Igre 
Izraelska ekonomija samo što se oporavila od prethodnih sukoba sa Hamasom: Ovaj trenutni bi mogao da je pogodi više
Komentari04/11/2023
-19:02
Samo prošlog meseca, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je predvideo novu eru mira i prosperiteta na Bliskom istoku, zasnovanu na rastućem prihvatanju Izraela u regionu. Danas, sa ratom Izraela i Hamasa koji je ušao u četvrtu nedelju, ta vizija je u dronjcima, piše Euronews.
Mobilizacija 360.000 rezervista i evakuacija 250.000 Izraelaca iz njihovih domova, prema brojevima koje je dala izraelska vojska, uništili su mnoge poslove.
Restorani i prodavnice su se ispraznile. Avio-kompanije su otkazale većinu letova za Izrael, a turisti su otkazali putovanja. Glavno polje prirodnog gasa je zatvoreno, farme su uništene zbog nedostatka radnika, a preduzeća su otpustila desetine hiljada radnika.
Izrael je obećao da će slomiti vladajuću grupu Hamas u Pojasu Gaze, koja je ubila 1.400 ljudi i uzela više od 240 drugih za taoce u divljanju 7. oktobra na jugu Izraela.
Izraelski vazdušni napadi sravnili su čitava naselja u Gazi i ubili više od 8.000 ljudi, saopštilo je Ministarstvo zdravlja u Gazi. Izraelska ekonomija se oporavila nakon prethodnih ratova sa Hamasom, ali bi ova runda mogla da traje duže, verovatno mesecima, jer je misija vojske koja je samoproglašena da okonča vladavinu Hamasa, a ne samo da obuzda militante.
Grupa od 300 vodećih ekonomista poručila Netanjahu: Dođi sebi!
Eskalacija sukoba je izvesna i opipljiva pretnja. Izrael je već uključen u borbe na na tri dodatna fronta – Libanu, Zapadnoj obali i Siriji. Dug i moguć sukob na više frontova mogao bi i da oteža oporavak ekonomije. Ovo pitanje je inače bilo u fokusu i zbog ranijeg kontroverznog predloga Netanjaha da se oslabi pravosuđe, nakon čega su mesecima u Izraelu bile održavane demonstracije.
Izraelsko ministarstvo finansija predstavilo je plan ekonomske pomoći koji uključuje bespovratna sredstva od milijardu dolara za preduzeća pogođena ratom. Kritičari kažu da to ne ide dovoljno daleko i da su zahtevali preusmeravanje nekih od milijardi dolara dodeljenih za kućne projekte ultrapravoslavnih i pro-naseljeničkih partija prema koalicionim sporazumima.
Povezane vesti
Ove nedelje, grupa od 300 vodećih ekonomista pozvala je Netanjahua i ministra finansija Bezalela Smotriča da "dođu sebi", piše Euronews.
"Težak udarac koji je zadat Izraelu zahteva fundamentalnu promenu nacionalnih prioriteta i masovno preusmeravanje sredstava za rešavanje ratne štete, pomoć žrtvama i rehabilitaciju privrede", rekli su u pismu, predviđajući da će ratni troškovi porasti. u milijarde dolara.
Oni su pozvali Netanjahua i Smotriča da "odmah obustave finansiranje svih aktivnosti koje nisu ključne za ratne napore i rehabilitaciju privrede – i pre svega, sredstva predviđena budžetom za koalicione sporazume".
Tanjug/Abir Sultan/Pool Photo via AP, File
Finansijski barometri daju sumornu sliku. Lokalna valuta, šekel, dostigla je najniži nivo u poslednjih 14 godina, dok je referentni berzanski indeks pao za oko 10 odsto ove godine.
Tehnološka industrija, motor ekonomskog rasta Izraela, počela je da krvari čak i pre početka rata. Fitč Retings, Muds Investor servis i S&P upozorili su proteklih dana da bi eskalacija sukoba mogla dovesti do smanjenja rejtinga državnog duga Izraela.
Izraelska centralna banka smanjila je svoju prognozu ekonomskog rasta za 2023. na 2,3 sa tri odsto - pod pretpostavkom da su borbe obuzdane na jugu zemlje.
Centralna banka je izdvojila 30 milijardi dolara (28 milijardi evra) za jačanje šekela. Na brifingu za novinare ove nedelje, guverner centralne banke Amir Jaron naglasio je otpornost ekonomije koju je okarakterisao kao "robusnu i stabilnu".
Povezane vesti
"Izraelska ekonomija je znala kako da se oporavi od teških perioda u prošlosti i brzo se vrati prosperitetu, a ne sumnjam da će to učiniti i ovog puta", rekao je Jaron.
Zemlja je ušla u rat sa deviznim rezervama od oko 200 milijardi dolara. Pored toga, Bajdenova administracija želi da Kongres odobri 14 milijardi dolara hitne pomoći za Izrael, najveći deo vojnog finansiranja, pored 3,8 milijardi dolara koje prima godišnje.
Na početku rata, Izrael je naredio Ševronu da zaustavi proizvodnju na polju prirodnog gasa Tamar kako bi smanjio ranjivost na potencijalne rakete.
Povezane vesti
Ekspert za energetiku Amit Mor procenio je da bi zatvaranje Izraela moglo koštati 200 miliona dolara mjesečno izgubljenog prihoda.
"Ako se milicija Hezbolaha, koja je saveznik Hamasa u Libanu, pridruži ratu u punoj snazi to bi moglo uticati na proizvodnju na dva druga polja, uključujući najveće izraelsko", rekao je Mor. Ali on ne misli da bi rat imao zastrašujući efekat na dalja istraživanja energije.
"Igrači su svesni političkog rizika. To postoji dugo vremena", rekao je on.
Izraelska ekonomija i pre rata bila u teškom stanju
Čak i pre nego što je izbio rat, Izrael – preduzetnički dinamo sa ekonomijom koja je bila konkurentna zemljama Zapadne Evrope – se borio.
Njena kasa, nekada nabujala investicijama u tehnologiju, bila je opterećena predloženom revizijom pravosuđa, koja nastoji da razvodni ovlašćenja sudova u zemlji. Vlada kaže da neizabrano pravosuđe ima previše moći, ali pristalice to smatraju najozbiljnijom proverom ovlašćenja političara.
Zabrinutost zbog izraelske uprave, rastuće inflacije i usporavanja investicija u tehnologiju u celom svetu prošle godine takođe je opterećivala ekonomiju.
Investicije u izraelske startape, koje su 2021. privukle rekordnih 27 milijardi dolara, prošle godine su potonule za skoro polovinu. Pošto su investitori preplašeni sudskim predlogom i masovnim protestima koje je izazvao, investicije su pale za dodatnih 68 odsto u prvoj polovini ove godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema izraelskom Institutu za politiku start-up nacija.
S obzirom da tehnologija čini 48 odsto izraelskog izvoza, njegov prosperitet je ključan za ekonomiju.
Profesor Mišel Stravčinski sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu kaže da njegova ekonomska predviđanja nisu optimistična.
"Očekujem veliki udarac u poslednjem kvartalu 2023. godine", rekao je.
Izraelska uprava za inovacije izvršila je proveru pulsa startap kompanija tokom rata i otkrila da usporavanje prikupljanja kapitala, zajedno sa pozivom zaposlenih na rezervnu dužnost, "predstavlja izazov za značajan broj visokotehnoloških kompanija".
Profesor Mišel Stravčinski, ekonomista sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i bivši direktor istraživanja na odeljenju u centralnoj banci rekao je da je Banka Izraela izračunala je da je rat u Gazi 2014. koštao ekonomiju 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, a rat u Libanu 2006. 0,5 odsto.
"Očekujem veliki udarac u poslednjem kvartalu 2023. Teško je reći koliko je loš, ali ne bih se iznenadio da se smanji za 15 odsto na godišnjem nivou", rekao je Stravčinski i dodao: "Ako rat ostvari svoje ciljeve, onda ćemo videti oporavak aktivnosti, mada ne znamo kada će to biti. Stvari će zavisiti i od toga koliko frontova ima. Ali važna stvar je dužina trajanja".
Komentari (0)