Haiti između kriminala i politike: Nasilje bandi u porastu, međunarodna zajednica ne uspeva da ublaži krizu

Siromaštvo, prirodne katastrofe, istorijski dug i nestabilna vlada - Haiti se nalazi u krizi koja dosta dugo traje i koju ni međunarodna zajednica ne uspeva da ublaži. Nasilje kriminalnih bandi u Haitiju je u naglom porastu već neko vreme, a uzelo je toliko maha da sada izaziva i humanitarnu krizu zaustavljanjem zaliha hrane i teranjem više stotina hiljada ljudi iz domova.

Najviši zvaničnik Ujedinjenih nacija za ljudska prava upozorio je ove nedelje da je situacija na Haitiju "neodrživa", napominjući da je samo od početka 2024. ubijeno više od 1.190 ljudi. Takođe, prema njihovim procenama, na Haitiju je interno raseljeno i više od 360.000 ljudi.

To nije sve. Sada i deo osoblja Ujedinjenih nacija napušta Haiti, a kako prenosi Rojters, povod za to je izuzetno nestabilna bezbednosna situacija.

Iz američkog Stejt departmenta saopšteno je da SAD pomno prate razvoj situacije na Haitiju. Njihov portparol, Metju Miler, rekao je da ambasada SAD ostaje otvorena, ali će raditi po ograničenom režimu. Takođe, SAD su pozvale svoje državljane da napuste Haiti "što je pre moguće".

Tanjug AP/Odelyn Joseph

SAD, u kojima živi više od milion Haićana, saopštile su da će američka ambasada predložiti ograničene operacije, dok je Kanada najavila da će privremeno zatvoriti svoju ambasadu, prenosi Rojters.

Nakon što su nemiri eskalirali i na granici su da prerastu u građanski rat, premijer Haitija, Arijel Anri, pristao je da podnese ostavku posle višenedeljnog pritiska. Ona dolazi nakon sastanka regionalnih lidera u ponedeljak na Jamajci, gde su razgovarali o političkoj tranziciji na Haitiju, preneo je BBC. 

Tanjug/AP/Andrew Kasuku

SAD su saopštile da je Anri izrazio želju da se vrati na Haiti, ali da bezbednosna situacija mora da se popravi pre nego što to bude moguće. Inače, on je bio na čelu vlade Haitija od atentata na predsednika Žovela Moiza 2021. godine.

Anri se trenutno nalazi u Portoriku zbog toga što su ga naoružane bande na Haitiju sprečile da se vrati u zemlju. Bande su za to vreme zauzele veći deo Port-o-Prensa, izjavljujući da nameravaju da spreče premijera da se vrati na čelo zemlje i da "oslobode" Haiti.  Port-o-Prens i okolni regioni su uveliko pod vanrednim stanjem.

Kenija odlaže raspoređivanje policije na Haitiju nakon ostavke premijera Anrija

Kenija je prošle nedelje odlučila da odloži raspoređivanje 1.000 kenijskih policajaca koji treba da predvode međunarodnu bezbednosnu misiju na Haitiju nakon što je Anri objavio da podnosi ostavku, izjavio je kenijski ministar spoljnih poslova Abraham Korir Sing'Oei.    

On je istakao da raspoređivanje kenijskih policajaca zavisi od situacije na terenu, kao i da mora da postoji ovlašćenje za raspoređivanje policije, a koje mogu da daju zvaničnici koji su za to ovlašćeni na osnovu Ustava Haitija, preneo je Rojters.

Portparol Stejt departmenta Metju Miler rekao je, povodom kenijskog saopštenja, da bi SAD bile zabrinute ukoliko dođe do bilo kakvog kašnjenja u raspoređivanju kenijskih policajaca, navodeći da Vašington smatra da nije potrebno odlaganje.

Anri je prethodno bio u Keniji, gde je trebalo da dodatno pregovara o dogovoru o raspoređivanju oko 1.000 policajaca na Haitiju, nakon što je kenijski Viši sud blokirao taj plan u januaru. Predsednik Gvajane je, nakon sastanka, rekao da karipska grupa priznaje ostavku Anrija nakon uspostavljanja prelaznog predsedničkog saveta i imenovanja privremenog premijera.

Kako je došlo do eskalacije?

Najnovija epizoda velikog nasilja izbila je 29. februara kada je premijer odleteo u Keniju da podstakne raspoređivanje policijskih snaga koje podržavaju UN kako bi pomogli u borbi protiv bandi.

Jaka pucnjava odjeknula je prestonicom dok je istaknuti vođa bande Džimi "Roštilj" Šerizijer objavio da je njegova grupa, G9, udružila snage sa drugim bandama kako bi primorala premiejra da se povuče.

Ministar finansija Patrik Bojvert, koji je bio vršilac dužnosti premijera Haitija u Anrijevom odsustvu, proglasio je vanredno stanje trećeg marta i rekao da zvaničnici uvode večernji policijski čas kako bi "preduzeli odgovarajuće mere kako bi povratili kontrolu nad situacijom", prenosi CBS news.

Petog marta, sa Anrijemi dalje u svojoj ulozi, ali ne u zemlji, Šerizije je su upozorio da ukoliko premijer ne podnese ostavku i "ako međunarodna zajednica nastavi da ga podržava, krenuće se pravo u građanski rat".

"Ili će Haiti postati raj ili pakao za sve nas. Ne dolazi u obzir da mala grupa bogatih ljudi koji žive u velikim hotelima odlučuje o sudbini ljudi koji žive u radničkim naseljima", rekao je Šerizije.

Duga istorija bandi na Haitiju

Naoružane grupe odavno imaju krvavu ulogu u istoriji Haitija, ističe BBC u tekstu u kome daje uvid kako je došlo do toga da bande dominiraju velikim delovima prestonice te karipske zemlje, a sve više i u seoskim područjima. 

Tokom 29 godina diktature Fransoa Divalijea, poznatog kao "Papa Dok", i njegovog sina Žan Kloda "Bejbi Doka" Divalijea, paravojna formacija pod nazivom "Tonton Makut" koristila je ekstremno nasilje da bi sprečila bilo kakvo protivljenje režimu.

Mlađi Divalije je bio, ipak, primoran da ode u izgnanstvo 1986. godine, ali bande su ostale sa različitim stepenom moći, ponekad zaštićene i ohrabrene od strane političara sa kojima su sklapale saveze.

Najnovija raširenost nasilja bandi u Haitiju pokrenuta je ubistvom predsednika Žovnela Moiza, u julu 2021. Predsednika je ubila grupa kolumbijskih plaćenika u njegovoj kući, nakon što je počeo da osuđuje "mračne sile" na Haitiju. Istraga još nije utvrdila ko je naručio ubistvo.

Tanjug/AP/Odelyn Joseph

Nasilje bandi je bilo rasprostranjeno i pod predsednikom Moizom, ali je vakuum moći stvoren njegovim ubistvom omogućio bandama da zauzmu više teritorije i postanu uticajnije.

Trenutno, na Haitiju nije upražnjeno samo mesto predsednika. Nakon uzastopnih odlaganja parlamentarnih izbora, mandati svih izabranih zvaničnika su istekli, ostavljajući institucije zemlje bez kormila.

Od ubistva Moiza, zemljom je upravljao Ariel Anri. Njega je Moiz odredio za premijera neposredno pre nego što je ubijen, ali on nije izabran u parlamentu i zbog toga neki dovode u pitanje njegov legitimitet. Protivljenje Anriju se povećava jer u ferbuaru nisu održani izbori kako je bio obećao. Štaviše, nesigurnost je porasla.

Jedan od najotvorenijih Anrijevih rivala je Džimi "Barbikju" Šerizije, bivši policajac koji je postao vođa bande nakon što je otpušten iz policije. On vodi G9, savez devet bandi osnovan 2020. godine, koji je navodno povezan sa partijom "Tet Kale" pokojnog predsednika Moiza.

Šerizije se od početka suprotstavljao premijeru Anriju. On je iskoristio ubistvo Moiza da podstakne svoje sledbenike na "legitimno nasilje". Brutalni napadi i pljačke su se proširili, posebno u prestonici, gde je baza Šerizijeove moći.

Njegova G9 je, takođe, vodila krvavi rat sa G-Pepom, rivalskom bandom koja je navodno povezana sa strankama koje su se protivile ubijenom predsedniku Moizu. Pucnjave i bitke oko teritorije između dve grupe su postale uobičajene i prelile su se iz siromašnijih naselja u centar Port-o-Prensa. Škole i bolnice su morale da se zatvore, a više od 100.000 ljudi napustilo je svoje domove 2023. godine.

Međunarodni komitet Crvenog krsta rekao je BBC-ju da njegovo osoblje mora da razgovara sa stotinama bandi kako bi mogao da isporuči humanitarnu pomoć. Banda G9 je, takođe, bila blokirala pristup terminalu za gorivo Varek, 2022. godine, što je dovelo do nestašice goriva i poremetilo druge ključne isporuke, kao što su lekovi i voda za piće.

Nacionalne policijske snage Haitija imaju samo 9.000 aktivnih pripadnika u zemlji od 11 miliona stanovnika, dok su bande dobro naoružane oružjem prokrijumčarenim iz SAD.

Procenjuje se da je 80 odsto Port-o-Prensa sada pod kontrolom bandi, a ljudi koji žive u ovim oblastima suočavaju se sa "nehumanim" nivoima nasilja, kaže humanitarni koordinator Ujedinjenih nacija Ulrika Ričardson. Ona je rekla da je došlo do porasta seksualnog nasilja za 50 odsto između 2022. i 2023. godine i da su žene i mlade devojke posebno bile na meti bandi.

Anri je više puta pozivao na međunarodnu podršku u borbi protiv nasilja. Do sada su samo Bahami, Bangladeš, Barbados i Čad zvanično izrazili spremnost da pošalju bezbednosno osoblje, ali niko do sada nije stigao. 

Dok haićanski civili očajnički žele više bezbednosti, neki sa zabrinutošću gledaju na raspoređivanje stranog bezbednosnog osoblja. Haiti, koji je postao nezavisan od Francuske nakon uspešne pobune robova 1791. godine, bio je pod okupacijom SAD od 1915. do 1934. a naknadne američke vojne intervencije između 1994. i 2004. takođe su mnoge učinile sumnjičavim prema spoljnom mešanju.

Neki kritičari Anrija strahuju da on želi da iskoristi strance da održi svoju moć, baš u trenutku kada se povećavaju protesti koji pozivaju na njegovu ostavku.

Tanjug/AP/Odelyn Joseph

 

Među njima je i Šerizije, koji je 2022. izneo sopstveni "plan za mir", predlažući da se članovima njegove bande da amnestija i da se osnuje "veće mudraca" sa predstavnicima iz 10 regiona Haitija. Takođe je predložio da G9 dobije mesta u kabinetu. Od tada je pojačavao pritisak, pokušavajući da se predstavi kao "revolucionar" koji želi da svrgne "nelegitimnog" vođu.

Gde god da se premijer Anri sada nalazi, sa hiljadama zatvorenika koji su oslobođeni iz zatvora i moćnim liderom G9 koji ga otvoreno poziva da se povuče, izgledi da će brzo ponovo uspostaviti red su postali manji, konstatuje BBC.

Prirodne katastrofe, društvena i politička kriza

U poslednjih više od sto godina, život stanovnika Haitija obeležava vrzino kolo političkih nestabilnosti i prirodnih katastrofa. 

Potpuna devastacija dogodila se 1954. godine kada je uragan Hejzel usmrtio hiljadu ljudi i uništio useve kafe i kakaa na početku sezone žetve. Tri godine kasnije vlast preuzima čuveni lekar Fransoa Divalije, koji se proglasio doživotnim predsednikom, te tu titulu zadržao do smrti 1971. godine, pisao je ranije Euronews Srbija.

Političke kontroverze i ubistva kandidata na izborima, ipak padaju u drugi plan 2004. godine nakon poplava koje su devastirale delove zemlje, a tu ranjivost dodatno iskoristili uragani Ivan i Džin koji su usmrtili preko tri hiljade ljudi, a još 250 hiljada ostavili bez krova nad glavom. Manje od godinu dana kasnije uragan Deniz nanosi još dodatnih 50 miliona dolara štete.

Samo četiri godine kasnije dolazi do niza prirodnih katastrofa u roku od samo mesec dana - uključujući tropske oluje Fej i Hanu, uragane Gustav i Ike, koje uništavaju 25 odsto privrede zemlje.

Najveća prirodna katastrofa stiže pak, 2010. godine, kada je u popodnevnim časovima 1. januara 2010. godine zemljotres jačine sedam stepeni Rihtera pogodio prestonicu Port o Prens. Razmere štete su bile bez presedana u urbanim sredinama. Iako su međunarodni donatori obećali 5,3 milijarde dolara pomoći za obnovu Haitija, mnogi nisu ispunili svoje obaveze. Dalji problemi sa sredstvima koja se nisu koristila namenski, nastavili su da podstiču nezadovoljstvo Haićana rukovodstvom.

Nedugo nakon zemljotresa, državu je dodatno preplavila epidemija kolere, prva takve vrste u istoriji. U godinama koje traju, broj slučajeva je porastao na 820.000, a oko 10.000 ljudi je preminulo.

Krajem oktobra 2016. godine sledi uragan Metju, najjača oluja koja je pogodila Haiti od 1964. godine. Osim što je uragan uništio useve neposredno pre žetve, pogoršao je i epidemiju kolere, ostavio 200 hiljada porodica bez doma i izazvao dodatna oštećenja infrastrukture.

Sve to je dovelo i do turbulentnog izbornog ciklusa na kojem Mišel Marteli osvaja predsedničku funkciju. On potom imenuje Žovenela Moiza za svog kandidata koji pobeđuje na izborima i preuzima dužnost 2017. godine.

Podrivani decenijama prirodnih katastrofa i političkih kriza, stanovnici Haitija su trenutno ugroženiji više nego ikad, posebno usled nedostatka humanitarnih sredstava.

Zaključavanja zbog kovida 19 doprineli su gubitku prihoda i nesigurnosti prehrambene industrije. Uz to, politička nesigurnost se takođe nastavlja, a ustavna kriza izazvana Moizovim ograničavanjem mandata i odbijanjem da napusti funkciju pre 2022. godine, rezultirala je njegovim ubistvom u julu ove godine. Talas nasilja od tada ne prestaje.