"Postoji politički dogovor": Kakve sankcije je Evropska unija predvidela za Hamas, ali i izraelske doseljenike?

Komentari

Autor: Euronews, Reuters, Tanjug

20/03/2024

14:04

"Postoji politički dogovor": Kakve sankcije je Evropska unija predvidela za Hamas, ali i izraelske doseljenike? - Copyright Tanjug AP/Fatima Shbair

veličina teksta

Aa Aa

Ministri spoljnih poslova zemalja Evropske unije saglasili su se u ponedeljak u načelu da se uvedu sankcije izraelskim doseljenicima koji napadaju Palestince na okupiranoj Zapadnoj obali i da se pooštre sankcije članovima militantnog Hamasa. Ovo je prvi put da je EU odlučila da uvede sankcije izraelskim doseljenicima, prateći korake SAD i Velike Britanije, navodi Rojters.

Saglasnost oko ove odluke stigla je nakon višenedeljnih neslaganja, kako je rekao visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, te dodao da je po ovom pitanju postignut "politički dogovor".

Proboj se dogodio tokom sastanka ministara inostranih poslova Unije u ponedeljak, gde je to pitanje stavljeno na sto.

"Razgovarali smo o sankcijama Hamasu. I dogovorili smo se o sankcijama ekstremističkim doseljenicima. To nije bilo moguće tokom prošlog Saveta za spoljne poslove. Ovog puta je to bilo moguće. Dogovoren je čvrst kompromis i nadam se da će to nastaviti do skorog potpunog usvajanja", saopštio je Borelj, prenosi Euronews na engleskom.

Na sankcijama se radi već mesecima, a prvo ih je primenjivalo malo zemalja, uključujući Nemačku, Češku i Austriju, koje su među najvećim pristalicama Izraela u bloku, navodi Euronews na engleskom.

Ali razaranja koja su nastala širom Pojasa Gaze i kontinuirani izveštaji o nasilju koje su izraelski državljani počinili nad Palestincima uneli su osećaj hitnosti u razgovore, koji su se dodatno produbili nakon što su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska nastavile i sankcionisale pojedine ekstremiste doseljenike.

Poslednja blokada na putu bila je Mađarska koja je pružala najveći otpor uvođenju sankcija izraerlskim doseljenicima, ali je nedavno ublažila svoj stav, rekle su diplomate. Iako je postignut politički doigovor, on još nije usvojen.

"Šta drugo možemo"

Sankcije se odnose na "konkretne ljude koji su identifikovani kao odgovorni za nasilna dela", rekao je Borelj novinarima, potvrđujući da će se ograničenja sastojati od zabrane putovanja i zamrzavanja imovine u vlasništvu na teritoriji EU.

"Šta drugo možemo da radimo? Uvek na isti način sankcionišemo pojedince i organizacije", naveo je Borelj.

Upitan o imenima onih koji su se našli na "crnim listama", Borelj je odgovorio: "Kao što bi Don Kihot rekao: 'Ne želim da se sećam'".

Odluka je bila deo pažljive diplomatske koreografije koja se poklopila sa novim sankcijama Hamasu, koji blok smatra terorističkom organizacijom.

Kao reakcija na napade od 7. oktobra, u kojima je ubijeno više od 1.100 civila u Izraelu, EU je uspostavila namenski režim sankcija za ciljanje svakog pojedinca ili entiteta za koje se sumnja da materijalno ili finansijski podržava Hamas i Palestinski islamski džihad.

Šest finansijera dodato je na crnu listu 19. januara, piše Euronews na engleskom.

"Nekad najveći zatvor na otvorenom sada groblje"

Sastanak ministara spoljnih poslova održan je u ponedeljak kada je Integrisana klasifikacija faza bezbednosti hrane (IPC) objavila novi izveštaj koji pokazuje izuzetnu težinu humanitarne krize u Gazi, gde je više od 31.000 ljudi ubijeno od početka izraelske ofanzive. Prema njihovom izveštaju, "celokupna populacija u pojasu Gaze (2,23 miliona) suočava se sa visokim nivoom akutne nesigurnosti hrane", pri čemu je polovina stanovništva u kategoriji katastrofe. U severnom delu enklave glad je "neminovna", a najugroženija su deca.

Vojni sukob, oskudica humanitarne pomoći i ograničen pristup zalihama hrane, zdravstvenoj zaštiti, pijećoj vodi i kanalizaciji - faktori su koji stoje iza pogoršanja stanja.

"Eskalacija neprijateljstava izazvala je veliku štetu na imovini i infrastrukturi neophodnim za opstanak. Oko 50 odsto zgrada - i više od 70 odsto u severnim delovima - je oštećeno ili uništeno", navodi se u tom izveštaju.

Pre početka sastanka ministara spoljnih poslova, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, opisao je mračnu sliku situacije na terenu.

"Gaza je pre rata bila najveći zatvor na otvorenom. Danas je najveće groblje na otvorenom. Groblje za desetine hiljada ljudi, a takođe i groblje za mnoge od najvažnijih principa humanitarnog prava", rekao je Borelj.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, takođe je rekao da če predložiti debatu o budućnosti Sporazuma o pridruživanju Izraela Evropskoj uniji, koji je na snazi od 2000. godine. Prošlog meseca, Španija i Irska, dva najkritičnija glasa bloka protiv premijera Benjamina Netanjahua, udružili su snage i pozvali na "hitno preispitivanje" sporazuma.

Ali tokom ministarskog sastanka najmanje šest država članica bilo je protiv revizije: Nemačka, Italija, Austrija, Češka Republika, Bugarska i Mađarska, izjavilo je nekoliko diplomata za Euronews na engleskom, želeći da ostanu anonimni.

Borelj je priznao da bi sazivanje formalnog Saveta za pridruživanje sa Izraelom bilo "svakako komplikovano" i da bi mu nedostajala "snažna podrška". Praktičnija ideja bi bila da se pozove izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac na sledeći sastanak u Briselu. Poziv bi, dodao je Borelj, trebalo da bude upućen i novom premijeru palestinskih vlasti Mohamedu Mustafi.