administracije i da su i Mađarska i mađarski MOL spremni da Srbiji nadoknade eventualne gubitke.
"Odlaganje je traženo 4. februara i još uvek nema odgovora i to je zaista trka sa vremenom, ali jedna diplomatska trka pre svega, kako te sankcije, ukoliko se i primene ne budu toliko agresivne po pitanju Naftne industrije Srbije, ali i za građane i za privredu u Srbiji. Iz vlade su više puta rekli da kada je reč o samim zalihama nafte, tu ne bi trebalo da bude problema, ali nemojmo da zaboravimo da i Srbija ima vlasništvo u naftnoj industriji Srbije, da će ona sasvim sigurno na taj način biti oštećena i finansijski. Oni su naveli neka četiri komponenta. To je i finansijski, to je odnos sa dobavljačima, potom to je platni promet kada je reč o dolarima. I nekako je tu važno da se nađe način da ne bude tolika šteta. Sad šta je izvestnije? ja verujem da je to više politička odluka nego ekonomska odluka, jer i sam taj profit koji je NIS zarađivao je kap u moru u odnosu na sve drugo koliko Rusija zaista ima od svojih naftnih kompanija, a jedan od razloga zbog čega je uvedeno jeste što se tim profitom navodno finansiraju ratne operacije u Ukrajini. Dakle, jeste jako blizu taj istek od 45 dana, ali još od decembra kada je najavljena mogućnost uvođenja, verujem da je počela ta politička i diplomatska priča na koji način sankcije da li da se uvedu ili ukoliko se uvedu kako da onda bude što manje šteta", objašnjava Damjanić.
Celo gostovanje Vesne Damjanić pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)