Azerbejdžan: Nema velike prepreke za mir sa Jermenijom i definisanje granica

Azerbejdžan ne vidi velike prepreke za stvaranje trajnog mirovnog sporazuma sa Jermenijom i veruje da se pitanje definisanja njihovih granica može rešiti odvojeno, saopštio je danas savetnik predsednika Azerbejdžana za spoljnu politiku Hikmet Hadžijev.

Snage Azerbejdžana pokrenule su ofanzivu u septembru kako bi ponovo preuzele kontrolu nad azerbejdžanskim regionom Karabah, čije se etničko jermensko stanovništvo otcepilo u ratu devedesetih godina prošlog veka, nakon čega je predsednik Ilhman Alijev rekao da je njegova "gvozdena pesnica" povratila suverenitet zemlje, prenosi Rojters.

''Strategija za Azerbejdžan je sada da uspostavo mir. Ovo zahteva akciju obe strane. Mirovni sporazum nije raketna nauka'', rekao je Hadžijev.

U poslednjih 30 godina Jermenija i Azerbejdžan vodili su dva rata oko teritorije Nagorno-Karabaha, a ovog meseca su organizovali razmenu zarobljenika i izdali zajedničko saopštenje u kojem se kaže da žele normalizaciju odnosa i postizanje mirovnog sporazuma.

Od ponovnog zauzimanja Karabaha, Azerbejdžan je sve više neprijateljski raspoložen prema spoljnoj umešanosti u posredovanje u sporazumu, a Alijev je optužio SAD da ugrožavaju odnose time što su stali na stranu Jermenije, dok je pristup pregovorima, koji predvode SAD, Hadžijev nazvao jednostranim.

Hadžijev je rekao da je Baku voljan da razgovara i o zajedničkoj granici, odnosno da obe zemlje imaju enklave unutar teritorije one druge zemlje, ali "pitanje razgraničenja treba držati odvojeno od pregovora o mirovnim sporazumima".

Većina od 120.000 etničkih Jermena u Karabahu izbegla je u Jermeniju nakon što je Azerbejdžan ponovo preuzeo kontrolu nad teritorijom, što je Jermenija nazvala etničkim čišćenjem, dok je Baku to negirao i rekao da su oni mogli da ostanu i budu integrisani u Azerbejdžan.