Igre 
"Dok izgleda da smo na ivici svetskog rata, Tramp deluje nesklon ratovima": Ko u Evropi priželjkuje njegov povratak?
Komentari03/11/2024
-20:31
Dok se SAD spremaju da glasaju 5. novembra, u Evropskoj uniji postoji zabrinutost zbog potencijalnog povratka Donalda Trampa na vlast i kako bi to moglo da utiče na politički i bezbednosni pejzaž bloka, piše Euronews.
Predloženo je nekoliko sagovornika iz EU ako se Tramp vrati u Belu kuću, iako nemaju svi isti dnevni red.
Mark Rute, novi generalni sekretar NATO-a, je izbor donet konsenzusom da se nosi sa bezbednosnim izazovima i razgovara sa Trampom, ali mađarski premijer Viktor Orban, italijanska premijerka Đorđa Meloni i poljski predsednik Andžej Duda takođe su se pozicionirali kao Trampovi istomišljenici u Evropi.
Mark Rute: Proevropski šaptač Trampu
Najmanje tri glavna izvora u NATO-u, koja se ne mogu citirati po imenu, izjavila su za DW da je Rute, bivši holandski premijer, razvio odnos sa Trampom tokom prvog predsedničkog mandata i da je delimično izabran da vodi odbrambeni savez u pripremama za Trampov povratak.
Kamil Grand, stručnjak za odbrambenu i bezbednosnu politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose i bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a, rekla je da je "poznato da je Rute bio u stanju da angažuje predsednika SAD i da bude čvrst kada je to bilo potrebno" u bilateralnim interakcijama i tokom samita NATO-a.
Tako je 2018. godine Rute slavno spasio alijansu iz napete situacije u sedištu NATO-a kada je Tramp zapretio da će Sjedinjene Države krenuti svojim putem ako evropske vlade ne povećaju svoje izdatke za odbranu. Rute je nežno podsetio predsednika da se potrošnja za odbranu povećava, a sve zbog njega.
profimedia
Ijan Leser, koji vodi briselsku kancelariju Nemačkog Maršalovog fonda Sjedinjenih Država (GMF), rekao je da će, ako Tramp pobedi, Rute moći da prenese "bolju poruku o podeli tereta", jer se očekuje da će 23 od 32 članice NATO-a, uključujući Francusku i Nemačku, ispuniti ili premašiti cilj da potroše dva odsto svog BDP-a na odbranu ove godine.
Povezane vesti
U zamenu, Rute bi tražio garancije o pomoći Ukrajini i daljem prisustvu SAD u NATO-u.
Tramp ne samo da je zapretio da će prekinuti pomoć Ukrajini i ohrabrivao Rusiju da radi "šta god želi" sa savezničkim nacijama, on bi čak mogao da povuče SAD iz NATO-a, rekao je njegov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton.
"Rute će tražiti predvidljivost od Vašingtona, posebno u pozadini rata u Ukrajini", rekao je Leser.
Viktor Orban: Ideološki saveznik, ali ne i "strateški sagovornik"
Rute se suočava sa konkurencijom mađarskog premijera Viktora Orbana, koji se sastao sa Trampom u julu tokom solo "mirovne misije" posle poseta Pekingu, Kijevu i Moskvi, predstavljajući se kao posrednik EU za okončanje rata u Ukrajini.
I, kada je Trampova demokratska protivnica Kamala Haris u septembru rekla da se svetski lideri "smeju" bivšem predsedniku, Tramp je naveo svoje bliske veze sa Orbanom, pozdravljajući ga kao snažnog, tvrdog i pametnog premijera.
Žužana Veg, analitičarka koja se fokusira na zemlje Centralne Evrope u GMF-u, rekla je da je Orbanov pristup Trampu prvenstveno bio da podigne sopstveni položaj i izgradi svoj imidž međunarodno relevantnog lidera.
"Trampova pobeda bi takođe mogla da ohrabri Orbana da nastavi putem domaće autokratizacije", rekla je Veg, "što bi moglo dodatno da potkopa kredibilitet EU kao zajednice demokratija", dodala je ona.
profimedia
Povezane vesti
Stručnjaci veruju da su Orbanova antiimigrantska i anti-LGBTQ+ politika privoleli Trampovu bazu podrške MAGA. Stiv Benon, Trampov bivši viši savetnik, čak je rekao da je mađarski lider "Tramp pre Trampa".
Pošto je poznato da je Orban blizak saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina i da se protivio podršci EU Ukrajini, neki posmatrači strahuju da bi on mogao da šapuće razmišljanje Kremlja Trampu u uši.
"Sumnjam da bi predsedniku Putinu bio potreban premijer Orban da lobira za njega u Beloj kući", rekla je Veg.
Povezane vesti
"Imajući to u vidu, njegovi pozivi na prekid vatre i pregovore u sadašnjim okolnostima, koje Orban nesumnjivo deli i sa svojim američkim kontaktima, svakako služe interesima Rusije", dodala je ona.
Iako bi Orban mogao biti Trampov "saveznik istomišljenik", rekao je Leser, Rute je "strateški sagovornik" koji govori o bezbednosnim zabrinutostima NATO-a i trebalo bi da ima veći uticaj.
Duda i Meloni: Ideološki usklađeni, ali je bezbednost na prvom mestu
Postoje i drugi potencijalni sagovornici iz EU koji su ideološki sličniji Trampu i Orbanu kada su u pitanju pitanja kao što je imigracija, ali su strateški u skladu sa Ruteom.
Predsednik Andžej Duda, iz poljske nacionalističke partije Pravo i pravda, sastao se sa Trampom u aprilu i navodno ga ubedio da dozvoli republikancima da deblokiraju paket pomoći Ukrajini vredan 60 milijardi dolara (55,5 milijardi evra) u američkom Kongresu.
"S obzirom na stratešku poziciju Poljske na istočnom krilu NATO-a, održavanje čvrstih odnosa sa SAD smatra se vitalnim za nacionalnu bezbednost, bez obzira na političku pripadnost", napisao je Maciej Tiburski, iz istraživačkog centra Varšavskog instituta, u mejlu za DW.
"Iako je istina da bi konzervativna partija Pravo i pravda (PiS) mogla naći ideološko usklađivanje sa republikanskim rukovodstvom u SAD, uključujući Trampa, važnost američko-poljskih odnosa je istorijski priznata širom političkog spektra", napisao je Tiburski.
Tanjug AP/Alex Brandon/Profimedia
Italijansku premijerku Đorđu Meloni takođe su njene kolege predstavile kao savršenog partnera iz EU ako Tramp pobedi, a neki članovi njene krajnje desničarske partije Braća Italije su se prethodno sastali sa bivšim predsednikom.
Antonio Đordano, poslanik Braće Italije koji je u julu prisustvovao Nacionalnoj konvenciji republikanaca u Milvokiju, rekao je za Financial Times u septembru da će Meloni biti "prirodni sagovornik" Trampa ako on "želi da razume kako da se bolje nosi sa Evropom".
Iako sama Meloni nije podržala kandidate na američkim izborima, njeni rastući odnosi sa Ilonom Maskom, biznismenom bliskim Trampu, uključujući nekoliko sastanaka sa milijarderom 2023. godine, neki posmatrači su primetili kao znak njene preferencije za bivšeg predsednika.
Filipo Simoneli, mlađi istraživač na Institutu za međunarodne poslove, rekao je da bi Meloni mogla pokušati da se pozicionira kao spona između SAD i institucija EU.
Tanjug AP/Alex Brandon/Profimedia
"Meloni možda pokuša da bude veza između desnice evropske političke scene i Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja već gleda na desnicu više nego ikada ranije, i stoga želi da pokuša da izvuče što više koristi iz ove promenljive ravnoteže", rekao je on.
Ipak, ideološko slaganje sa Trampom ne znači da je Meloni skrenula pogled sa pretnje iz Rusije.
"Ona je posvećeni atlantista", rekao je Leser.
Meloni je često izražavala svoju podršku Ukrajini i tako našla ugled u Briselu, pri čemu su i Duda i Meloni cenili vrednost NATO-a i kolektivne odbrane za Evropu.
Tramp bi mogao da podstakne rast evropske krajnje desnice
Takođe, postoje tvrdnje da bi pobeda Trampa imala direktno uticaja na politička kretanja u Evropi, a neki politički stručnjaci strahuju da bi to moglo da podstakne i normalizuje pokret krajnje desnice u Evropskoj uniji ako se pojedini političari, posebno iz ekstremno desničarskih grupa, pridruže Trampu po društvenim i političkim pitanjima i na kraju imaju veći uticaj na američkog predsednika.
Komfor Ero, šef istraživačkog centra Međunarodne krizne grupe, primetio je u nedavnom članku da bi druga Trampova administracija mogla da podigne "moral krajnje desnih evropskih političara koji rade protiv jače, integrisanije Evrope".
Trampovi pokušaji da se bilateralno obračuna sa članicama EU i NATO, kao što je to često činio tokom svog prvog mandata, takođe mogu potencijalno da oslabe te institucije.
Tanjug/AP/Michael Sohn, Mike Corder, Armando Franca, Marcel Bieri, Markus Schreiber
"Nepredvidiva priroda Trampove spoljne politike, njegov fokus na transakcije i njegovo zanemarivanje multilateralizma bi otežali prilagođavanje velikoj birokratiji sa 27 država članica EU", napisao je Ero.
"Evropski kreatori politike brinu da bi drugo Trampovo predsedništvo moglo da stavi njihovo jedinstvo na test.
"Orban, Meloni i Duda su više usklađeni sa Trampom, barem po domaćim pitanjima, i sigurno će biti u iskušenju da iskoriste tu vezu", rekao je Grand, bivši zvaničnik NATO-a.
"Ova fragmentacija evropskog pristupa potencijalnoj Trampovoj administraciji nije od pomoći evropskim interesima i NATO-u, jer bi bilateralna bezbednosna veza sa SAD mogla dugoročno da potkopa NATO", istakao je on.
"U atmosferi, u kojoj smo naizgled na ivici Trećeg svetskog rata, Tramp izgleda više nesklon ratovima"
Briselski "Politico" takođe posebno ističe problematiku kolektivne odbrane i naoružanja, koja je povećana trenutnim bezbednosnim problemima u kojima se našla Evropa, a koji se prevashodno tiču rata u Ukrajini, a koje oni nazivaju "najočiglednijom oblašću u kojoj bi Trampovo predsedništvo moglo da podstakne promene u Evropi".
Bivši predsednik, pišu oni, se ne stidi da optužuje Evropu da je preko NATO-a besplatno opterećivala američku odbranu, a navodno je zapretio da će u potpunosti izvući Vašington iz alijanse.
Što se tiče rata Rusije protiv Ukrajine, Tramp je rekao da će prekinuti sukob dan nakon reizbora, verovatno bez pristanka Kijeva. Ako se vrati u Belu kuću, Trampova administracija bi mogla da poveća pritisak na Evropu u vezi sa "podelom tereta", o čemu je već bilo reči, iznad svega što je viđeno od osnivanja alijanse 1949.
"To je savršeno", tvrde evropski zvaničnici.
Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka
"Tramp pomaže u podizanju svesti o finansiranju odbrane, ali nam je potreban pravi šok da bismo promenili ovu debatu", rekao je jedan zvaničnik EU.
"Dogovor o mirovnom planu za Ukrajinu bi je potpuno uzdrmao", dodaje on.
Jedan od diplomata EU je dodao da "u ovoj atmosferi, u kojoj ponekad izgleda kao da smo na ivici Trećeg svetskog rata, Tramp izgleda više nesklon ratovima".
Takođe, uzmite pitanje finansiranja naoružanja za Ukrajinu. Grupa zemalja EU trenutno želi da zajednički pozajmi novac podizanjem "evroobveznica" kako bi povećala ukupna sredstva dostupna Kijevu, ali tom potezu se protive "štedljive" države poput Nemačke i Holandije, između ostalih.
Oni koji se zalažu za odbrambene evroobveznice nadaju se da bi drugi Trampov predsednički mandat mogao da podstakne ove zemlje, baš kao što je to učinila pandemija, i da ih natera da prihvate zajedničko zaduživanje.
Nasuprot tome, pobeda Haris "dala bi dodatnu municiju onima koji se protive ideji - da kažu da je zajedničko zaduživanje mrtvo", rekao je jedan diplomata EU.
Ko su "kineski jastrebovi" i zašto izbor Trampa vide kao priliku za obuzdavanje kineskog uticaja u Evropi?
S druge strane, u ekonomskom pogledu, piše briselski medij, još jedna biračka jedinica koja se tiho ne protivi Trampovom povratku su "kineski jastrebovi", koji se, najjednostavnije objašnjeno, zalažu za agresivan pristup Kini, za njeno ograničavanje i jaku, čvrstu retoriku, koja će ograničiti kineski domet u Evropi.
Na kraju krajeva, pritisak Trampove administracije je doveo do toga da nekoliko evropskih zemalja odustane od ugovora sa kineskim telekomunikacionim gigantom Huavejem zbog zabrinutosti za sajber bezbednost koju su označile SAD.
Nemačka je, posebno, izbegla konfrontaciju sa Kinom oko Huaveja zbog straha da bi Peking mogao da uzvrati njenoj automobilskoj industriji. Ona je pristala da isključi Huavej iz svojih mreža ranije ove godine, ali je pomerila dan izvršenja naloženog do daljnjeg.
profimedia
Tokom trenutnog predsedavanja Džoa Bajdena, ton Vašingtona prema Evropi bio je pomirljiviji. Državni sekretar Entoni Blinken rekao je Evropi 2021. godine da SAD "neće naterati naše saveznike da izaberu 'mi ili oni' s Kinom".
Pod Trampom, taj pomirljivi pristup mogao bi da se promeni za 180 stepeni, što je blagodat za "kineske jastrebove".
"Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen očigledno želi oštriji pristup Kini, ali se suočava sa otporom neodlučnih država članica, pre svega Nemačke", rekao je jedan visoki zvaničnik EU.
"Malo guranje druge Trampove administracije bi joj pomoglo, a ne naškodilo", smatra on.
Na kraju, zaključak je dao francuski ministar za evropske poslove Benjamin Hadad.
"Evropljani moraju da preuzmu svoju sudbinu u svoje ruke, bez obzira ko bude izabran za predsednika SAD", rekao je Hadad.
Preporuka za vas
Komentari (0)