Posle vrtoglavog skoka, postepen pad: Koje zemlje u Evropi imaju najvišu i najnižu stopu inflacije?

Komentari

Autor: Euronews

10/03/2024

14:00

Posle vrtoglavog skoka, postepen pad: Koje zemlje u Evropi imaju najvišu i najnižu stopu inflacije? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Inflacija u Evropskoj uniji postepeno i konzistentno pada od svog vrhunca koji je dostigla u oktobru 2022. kada je bila na 11,5 odsto. U januaru 2024. godišnja inflacija u EU je iznosila 3,1 odsto, što je pad sa 3,4 odsto u decembru prema podacima Eurostata, statističkog zavoda EU.

Ovakvo stanje je u oštroj suprotnosti sa istim periodom prošle godine kada je stopa inflacije iznosila 10 odsto.

Istovremeno, godišnja stopa inflacije u evrozoni iznosila je 2,8 odsto u januaru 2024, što je pad sa 2,9 odsto u decembru i znatno niže od 8,6 odsto koliko je zabeleženo u januaru 2023. godine.

Pad inflacije ukazuje da potrošačke cene rastu sporije nego ranije, iako i dalje rastu. Negativna inflacija ili deflacija se dešava kada cene padaju u ekonomiji. U januaru su, na primer, cene energenata u EU bile niže nego godinu dana ranije.

Preliminarna procena Eurostata, objavljena 1. marta, pokazuje da je godišnja stopa inflacije u evrozoni pala na 2,6 odsto u februaru, u odnosu na 2,8 odsto u januaru. Međutim, ona je i dalje iznad ciljane stope inflacije Evropske centralne banke (ECB) od 2 odsto.

Stopa inflacije, merena Harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), u velikoj meri se razlikuje širom Evrope. Iako je viđeno da pada u većini zemalja EU, nijedna od njih nije pokazala negativnu inflaciju u januaru u odnosu na prethodnu godinu. Procene Evrostata za februar još uvek ne pokazuju znake takvog pada ni u jednoj zemlji.

Kako se upoređuju stope inflacije u EU i kako se godišnja inflacija menjala od kada je dostigla svoj vrhunac?

Inflacija je dostigla najvišu stopu za poslednje četiri decenije u oktobru 2022. godine.

Krizu izazvanu pandemijom kovida 19 pratio je značajan porast potrošačkih cena, kako je pokazao izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2023. godine. Cene su počele da rastu 2021. godine zbog brzog oporavka od pandemije i povezanih "uskih grla" u lancu snabdevanja.

Sukob na istoku Evrope takođe je ponovo gurnuo inflaciju naviše svojim uticajem na cene energije, dovodeći je u oktobru 2022. na nivoe koji nisu viđeni punih 40 godina.

Između 1997. i kraja 2021. najviša godišnja stopa inflacije u EU je zabeležena u julu 2008. godine i iznosila je 4,4 odsto. Od tog vrhunca, godišnja stopa inflacije i u EU, i u evrozoni, padala je svakog meseca, sa izuzetkom jednog meseca u svakom kvartalu.

Podaci iz januara 2024. godine pokazuju da se godišnja inflacija kretala od 0,9 odsto do 7,3 odsto u EU. Rumunija je zemlja sa najvišom stopom inflacije među članicama EU sa stopom od 7,3 odsto, slede Estonija (5 odsto), Hrvatska (4,8 odsto) i Poljska (4,5 odsto).

Najnižu godišnju stopu inflacije zabeležile su Danska i Italija sa 0,9 odsto, slede Letonija, Litvanija i Finska sa 1,1 odsto.

Među Velikom četvorkom EU, stopa inflacije je bila iznad proseka EU za Španiju (3,5 odsto) i Francusku (3,4 odsto), dok je Nemačka (3,1 odsto) na istom nivou kao i EU u proseku. Inflacija u Velikoj Britaniji iznosila je 4,2 odsto.

U poređenju sa decembrom, godišnja stopa inflacije je pala u 15 zemalja EU, ostala stabilna u jednoj i porasla u 11 zemalja.

Svih pet zemalja kandidata za koje je Eurostat dostavio podatke postigle su višu godišnju stopu inflacije od EU.

Turska je imala ekstremno viši nivo inflacije sa 64,9 odsto, dok opozicione stranke i bivši šef TurkStata tvrde da su zvanični podaci o inflaciji dodatno izmanipulisani. Nezavisna grupa za istraživanje inflacije (ENAG) utvrdila je da je godišnja stopa inflacije čak 129 odsto.

U februaru se očekuje pad u 11 od 20 zemalja

Prema preliminarnoj proceni Eurostata, u februaru se očekuje pad godišnje stope inflacije u 11 od 20 zemalja evrozone u odnosu na januar.

Slovačka je imala najviši pad od 0,7 procentnih poena (pp), sa 4,4 odsto na 3,7 odsto, nakon čega je usledio pad od 0,6 pp u Španiji, Malti i Estoniji.

Stopa inflacije je prema procenama porasla u četiri zemlje, a to su Belgija (2,1 pp), Luksemburg (0,2 pp), Kipar i Finska (obe 0,1 pp).

U evrozoni, Hrvatska je zabeležila najvišu godišnju stopu inflacije u februaru 2024. godine od 4,8 odsto, dok je Letonija imala najnižu stopu od 0,9 odsto, mereno HICP-em.

Posmatrajući glavne činioce evrozone, očekuje se da će inflacija hrane, alkohola i duvana doživeti blagi pad u februaru (4 odsto, u poređenju sa 5,6 odsto u januaru); slede usluge (3,9 odsto, u poređenju sa 4,0 odsto u januaru) i neenergetski industrijski proizvodi (1,6 odsto, u poređenju sa 2 odsto u januaru).

Procena pokazuje da će inflacija u energetskom sektoru i dalje biti negativna na -3,7 odsto, što je značajan pad u poređenju na -6,1 odsto u januaru.

U januaru je inflacija neprerađene hrane iznosila 6,9 odsto, dok je u februaru smanjena na 2,2 odsto. Ovo bi mogla biti dobra vest posebno za domaćinstva sa niskim prihodima, jer stvarna inflacija hrane, što je stopa inflacije hrane minus ukupna inflacija, vrši ogroman pritisak na njih.

Inflacija hrane i bezalkoholnih pića iznosila je 5,4 odsto u evrozoni, što je rezultiralo realnom inflacijom hrane u evrozoni od 2,8 odsto u januaru.

Izveštaj Evropske komisije o prognozama za zimu 2024. godine, objavljen sredinom februara, pokazuje da se očekuje da će se ekonomska aktivnost u EU postepeno ubrzati 2024. godine. Očekuje se i da će potrošači trošiti više. Kako inflacija nastavi da opada, realne plate će rasti. Pad inflacije će pomoći da rast cena hrane drži pod kontrolom.