Ijan Bremer za Euronews Srbija o ratu Izraela i Hamasa: Nemamo informaciono okruženje koje bi omogućilo razgovor

Potpuno propalestinski ili potpuno proizraelski pogled na rat Izreala i Hamasa nije održiv i dovodi do polarizacije i mržnje, rekao je za Euronews Srbija američki politikolog Ijan Bremer. On je u intervjuu za naš medij govorio i o ratu u Ukrajini, navodeći da je on pao u drugi plan međunarodne javnosti kada se američka podrška podelila. Ističe da su u današnjem svetu tehnološke kompanije važni igrači i da način na koji one donose odluke predstavlja izazov za vlade širom sveta. 

Ono što je primetno u medijima i drugim sredstvima komunikacije i informisanja, jeste duboka polarizacijaa kada je u pitanju rat između Izraela i Hamasa. Koliko je teško u takvim okolnostima stvoriti neku širu sliku i biti informisan o tome šta se zapravo dešava na terenu?

- Mislim da je ono što vidimo da se dešava veliki problem. Gotovo niko ne može da dobije informaciju o ratu Izraela i Palestine, Izraela i Hamasa, iz izvora koji govore o obema stranama ovog konflikta. Na društvenim mrežama se vidi ili potpuno propalestinska ili potpuno proizraelska pozicija. Ja to vidim po algoritmu na svojoj početnoj strani, moje kolege takođe. To nije održivo. To dovodi do polarizacije i mržnje, do antisemitizma i islamofobije. To onemogućava razgovor, diplomatiju koja će nam posle rata biti potrebna.

Možemo da govorimo o uništenju Hamasa, mislim da se mnogi ljudi saosećaju sa željom Izraela da ne živi pored teritorije koju kontroliše teroristička organizacija. U isto vreme, Palestinci moraju da imaju priliku da žive i brane se, u miru, sa Jevrejima u Izraelu. U ovom trenutku, mi nemamo informaciono okruženje koje to omogućava, uopšte.

Ono što  evropski zvaničnici govore novinarima jeste: ne zaboravite Ukrajinu! Deluje da je sa početkom rata na Bliskom istoku Ukrajina u tom medijskom smislu pala u drugi plan. Da li je takva situacija i što se tiče druge vrste pomoći i kako ovaj rat koji se sada vodi između Izraela i Hamasa utiče na rat u Ukrajini?

- Mediji su zaboravili na Ukrajinu. Vi ste prvi novinar koji me je to pitao u poslednjih nekoliko nedelja. To je bila najvažnija tema na globalnoj sceni punih 18, 19 meseci. Onog trenutka kada je sve između Izraela i Hamasa počelo, naslovi o Ukrajini su pali u zaborav. To se desilo nakon što se američka podrška podelila, kada su republikanci postali skeptičniji, a demokrate sa više podrške. Zelenski sve jače oseća da neće dobiti onu vrstu podrške koja bi mu omogućila da povrati što više teritorije svoje države.

Dodatno, kontraofanziva nije dobro išla. Dakle, činjenice na terenu, u samoj Ukraijini su problematične, a u isto vreme novi rat skreće pažnju i izaziva svima zabrinutost. Iskreno, i mrzim što to govorim, ali ovo su verovatno najbolje četiri nedelje koje je Putin imao otkako je izvršio invaziju. Putin će ipak podbaciti, hajde da budemo jasni. Imate situaciju u kojoj se NATO širi uključujući Finsku i Švedsku, Evropa troši više na odbranu, i dalje imate zamrznuta ruska sredstva, i dalje imate sankcije Evropske unije, koje podržavaju Sjedinjene Države... To je bila najgora odluka koju je doneo neki lider još od vremena pada Berlinskog zida 1989. godine.

Ali, to ne pomaže ukrajinskom narodu. Ukrajinski narod se nalazi u realnosti u kojoj neće uspeti da povrati svoju zemlju nazad. Nalazi se u realnosti po kojoj je podrška iznad vrhunca. To je veliki problem za Ukrajinu i posebno za Zelenskog da ide napred.

Jedna od važnijih tema na Pariskom mirovnom forumu bila je i tehnologija, odnosno veštačka inteligencija, kao i sajber bezbednost. Koliko nove tehnologije i razvoj u toj oblasti utiču na ono što se dešava na Bliskom istoku i u Ukrajini?

- Nove tehnologije stvaraju više dezinformacija. Sve je teže imati civilno društvo i demokratije. One jačaju autoritarne režime i slabe demokratije. To nije bio slučaj pre 20 godina kada smo imali komunikacijsku revoluciju koja je zapravo jačala demokratiju, dovela do dešavanja poput Arapskog proleća i potkopala autoritarne režime. Kada govorimo o revoluciji nadzora, veštačkoj inteligenciji, algoritmima, društvenim mrežama...to mogu da budu opasne stvari.

Takođe, to tehnološke kompanije čini važnijim igračima. Kada govorimo o ratu u Ukrajini, on nije počeo 24. februara, nego 23. kada je Rusija izvela sajber napade protiv Ukrajine, što znači da su oni zapravo gađali Vašington, jer je Majkrosoft čuvao bazu podataka ukrajinske vlade. Takođe, vi vidite da Ilon Mask donosi odluke o tome da li će Starlink biti dostupan ljudima koji se bore na terenu. Tehnološke kompanije su na neki način u ratu, ali one nisu potpisnice sporazuma. To kako one donose odluke je jedan novi izazov za vlade širom sveta. Vidite, mi se suočavamo sa nekim novim svetom.