Susret Sija i Bajdena privid "mirnih međunarodnih voda", Vuksanović: Američko-kinesko rivalstvo će oblikovati 21. vek

Nije bilo lako da ogromni brod kinesko-američkih odnosa pređe opasan put pun oštrih grebena i stigne iz Balija za San Francisko. Tako je slikovito ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji opisao susret američkog i kineskog predsednika na marginama samita APEK-a u SAD, godinu dana posle susreta na Baliju. Dvojica predsednika se inače dugo poznaju.

"Ako ne grešim, razgovarali smo oči u oči 68 sati do sada. Mislim da poznajem čoveka...", rekao je Džo Bajden nakon susreta.

Upravo zato je privatni sastanak organizovan u istorijskom zdanju na oko 40 kilometara od mesta održavanja samita. Suština prvih izjava bila je da dve velike sile jedna drugoj treba da budu konkurenti, ali ne i neprijatelji.

Osim ovih opštih mesta, razgovaralo se o veoma konkretnim problemima. Naime, SAD krive Kinu što ne reguliše priliv hemikalija koji se koriste za pravljenje fentanila, opijata kojim se predozira sve više mladih u Americi. Konkretan korak u pozitivnom smeru je i obnavljanje direktnih vojnih kontakata, koje je Peking prekinuo posle posete Nensi Pelosi, bivše predsednice Predstavničkog doma Tajvanu.

"Došlo je do prekida i to nas je brinulo. Tako dolazi do incidenata ili nerazumevanja. Vraćamo se direktnoj, otvorenoj komunkaciji. Pogrešne kalkulacije mogu da izazovu velike nevolje", rekao je Bajden.

Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u emisiji "Euronews svet" kaže da je obnavljanje vojne komunikacije možda i najveće dostignuće sastanka dvojice lidera.

"Ovde možemo reći da su otvoreni kanali komunikacije o nekim 'vrućim temama' i da je najvažnije pitanje koje se odnosilo na otvaranje vojnog kanala komunikacije koje treba da izbegne nepotrebnu koliziju između kineske, američke vojske na mestima kao što su Tajvanski moreuz ili Južno kinesko more", rekao je on.

Tema je bila i bezbednost u vreme upotrebe veštačke inteligencije. Američka strana je pred susret umanjivala njene domete, dok su kineski mediji izveštavali o potrebi direktnih kontakata između Amerikanaca i Kineza. Sve to sugeriše da rivalstvo između dve sile i te kako postoji.

"Nije eliminisano rivalistvo i neće ni biti. Američko-kineski rivalitet će oblikovati 21. vek, ali na neki načni je bolje oblikovano i ublaženo ovim sastanakom. Pokušalo se sa tim da se unese neka zlatna sredina. Vašington je preopterećen jer je uključen trenutno u dva skupa i nepopularna rata i samim tim Si Đinping je mogao privremeno da govori sa Bajdenom sa neke pozicije relativne snage", smatra Vuksanović.

Tanjug AP/Doug Mills/The New York Times via AP, Pool

Ističe i da kineski predsednik želi da izbegne "nepotrebni sudar sa Vašingtonom" i obezbedi "mirne međunarodne vode", barem za sada.

"Tek je prošle godine prvi put putovao van granica Kine od izbijanja pandemije i želi da se fokusira prevashodno na stabilizaciju zemlje", dodaje Vuksanović.

"Američka rigidnost i dalje zastupljena u spoljnoj politici"

Taman kada su se smirile strasti na relakciji Peking-Vašington, predsednik Amerike je uradio nešto što je već jednom učinio posle uspešne posete Entonija Blinkena Kini. Tada je Sija nazvao diktatorom, a sada je odgovorio na pitanje da li to i dalje misli.

“Pa vidite, mislim, on jeste dikatator u smislu da je tip koji vodi komunističku zemlju zasnovanu na vrsti vladavine koja se potpuno razlikuje od naše...", rekao je Bajden.

Mao Ning, portparolka Ministarstva spoljnih poslova odgovorila je da je takva opaska "izuzetno pogrešna i neodgovorna politička manipulacija".

"Kina se ovome protivi. Treba istaći da je uvek bilo ljudi sa lošim namerama koji pokušavaju da seju razdor i unize kinesko-američke veze. Neće uspeti", istakla je ona.

Vuksanović kaže da se ovaj incident može komentarisati u dva sloja, a prvi je svakako pitanje ličnosti predsednika Bajdena.

"Radi se o čoveku koji se približava osamdesetim godinama života, a obavlja jednu od najstresnijih i najtežih funkcija na planeti Zemlji i gotovo sigurno se radi o čoveku koji će biti samo predsednik od jednog mandata", rekao je on i nastavio:

"Mislim da je jasno da ga ljudi oko njega ljudi oko njega odmenjuju u vođenju američke spoljne politike. Tu mislim da na državnog sekretara Blinkena, savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena, sekretara za odbranu Lojda Ostina, zamenicu državnog sekretara Viktoriju Nulan. Verujem da oni mnogo više preuzimaju teret spoljne politike od predsednika Bajdena"

Tanjug AP/Doug Mills/The New York Times via AP, Pool

Kako kaže, drugi sloj je veoma jaka ideološka rigidnost u američkoj spoljnoj politici, koja je i dalje veoma zastupljena.

"Prema tome se i dalje svet deli na takoreći, zemlje koje funkcionišu po američkom modelu i one koje ne funkcionišu", zaključio je Vuksanović u razgovoru za Euronews Srbija.