Igre 
Višestrani trgovinski rat: "Tramp prvi povlači karte, ne znamo da li će bitku dobiti SAD ili Kina, ali znamo ko neće"
Komentari15/02/2025
-14:57
SAD pooštravaju planove za povećavanje carina tvrdeći da zemlje imaju trgovinske politike koje su nepravedne prema Vašingtonu. Bela kuća je navela da tarife koje nameću druge zemlje nisu nužno najveći problem, izdvajajući Evropsku uniju zbog politika koje, prema mišljenju Trampove administracije, stavljaju američke izvoznike u nepovoljan položaj. Iako i dalje postoje velika pitanja, najava će verovatno pokrenuti trgovinske pregovore širom sveta.
Mesec dana od povratka Donalda Trampa u Belu kuću, međunarodni tokovi deluju neprepoznatljivo. Pored Ukrajine, Trampova glavna tema bili su trgovinski odnosi. Početkom ove nedelje povećao je carine na čelik i aluminijum za 25 odsto, a najveće posledice će osetiti Kanada.
"Carine na kanadski čelik i aluminijum bile bi potpuno neopravdane. Mi smo najbliži saveznik Sjedinjenih Država, naše ekonomije su integrisane. Kanadski čelik i aluminijum koriste se u brojnim ključnim američkim industrijama, bilo da je reč o odbrani, brodogradnji, proizvodnji, energetici ili automobilskoj industriji. Zajedno činimo Severnu Ameriku konkurentnijom”, naveo je premijer Kanade Džastin Trudo.
Dok je Otava sabirala utiske i razmišljala na koji način da izađe u susret novoj američkoj adminstraciji, Tramp je najavio recipročne carine na svaku zemlju koja oporezuje američki uvoz.
"A što se tiče trgovine, odlučio sam, radi pravičnosti, da ću uvesti recipročne tarife, što znači da ćemo naplaćivati iste tarife koje druge zemlje naplaćuju Sjedinjenim Američkim Državama. Ni više, ni manje. Drugim rečima – ako oni nama naplaćuju porez ili carinu, i mi ćemo njima naplaćivati potpuno isti porez ili carinu, vrlo jednostavno”, poručio je Tramp.
U Briselu takođe očekuju Trampove mere. Američki predsednik je često pominjao trgovinski deficit sa Evropskom unijom u iznosu od 200 milijardi dolara i visoke carine na američke automobile.
Tanjug/AP/Ben Curtis
"Evropska unija ne vidi nikakvo opravdanje za uvođenje carina na naš izvoz, što je ekonomski kontraproduktivno, posebno s obzirom na duboko integrisane proizvodne lance uspostavljene kroz naše široke transatlantske trgovinske i investicione veze. Carine su porezi – loši za preduzeća, još gori za potrošače", naveo je Maroš Šefčovič, evropski komesar za trgovinu.
Mnogi svetski lideri se nadaju da će, kao i tokom prvog Trampovog mandata, doći do izuzeća. Molbe su već uputili premijeri Japana i Australije, dok Meksiko čeka kako će se situacija razvijati.
"Već smo videli da su carine deo pregovora. Ukinem ih, uvedem ih, to je najlakša stvar na svetu. Podignem ih, spustim ih. U nekim slučajevima, Tramp bi mogao da ih zadrži, međutim, da li ste shvatili šta se desilo kada je rekao da će ih uvesti? Američka berza je pala za dva odsto. To znači da se svi okreću protiv vas", rekao je meksički biznismen Karlos Slim.
Zvanično naveden cilj ovih mera jeste očuvanje i razvoj američke industrije ali ekonomisti strahuju od kontraproduktivnosti. Najveći trošak snosiće potrošači, a samo uvođenje carina preti da svet uvede u višestrani trgovinski rat.
Sve oštrije reakcije iz EU
Evropska unija kaže da je spremna da uzvrati Americi. Međutim, odgovor Brisela mnogi opisuju kao "gvozdenu pesnicu u plišanoj rukavici". Takve reakcije došle su posle najava nemačkog kancelara Olafa Šolca, da bi, ukoliko Amerika uvede mere Evropskoj uniji, odgovor mogao da se dogodi već za sat vremena. Međutim, za sada se tako nešto nije dogodilo, iako je Amerika uvela carine od 25 odsto na čelik i aluminijum za sve zemlje.
Evropska komisija danas je objavila saopštenje u kojem je upozorila da će odmah uzvratiti ukoliko SAD uvedu tarife na robu iz EU. U saopštenju se kaže: "EU će reagovati čvrsto i odmah na neopravdane barijere slobodnoj i poštenoj trgovini, uključujući i to kada se carine koriste za osporavanje zakonskih i nediskriminatonih politika. EU će uvek štititi evropska preduzeća, radnike i potrošače od neopravdanih carinskih mera".
Dopisnik Euronews Srbija iz Brisela ističe da je to poslednji pasus saopštenja, a da se na početku objašnjava zbog čega bi takve carine bile pogrešne i poručuje se da bi pre bilo kakvih poteza trebalo razgovarati.
To je poruka i predsednice EK Ursule fon der Lajen koja je ove nedelje u Parizu razgovarala sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom, a danas je govorila na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Dopisnik Euronews Srbija primećuje da, kako vreme odmiče, čini se da su najave iz EU sve oštrije.
Tanjug/AP/Aurelien Morissard
"Budimo otvoreni. Unija jedno od najvećih svetskih tržišta. Koristićemo sve opcije da sačuvamo ekomonsku bezbdnost i ineterse. Zaštitićemo radnije, biznise i potrošače na svakom mestu. Naravno, spremni smo da dođemo do sporazuma koji su dobri za sve", rekla je Ursula fon der Lajen.
Koja je logika iza Trampovh poteza?
Novinarka RTS-a Anica Telesković objašnjava da u SAD niko da sada nije postavljao zahteve kakve postavlja Donald Tramp zato što je Americi dugo odgovaralo da bude otvorena privreda, pa je svoju proizvodnju selila u neke druge zemlje, između ostalog i Kinu.
"A onda je došao kovid, pa smo imali prekinute lance snabdevanja. Recimo, automobil koji se sklapao u Americi, za njega delovi nisu mogli da stignu iz Kine ili bilo kog drugog dela sveta. Onda je Tramp shvatio da je došlo vreme za zatvaranje američke privrede. Ako tražimo neku unutrašnju logiku u tim njegovim merama, poenta je da on hoće da napravi neku prisilnu reindustrijalizaciju. Ako pričamo konkretno o čeliku i aluminijumu, Amerikanci proizvode čelik, ali ga i uvoze. Petina čelika koja je neophodna američkom tržištu se uveze. Aluminijuma se uveze mnogo više - više od polovine onoga što treba Americi", rekla je Telesković.
Prema njenim rečima, ono što je neka Trampova logika jeste da će, postavljanjem carina čelik iz uvoza da poskupi i prestane da bude konkurencija domaćoj čeličnoj industriji koja takođe postoji i da će onda američka industrija čelika, aluminijuma i drugih proizvoda da bude stimulisana da proizvodi.
"Ako pogledamo šta se dešavalo tokom prethodnog Trampovog mandata, on je 2018. počeo vrlo slično, Prve carine su bile na čelik i aluminijum. To smo i mi osetili. Ako sada gledamo šta se u tom periodu dogodilo unutra sa američkom čeličnom industrijom, ona je imala neki blagi rast, oko 6-7 odsto. Pretpostavljam da je to za Trampa nedovoljno", navela je.
Kako dodaje, osim stimulisanja američke privrede, možda je cilj i da se popuni deficit u budžetu. Telesković ističe da je američki budžetski defici veliki, na nivou od skoro sedam odsto.
"Postoje računice da bi sa tim prihodima od carina, jer su carine priliv koji ide u budžet, taj manjak i dalje ostao preko pet odsto, I dalje bi bio značajan. Videće se hoće li to biti dobra ili loša odluka za Ameriku. Ali za svet i Evropu naročito to svakako nije dobra vest", istakla je.
Koliki će udarac primiti Evropa i šta je sa Srbijom?
Govoreći o tome ko će najviše da bude na gubitku, Telesković je rekla da će za američke potrošače roba da bude skuplja, ali misli da će najviše propatiti Evropa jer ona već ima otvoren trgovinski i carinski rat sa Kinom.
"Kina je ozbiljan i veliki protivnik i Trampu, a kamoli Evropi koja ima problema i sa privrednim rastom. Gotovo slobodno možemo da kažemo da stagnira, to su vrlo skromne stope rasta. U takvom stanju, ne znam koliko evropska privreda može da izdrži da vodi još jedan trgovinski rat sa Amerikom, da paralelno vodi trgovinski rat na dva fronta", ukazala je.
Napominje da će se to sigurno odraziti na industriju velikih evropskih ekonomija, a posledično i na Srbiju.
"Ako bismo na mapi Srbiji tržaili tačke koje će ta Trampova odluka pogoditi, onda bi to sigurno prva tačka bila Železara u Smederevu. Mi smo 2018. imali prilike da vidimo kako to izgleda. Te kvote koje su došle iz Brisela kao posledica Trampovog uvođenja carina na kineski i evropski čelik. Evropa je onda štitila sebe i svoje tržište od uvoza jeftinog čelika iz Kine i, kako oni to zovu, zemalja trećeg sveta", navela je.
Dodaje da bi druga tačka bili autokomponentaši, proizvođači delova za autoindustriju.
"To je važna industija evropske privrede. Za nas je Nemačka, koja je veliki proizvođač automobila, važno tržište, ne samo kada je reč o proizvodnji auto-delova, nego je važna industrija i za mnoge druge proizvode koje mi tamo izvozimo. Dakle, sve što se bude događalo u nemačkoj autoindustriji, preliće se ovde u kompanijama koje rade delove za nemačku industriju. To će se onda prelivati i šire", rekla je.
Evropska privreda ima sopstvene probleme
Telesković predviđa da će trgovinski rat koji Tramp otvara, pre svega sa Kinom, a onda posledično i sa Evropom, mnogo toga da promeni u svetu. Kaže da je očigledno da svet sada ide ka jednoj politici zatvaranja, deglobalizacije.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
"Ideja Trampa je da unutrašnje tržište američko otvori, da tu ukine sve moguće prepreke i zakone, a da spolja ograniči uvoz raznih proizvoda. Svaki deficit koji Amerika ima sa bilo kojom zemljom u trgovini zove 'subvencija'. Kao da to nisu proizvodi za koje se daje i uzima novac, nego kao da je to američki poklon Evropi, to što Amerika sa Evropom ima skoro 300 milijardi deficita", navela je.
Govoreći o evropskom odgovoru, ukazala je da kakav god ond a bude. biće zakasneo. Navodi da je Evropa po tome poznata i da, ako je Amerika lider u inovacijama, Evropa je lider u regulacijama.
"Dok Evropa iznutra reguliše kakva će biti zajednička poltiika carina, taj proces će trajati. Drugo je pitanje kapaciteta evropske privrede da na to odgovori. Evropska privreda ima sopstvene probleme. Mi smo videli u izveštaju Marija Dragija o konkurentnosti evropske privrede, da Evropa plaća nekoliko puta skuplji gas, nekoliko puta skuplju struju nego Amerika i Kina, sa kojom je već pitanje da li može da se takmiči", rekla je Telesković i zaključila:
"Tramp drži karte, prvi ih povlači. Ostali će ga pratiti. Ne znamo ko će tu bitku dobiti, Kina ili Amerika, ali sasvim je jasno da će izgubiti Evropa".
Komentari (0)