"Tenzije će nastaviti da rastu na dnevnom nivou": Šta se može očekivati u nastavku sukoba Izraela i Hamasa
Komentari09/10/2023
-18:36
Nikola Marković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže za Euronews Srbija da je moguće da izraelske službe nisu znale za planiranje napada od strane Hamasa, jer su veći fokus usmerile na unutrašnje prilike budući da je pitanje u vezi sa reformom pravosuđa Izraelce navelo na masovne proteste proteklih meseci. Smatra da je napad izvršen uz podršku iranskih obaveštajnih službi, a mir se, kaže, ne nazire.
"Sad sledi jedno konstantno bombarodvanje Pojasa Gaze i posle toga se očekuju pešadijske i kopnene jedinice, koje bi trebalo da reše to pitanje", smatra Marković.
Kako dodaje, on predviđa da će tenzije sa jedne i sa druge starne na dnevnom nivou nastaviti da rastu.
"Ovo je sad jedno stanje gde postoji bezvlašće i svako će gledati da uzme teritoriju koju želi, pa očekujem nastavak sukoba. Ove inicijative u vezi sa sazivanjem Saveta bezebdnosti UN i Arapske lige u početku će ostati bez ikakvog rezultata dok se ne reši situacija na terenu, a Izrael ima odlučnost da to reši", rekao je on.
Upitan da li je moguće da izraelske službe nisu znale da će do napada na Izrael doći, kaže da je ova zemlja dugo bila zaokupljena svojim unutrašnjim probelmima, da vrlo verovatno nije obraćala pažnju na signale koji su mogli da ukažu da može da dođe do bilo kakvog ratnog stanja.
"Poslednjih godinu i po dana Izrael je prošao kroz jednu političku krizu, gde je četiri puta došlo do izbora. Sa te strane su izraelske službe imale veći fokus na unutrašnje političke prilike. Sa druge strane, krajem godine smo imali krizu i proteste koji su trajali do sredine ove godine i ticale su se reforme pravosuđa. I to je verovatno uticalo na to da se fokus izraelskih vojnih službi Amana i Mosada, kao civilne obaveštajne službe, prenese na unutrašnje političke prilike", smatra on.
Marković kaže da je teško sada predvideti kako će izgledati nastavak sukoba, ali dodaje da ga mnogi porede sa Jomkipurskim ratom koji se vodio od 6. do 25. oktobra 1973. godine između Izraela i koalicija arapskih država predvođena Egiptom i Sirijom.
"Postoji određena sličnost. Najpre, datum je vrlo sličan, a počeo je združenom akcijom arapskih država na Izrael. Sličan je obaveštajni fijasko i tada postojao. Izraelske službe ni tada nisu uočile gomilanje trupa na svojim granicama. Možemo da napravimo poređenje i s tim što je 1973. godine, kao i danas, Amerika odmah odlučila da pomogne Izraelu", objašnjava Marković.
On dodaje da postoji niz činjenica koje govore u prilog tome da Izrael nije bio obavešten o svemu što se dešava.
"Videli smo da je raketiran severni deo Izraela. Juče su u javnost procurele informacije da je jedan od komandanata iranske revolucionarne garde došao u Liban i da se sastao sa sa predstavnicima Hezbolaha. Mi znamo da je Hamas kao organizacija koja je aktivna na prostoru Gaze od početka ove krize u Izraelu krajem prošle godine uspostavila saradnju sa Hezbolahom, koji je pod uticajem Irana i da je sigurno ovaj napad izvršen uz saradnju iranskih obaveštajnih službi. To nema sumnje. Među zarobljenima je i jedan od komandanata južnog sektora divizije Gaza sa zadatkom da komanduje jedinicama izraelske vojske koje su trebale da prate situciju iza palestinskih linija i linija Hamasa. I to simbolizuje stepen sukoba, odnosno koliko je Izrael bio iznenađen ovim napadom", kaže on.
Podsetimo, danas je treći dan sukoba Izraela i Hamasa. Do danas je registrovano više od 1.100 poginulih i više od 4.000 je ranjenih. Detaljnije o svemu pročitajte u našem blogu koji prati dešvanja iz minuta u minut.
Komentari (0)