Burna nedelja na Bliskom istoku: Reakcija SAD na ubistvo vojnika u Jordanu, odgovor sa najmanjim potencijalom eskalacije

Prethodna nedelja na Bliskom istoku bila je veoma burna. Predsednik SAD izdao je naredbu kojom uvodi finansijske sankcije i zabrane izdavanja viza protiv četvorice izraelskih doseljenika koji su napadali Palestince na Zapadnoj obali. Vašington je najavio i kako će odgovoriti na smrt svojih vojnika u Jordanu, a pregovori Izraela i Hamasa o primirju i dalje su na staklenim nogama.

Poslednja odluka kojom američka administracija namerava da pokaže ozbiljnost kada je reč o svom uticaju na Izrael je ona o sankcijama četvorici Izraelaca umešanih u napade na Palestince na Zapadnoj obali. Za izraelskog premijera to je bio nepotreban potez. Za razliku od američkog predsednika.

"To je signal celom svetu koliko ozbiljno predsednik Bajden shvata nasilje nad Palestincima na Zapadnoj obali. To je neprihvatljivo. To šteti miru i bezbednosti na Zapadnoj obali. Ali i palestinskom narodu uopšte", izjavio je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi. 

Danima se čekala odluka o američkom odgovoru na ubistvo tri američka vojnika u vojnoj bazi u Jordanu, to jest, hoće li biti takav da dodatno uozbilji sukob koji se već proširio napadima na Hute u Jemenu. SAD su za napad optužlie miltante u Iraku koje podržava Iran.

Vašington se, prema pisanju američkih medija, ipak odlučio za intrvenciju sa najmanjom mogućnošću eskalacije, a to je niz vazdušnih napada na iranske mete u Siriji i Iraku. Iran tvrdi da nema nikakvu ulogu u napadu na američke vojnike.

Profesor Univerziteta u Theranu Mohamed Marandi rekao je za Euronews Srbija da Amerikanci znaju da, ako Iran bude napadnut, da će biti napadnuti američki interesi.

"Amerika je u opadanju. Oni su rekli da će napasti Jemen, šta se onda desilo? Oružane snage Jemena su nastavile sa svojim napadima. Amerikanci jednostavno nisu uspeli", rekao je Morandi.

Sva ova dešavanja dodatno su zakomplikovala ionako komplikovane pregovore o primirju između Izraela i Hamasa koje bi trajalo nekoliko nedelja. Naime, Hamas  je tek poslednjih dana saopštio da ima manjih pomaka.

Iako izraelski premijer odbija rešenje o dve države, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron rekao je da bi London mogao zvanično da prizna palestinsku državu nakon prekida vatre u Gazi, ne čekajući ishod višegodišnjih izraelsko-palestinskih pregovora o dvodržavnom rešenju. Da bi do toga došlo, kaže, lideri Hamasa bi morali da napuste Gazu.

"Ono što treba da uradimo je da palestinskom narodu damo horizont ka boljoj budućnosti, budućnosti sopstvene države. Jer mislim da je to apsolutno od vitalnog značaja za dugoročni mir i bezbednost regiona", poručio je ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron. 

U međuvremenu, više od 800 za sada neimenovanih zvaničnika u SAD i Evropi potpisalo je izjavu kojom upozoravaju na grubo kršenje međunarodnog prava u Gazi. Smatraju da se njihovo stručno mišljenje ne uzima ozbiljno i da bi njihove vlade mogle biti saučesnici u jednoj od najgorih katastrofa u ovom veku. Najveći broj potpisnika radi u evropskim institucijama, Holandiji i Americi.