Da li je sve bilo uzalud? Vojni veterani o "najvećem debaklu" u Avganistanu
Komentari19/08/2021
-20:42
Mnogi su sa užasom gledali haotično povlačenje zapadnih trupa i diplomata iz Avganistana, ostavljajući lokalno stanovništvo na milost i nemilost talibana. Ali za bivše vojnike koji su služili u ovoj zemlji, poslednji događaji imaju poseban značaj. Pogotvo što se pitaju da li je njihovo službovanje u Avganistanu bilo uzaludno.
Neke od najljućih i najžešćih reakcija došle su od britanskih veterana. Velika Britanija poslala je drugi najveći broj vojnika u Avganistan, nakon Sjedinjenih Američkih Država.
Džek Kamings, koji je izgubio noge tokom borbi u Avganistanu, posebno je razočaran svime što se dešava. On je svoje nezadovoljstvo izrazio na Tviteru, napisavši da je izgleda obe noge izgubio ni zbog čega.
"Da li sam izgubio noge ni zbog čega? Da li su moji prijatelji umrli uzalud. Da", napisao je on.
Bivši specijalista za odlaganje bombi dva puta je putovao sa 101 inženjerskim pukom u Avganistan. On je ispričao o tome kako je britanska vojska Avganistancima pružila "najbolju obuku", te naveo da mu se srce cepa kada vidi šta se sve poslednjih dana događa.
I drugi britanski veterani negodovali su zbog situacije u Avganistanu. I bivši ministar odbrane Velike Britanije Džoni Merser, koji je kao vojnik bio u angažovan u Avganistanu, razočaran je povlačenjem trupa.
"Boris Džonson je rekao da ne želi da Avganistan postane mesto za terorizam, to ne znači ništa porodicama onih koji su izgubili sinove i kćerke u ovom ratu", rekao je on.
I drugi stariji torijevci izrekli su sličnu kritiku vladi, navodeći da britanska vlada nije učinila više da se suprotstave Amerikancima koji žele da se povuku i pomognu avganistanskim snagama i stanovništvu.
"Situacija u Avganistanu može da bude uznemirujuća za svakoga ko je služio ili je bio pogođen sukobom", naveli su iz organizacije "Help for Heroes", grupe koja pruža podršku muškarcima i ženama koji su fizički ili psihički ranjeni tokom služenja u britanskim oružanim snagama.
Oni su izdali i saopštenje u kojem nude savete i pomoć veteranima koji su služili u Avganistanu.
I deo nemačkih vojnika, u okviru NATO, bio je u Avganistanu. Armin Lašet, šef konzervativne partije Angele Merkel i mogući naslednik nemačke kancelarke, nazvao je povlačenje zapadnog vojnog saveza "najvećim debaklom" od njegovog stvaranja.
Ali među nemačkim vojnicima koji su služili u zemlji postoje koji navode da su u Avganistanu naučili o toj zemlji, ali i o drugim narodima.
"Iskustvo je vredelo, upoznao sam druge zemlje, druge narode, druge običaje. Takođe smo dobili relativno toplu dobrodošlicu od stanovništva, to smo mogli osetiti", kaže Andreas Brojtigam (58).
On je u Avganistanu proveo osam meseci od 2003. do 2004. godine. Skoro ga je ubio hitac koji mu je probio uho, a u padu nemačkog helikoptera izgubio je sedam drugova. Takođe veteran NATO-a u bivšoj Jugoslaviji i na Kosovu, danas boluje od posttraumatskog stresnog stresa (PTSP).
"Avganistanski narod stekao je slobodu, posebno žene, ali to će se sada promeniti", rekao je on nedavno za AFP, dok su talibani napredovali širom zemlje usred povlačenja zapadnih trupa.
Pa ipak, pita se i da li je misija NATO-a napravila ikakvu razliku u Avganistanu.
"NATO nije stvoren da učini mnogo toga. Ne možemo u potpunosti da promenimo državu", ukazao je on, te dodao da to niko ni ne može da učini, sve dok su talibani brojniji i dok ih podržavaju druge zemlje.
"Bez obzira na to koja vojska uđe, neće biti šanse da se zemlji donese mir", ukazao je on.
"Zadatak vojnika je i da bude spreman za odlazak"
Francuski potpukovnik Žan Mišelin služio je u Avganistanu 2012. godine. Još je u aktivnoj službi, priprema se za novu misiju u afričkoj regiji Sahel i kaže da ga je iskustvo u Avganistanu duboko obeležilo, ali da ne može da dopusti da previše razmišlja o prošlosti.
"Ne možemo zauvek živeti sa težinom Avganistana. Zadatak vojnika je i da bude spreman za odlazak. Ne mogu da nosim Avganistan u svom koferu", rekao je on za AFP.
Rekao je i da nije posao vojnika da pita da li je ispravno da se međunarodne trupe rasporede u Avganistanu.
"Pitanje 'zašto?' nije vojno pitanje, to je političko pitanje", rekao je on.
Među američkim snagama takođe postoje pomešana osećanja kod onih koji su služili u Avganistanu.
"Čvrsto verujem da je vreme za povratak kući. Uložili smo mnogo novca i obuku u avganistansku vojsku, gde smo im dali znanje koje im je potrebno da mogu sami da brinu o bezbednosti zemlje", poručio je nedavno Mark Silvestri.
Međutim, posmatranje haotičnog povlačenja u realnom vremenu zaprepastilo je 43-godišnjeg šefa službe za veterane u Reveru, Masačusets.
"Nikada nisam očekivao da će ovom brizinom talibani uraditi to što jesu. Nikada nisam očekivao da će obuka i sav novac koji smo uložili u avganistansku vojsku, biti uzaludni i da će oni samo položiti oružje i predati zemlju. To me je šokiralo", naveo je on.
Za veterana Čada Frosa, povlačenje američkih trupa "uvek je predstavljalo neuredan posao", bez obzira na to ko je bio glavni, i to, navodi, zbog neshvatanja Avganistana u potpunosti.
"Mnogi ljudi će se pitati: 'Zašto? Bilo mi je besmisleno da budemo tamo. Gledati prijatelje kako umiru ili gube delove tela ili gube razum. Ali u isto vreme, moram da se zapitam koliko bi bilo besmislenije ostati pri istom kursu kada bi za 20 godina bio isti ishod", ukazao je.
Više od 3.500 pripadnika vojske ubijeno je u Avganistanu od invazije na zemlju 2001. godine pod vođstvom SAD. Hiljade drugih je osakaćeno.
Avganistanci su zabeležili značajan napredak u nekim oblastima: smrtnost odojčadi pala je za 50 odsto, prema istraživanju UNICEF 2018. godine, dok je više devojčica pohađalo školu, iako je u izveštaju Human Rights Watch iz 2017. navedeno da dve trećine i dalje ostaju kod kuće.
SAD, EU i drugi na Zapadu pozvali su talibane da poštuju osnovna prava, uključujući prava žena i devojaka u obrazovanju. Osim što Avganistan predstavlja terorističku pretnju Zapadu, teško je zamisliti još jednu vojnu intervenciju, piše Euronews.
Komentari (0)