Japan se priprema za mega zemljotres, kakav se dešava jednom u 100 godina: Kako znaju da će se zaista dogoditi?
Komentari13/08/2024
-15:21
Dok su potresi još ljuljali tlo u delovima zapadnog Japana prošlog četvrtka, organi lokalne i nacionalne vlasti su krenuli u akciju.
Meteorolozi su se okupili i izdali privremeno upozorenje za cunami. Specijalni komitet je upozorio da bi sledeće nedelje mogao da se dogodi još jedan "veliki zemljotres". To je prvi put da je ovo telo, otkada postoji, izdalo ovu vrstu upozorenja širom zemlje. Brzi vozovi su usporili iz predostrožnosti, uzrokujući kašnjenja, a premijer zemlje je otkazao svoja putovanja u inostranstvo.
Na kraju, vlada je ukinula većinu smernica i prijavila da nema veće štete od zemljotresa jačine 7,1 stepeni. Ali, veći deo zemlje je i dalje u stanju pripravnosti, pripremajući se za potencijalnu vanrednu situaciju tokom onoga što je inače vrhunac sezone putovanja tokom letnjih praznika – što odražava laserski fokus Japana na spremnost za zemljotres.
Međutim, neki stručnjaci su doveli u sumnju da li je takav savet neophodan, ili čak tačan – i da li rizikuje odvlačenje resursa iz zajednica koje se smatraju niže rizičnim.
Japanu nisu strani teški zemljotresi. Leži na Vatrenom prstenu, oblasti intenzivne seizmičke i vulkanske aktivnosti sa obe strane Tihog okeana.
Najrizičnije mesto na svetu
"Japan se nalazi na ivicama četiri tektonske ploče, što ga čini jednim od najpodložnijih zemljotresima na svetu", rekao je Šoiči Jošioka, profesor na japanskom univerzitetu Kobe, piše CNN.
"Oko 10 odsto svetskih zemljotresa magnitude 6 ili više dešava se u ili oko Japana, tako da je rizik mnogo veći nego u mestima poput Evrope ili istočnih Sjedinjenih Država, gde su zemljotresi retki", rekao je Jošioka.
Najgori zemljotres u novijoj japanskoj istoriji bio je onaj u Tohokuu jačine 9,1 stepen Rihterove skale 2011. godine koji je izazvao veliki cunami i nuklearnu katastrofu. Stradalo je oko 20.000 ljudi.
Zatim, postoji opasnost od mega-zemljotresa Nankai korita – najmoćnijeg te vrste, sa magnitudom koja može da premaši 9. Seizmolozi kažu da bi to moglo da se dogodi u roku od nekoliko decenija, iako nauka i dalje to ne može sa sigurnođću da dokaže.
Japanska vlada je upozoravala na mogući potres u Nankai koritu toliko godina da je mogućnost njegovog nastanka postala opšte poznata. Ali to je takođe kontroverzno – jer neki naučnici tvrde da je neefikasno fokusirati se samo na male šanse za hipotetički zemljotres u određenom delu Japana, posebno kada se drugi delovi zemlje suočavaju sa sličnim pretnjama, ali dobijaju daleko manje pažnje.
"Onaj veliki"
Nankai korito je zona subdukcije duga 700 kilometara, koja se odnosi na to kada tektonske ploče klize jedna ispod druge. Većina svetskih zemljotresa i cunamija uzrokovana je pomeranjem tektonskih ploča – a najsnažniji se često dešavaju u zonama subdukcije.
U ovom slučaju, tektonska ploča ispod Filipinskog mora polako klizi ispod kontinentalne ploče na kojoj se nalazi Japan, pomerajući se nekoliko centimetara svake godine, prema izveštaju vladinog Komiteta za istraživanje zemljotresa iz 2013. godine.
U koritu Nankai, jaki zemljotresi su zabeleženi svakih 100 do 200 godina, navodi komitet. Poslednji takvi zemljotresi dogodili su se 1944. i 1946. godine, oba jačine 8,1 stepen; devastirali su Japan, sa najmanje 2.500 mrtvih i hiljadama povređenih, kao i desetinama hiljada uništenih domova.
Izračunavajući intervale između svakog većeg zemljotresa, japanska vlada je upozorila da postoji šansa od 70 do 80 odsto da će Japan potresti još jedan zemljotres u Nankai koritu u roku od 30 godina, za koji se očekuje da će biti između 8 i 9 stepeni.
Ali ove prognoze, kao i korisnost čak i dugoročnih nepreciznih predviđanja, suočili su se sa snažnim odbijanjem sa nekih strana.
Jošioka, sa Univerziteta Kobe, rekao je da je cifra od 70 - 80 odsto verovatno previsoka i da su podaci izvedeni iz jedne specifične teorije, što je čini potencijalno sklonijom greškama. Međutim, ni on ne sumnja da će se u budućnosti "na ovom području desiti veliki zemljotres".
"Kažem mojim studentima da će zemljotres u Nankai koritu sigurno doći, bilo da je to dočeka vaša generacija ili generacija vaše dece", rekao je on.
"Izmišljena konstrukcija"
Robert Geler, seizmolog i gostujući profesor na Univerzitetu u Tokiju, bio je skeptičniji, nazivajući zemljotres u Nankai koritu "izmišljenom konstrukcijom" i "čisto hipotetičkim scenarijem".
Takođe, on tvrdi da se zemljotresi ne dešavaju u ciklusima, već da se mogu desiti na bilo kom mestu i u bilo koje vreme – što znači da nema smisla računati kada će sledeći zemljotres doći na osnovu toga kada su se prethodni dogodili.
To je sporna tačka u naučnoj zajednici; Seizmolozi su se dugo oslanjali na ideju da se stres polako akumulira duž raseda između dve tektonske ploče, a zatim se iznenada oslobađa u zemljotresima, ciklusu poznatom kao proces "stick-slip" – iako su novije studije pokazale da to nije uvek slučaj.
Čak i ako postoji potencijalna pretnja na horizontu, šanse su izuzetno niske, pri čemu su i Jošioka i Geler nazvali mere javne bezbednosti preduzete u protekloj nedelji preteranim ili nepotrebnim.
Istina je da posle jednog zemljotresa može uslediti drugi, jači - zbog čega su vlasti prošlog četvrtka izdale upozorenje bez presedana, rekao je Jošioka. Ali čak i tada, verovatnoća da će se zemljotres Nankai korita desiti sledećeg dana je mala - možda se povećava sa tipičnog rizika od jednog od 1.000 na jedan prema nekoliko stotina. To je još uvek manje od 1 osto šanse, rekao je on.
Opasnost od prevelikog povećanja ovih niskih kvota je kao u priči "ide vuk, ide vuk"m rekao je Geler.
"Izdavali biste ova upozorenja sa malo većom verovatnoćom od normalne iznova i iznova, a javnost bi se umorila od vas i ne bi više obraćala pažnju".
Javnost je ipak spremna
Međutim, još nema znakova zamora javnosti, a ljudi širom zemlje su u stanju pripravnosti.
Jota Šugai, 22-godišnji student, rekao je da je, gledajući upozorenje na televiziji "osetio hitnost i strah, kao poziv za buđenje“. Nakon zemljotresa u četvrtak, obezbedio je hitne zalihe poput hrane i vode, pratio onlajn mape za opasna područja i razmišljao o poseti svojoj rodbini u priobalnim oblastima kako bi im pomogao da isplaniraju rute za evakuaciju.
"Nedavni zemljotres na Novu godinu podsetio me je da se nikad ne zna kada će zemljotres pogoditi. To me je nateralo da shvatim zastrašujuću moć prirode", rekao je on, misleći na potres jačine 7,5 stepeni Rihterove skale koji je pogodio poluostrvo Noto 1. januara ove godine – ubivši stotine, uključujući desetine onih koji su umrli nakon zemljotresa od povezanih uzroka.
Studentkinja Maširo Ogava, 21, preduzela je slične mere predostrožnosti, pripremajući "komplet za hitne slučajeve" kod kuće i pozivajući svoje roditelje da učine isto. Za sada će izbegavati plaže i promeniće raspored nameštaj u svom domu, kao što je pomeranje polica od kreveta i smanjenje njihove visine, rekla je.
"Ranije se to nije činilo bliskim problemom, ali sada se čini veoma realnim", rekla je ona.
Deo razloga zašto ljudi ovo shvataju tako ozbiljno je to što je mnogo zemljotresa potreslo Japan i sećanja na to su sveža. Katastrofa iz 2011. ostavila je velike ožiljke na nacionalnoj psihi, koji se upotpunjuju novim velikim potresima svakih nekoliko godina.
"Svaki put smo svedoci tragičnog gubitka života, rušenja zgrada i cunamija koji izazivaju razaranja, ostavljajući trajni utisak straha", rekao je Jošioka sa Univerziteta Kobe.
"Ovaj strah verovatno dele mnogi građani. Mislim da ovo značajno doprinosi tome što je Japan tako spreman".
Zbog toga "japanska vlada takođe naglašava pripremu da se izbegne još jedna velika tragedija poput zemljotresa 2011.", dodao je on.
Osećaj lažne sigurnost
Japan je u velikoj meri priznat kao svetski lider u spremnosti i otpornosti na zemljotrese, od svoje infrastrukture i građevinskih propisa, do svojih sistema pomoći i spasavanja.
Megumi Sugimoto, vanredni profesor na Univerzitetu u Osaki specijalizovan za prevenciju katastrofa, rekla je da pripravnost počinje u školi - čak i u vrtićima se održavaju vežbe evakuacije i zemljotresa za malu decu.
"Ne samo zemljotresi i cunamiji, već se često dešavaju i druge katastrofe, posebno u letnjoj sezoni", rekla je ona, ukazujući na tajfune, jake kiše i poplave.
Svest javnosti i mere predostrožnosti, poput skladištenja zaliha za hitne slučajeve, mogu pomoći u zaštiti ljudi od "bilo koje vrste katastrofa", rekla je ona.
Ali ima još posla. Sugimoto i Geler, sa Univerziteta u Tokiju, ukazali su na zemljotres u Notou kao na razotkrivanje nedostataka u japanskim sistemima za reagovanje, sa urušavanjem puteva koji su blokirali prilaz najteže pogođenim zajednicama, i mnogim raseljenim stanovnicima koji su još mesecima nakon toga bili bez domova.
I, rekli su, prepreke u Notu ukazuju na rizik od fokusiranja previše pažnje na korito Nankai, kada su i drugi delovi zemlje jednako ugroženi.
Na primer, Sugimoto je radila u Fukuoki, na jugozapadnom ostrvu Kjušu. Područje u kojem je živela je u prošlosti doživelo tragične potrese, uprkos tome što nije označeno kao jedno od područja visokog rizika u blizini korita Nankai.
Zbog toga se "ljudi nisu dobro pripremili", rekla je. I dok je oblast Nankai korita dobila vladina sredstva za pripreme za potres, "oblast Fukuoke u kojoj sam živela nije podržana od centralne vlade".
Geler je dodao da, iako je naglasak na Nankaiju učinio ljude u tom regionu dobro pripremljenim, to je "loše za ostatak zemlje. Zato što ljudi misle da je Nankai veoma opasan, ali mi smo u redu ovde u Kumamotu, ili na poluostrvu Noto", rekao je on.
"Dakle, to ima efekat uljuljkavanja svih u osećaj lažne sigurnosti, osim u, navodno, oblasti pod najvećim rizikom".
Komentari (0)