Hamas dao "zeleno svetlo" predlogu primirja: Da li se nazire prekid vatre u Gazi i kome odgovara nastavak sukoba?

Premijer Katara šeik Mohamed bin Abdulrahman al Tani rekao je u ponedeljak da je palestinski Hamas dao "uglavnom pozitivan" odgovor na najnoviji predlog za primirje u Pojasu Gaze. U iškekivanju odgovora Izraela, palestinski militanti izneli su predlog kako bi izgledao proces primirja u tri faze.

Komentari katarskog premijera usledili su nakon sastanka sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom koji je bio u poseti toj zemlji.

Blinken je prethodno posetio Saudijsku Arabiju, nakon čega usledio sastanak sa čelnicima Egipta i Katara, ključnim američkim saveznicima koji od početka rata u Gazi posreduju u mirovnim pregovorima Izraela i Hamasa.

Osim što je na poslednjem sastanku u Dohi Hamas dao "zeleno svetlo" predlogu  primirja, palestinska militantna grupa i dalje želi potpuni prekid vatre i okončanje oganzive Izraela.

Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Tokom posete Kataru, najviši američki diplomata Blinken izjavio je na pres-konferenciji da će tokom posete Izraelu, koja je planirana za danas, vođama te zemlje preneti odgovor Hamasa o predlogu sporazuma o taocima.

"Ima još mnogo posla, ali nastavljamo da verujemo da je sporazum moguć i čak neophodan, i nastavićemo neumorno da radimo da do njega dođemo", rekao je Blinken u Dohi.

Katarski premijer nije izneo nikakve detalje o Hamasovom odgovoru, osim da je grupa imala “pozitivan” komentar.

Sa druge strane izraelski premijer Benjamin Netanijahu ocenio je danas da je Izrael na putu ka "ubedljivoj pobedi" i naveo da će rat biti gotov za "nekoliko meseci".

"Na putu smo ka potpunoj pobedi. Ona je tu, na dohvat ruke'', rekao je Netanijahu na konferenciji za medije i dodao da predviđa da će rat biti gotov za "nekoliko meseci", a ne nekoliko godina, prenosi Tajms of Izrael.

Netanjahu primoran da nastavi rat

Govoreći o potencijalnom primirju, Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije kaže za Euronews Srbija da mirovni plan jedino može rezultovati eventualno nekakvim višednevnim aranžmanom razmene zarobljenika.

"Ne verujem da može doći do trajnijeg primirja iz proste činjenice da intrena dinamika u Izraelu diktira nepopuštanje pred uslovima povlačenja iz Pojasa Gaze, tako da verujem da eventualno primirje pre svega može doći kao rezultat pritska SAD-a na Izrael", uveren je Peović.

On takođe naglašava da većinska javnost Izraela, ali i deo Netanjahuove vlade ne želi da se rat u Gazi prekine dok se ne ispune određeni ciljevi.

"Većinska izraelska javnost ne želi želi drastičniju akciju prema Pojasu Gaze. S druge strane imamo pritisak unutar same vlade od strane izraelskih ministara Itamara Ben-Gvira i Bezalela Smotriča koji prete razaranjem vlade ukoliko dođe do primirja, odnosno ako dodje do trajnog mira na bilo kakvoj bazi osim potpunog uništenja Hamsa i verovatno i Pojasa Gaze", objašnjava Peović.

Euronews

Kada je reč o ulozi SAD-a, on napomennja da je Amerika ključni faktor u ovom sukobu, ali da se i ona nalazi pred brojnim izazovima.

"Bez obzira na to što SAD generalno podržava izraelsku stranu, činjenica je i da se i oni nalaze pod pritiskom, što međunarodnim – po humanitarnim pitanjima i izveštajima koji stižu o broju žrtava, što unutrašnjim - pogootovo sada u atmosferi novembarskih izbora koji slede u toj zemlji", ističe Peović.

Osim ovih uticaja, Peović navodi da je Netanjahu primoran da nastavi rat, ne samo zbog opstanka vlade na čijem čelu se nalazi, već i zbog „famozna tri slučaja korupcije“.

"Ti slučajevi su pred Vrhovnim izraelskim sudstvom koji ga tereti za koruptivne radnje i koje bi verovatno rezultovale krahom njegove političke karijere", kaže Peović.

Hamasov predlog za prekid vatre u tri faze

U međuvremenu, Hamas je izneo svoj predlog o prekidu vatre u Gazi koji bi trajao četiri i po meseca i doveo do okončanja rata, kao odgovor na ponudu koju su mu preneli katarski i egipatski posrednici, uz podršku SAD i Izraela.

Hamas predlaže da se do prekida neprijateljstava dođe u tri faze, svaka u trajanju od 45 dana, prema nacrtu dokumenta u koji je Rojters imao uvid.

Tim predlogom Hamas pristaje na razmenu preostalih izraelskih talaca koje je zarobio 7. oktobra, za Palestince zatvorene u izraelskim zatvorima. Očekuje, takođe, obnovu Pojasa Gaze, potpuno povlačenje izraelskih snage, kao i razmenu tela i posmrtnih ostataka poginulih.

U prvoj fazi, svi izraelski ženski taoci, muškarci ispod 19 godina, stari i bolesni bili bi oslobođeni tokom prve faze, u zamenu za oslobađanje palestinskih žena i dece iz izraelskih zatvora. Preostali muškarci bi bili oslobođeni tokom druge faze, a razmena tela preminulih u trećoj fazi.

Tanjug AP/Fatima Shbair

Do kraja treće faze, palestinska militantna organizacija očekuje da će strane postići dogovor o okončanju rata. U dodatku predloga, Hamas je naveo da traži da se oslobodi 1.500 zatvorenika, trećinu od kojih je želi da izabere sa liste Palestinaca kojima je Izrael izrekao doživotnu kaznu zatvora.

Primirje bi takođe povećalo snabdevanje hrane i druge pomoći palestinskim civilima u Gazi koji se suočavaju sa glađu i nestašicama osnovnih zaliha.

Govoreći o predlogu Hamasa, Peović ocenjuje da su oni neprihvatljivi za Izrael.

"Hamasovi uslovi nisu ništa preterano novo, to je nešto što je bilo na stolu i prethodnih dana i meseci. Dakle, ne radi se o nekom drastičnom pomaku u uslovima, ali činjenica je da su prosti interesi jedne i druge strane takvi da ne verujem da može doći do rešenja bez nekih drastičnijih mera" ukazuje Peović.

Rešenje sa dve države i uticaj EU

Kao formuli za trajni mir, u proteklom periodu iz Evrope su često dolazili predlozi o rešenju sa dve države. Najglasniji je bio šef evropske diplomatije Žozep Borelj koji je naglasio da je ovo jedini politički dugoročni pristup koji će doneti mir sukobljenim narodima.

Ovakvi stavovi iz EU, za Poevića pokazuje da Evropa ima daleko diplomatskiji pristup u odnosu na SAD, ali da on nije relalan.

Tanjug/AP/Virginia Mayo

“Moram podsetiti da su SAD tokom proteklih decenija menjale svoj stav rezolucijama Saveta bezbednsoti kojima su uspostavljene granice, najpre rezolucijom iz 1949, ali i one iz 1967. godine. Međutim, pitanje je koliko EU  može izvršiti pritisak u ovom trenutku. Mislim da realno na terenu, samo SAD jesu igrač koji može da promeni tu sliku, odnosno promeni dinamiku diplomatije na Bliskom Istoku“, kaže Peović.

Ipak, on naglašava da Evropska Unija ipak ima jedan pozitivan uticaj na aktuelni sukob u Pojasu Gaze.

„EU ima jednu pozitivnu ulogu u mirovnom procesu, i tu mislim na podatak da budžet Zapadne obale velikim delom dolazi iz evropskih izvora, odnosno EU. Međutim, što se tiče samog političkog aranžmana, odnosno prisiljavanja strana da sednu za pregovarački sto, tu mislim da jedino sa te zapadne strane mogu biti uticajni diplomate iz SAD“, zaključuje Peović.