Uručeni ključevi za izbegle iz BiH i Hrvatske, stanove dobilo 250 porodica
Komentari23/08/2023
-10:08
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas svečanoj ceremoniji uručenja ključeva 250 novoizgrađenih stanova za izbegla lica iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske.
U naselju Ovča danas je ključeve novih stanova dobilo 250 izbegličkih porodica iz Hrvatske i BiH, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić dodelio je ključeve porodicama Milojević i Bijelić, dok je šef Misije EU u Srbiji ambasador Emanuele Žiofre porodicama Lukić i Vučetić.
Stanovi su izgrađeni u okviru Potprojekta 8 Regionalnog stambenog programa (RSP) u Republici Srbiji, saopštili su iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.
Predsednik je danas poručio da do 2028. godine treba da se reši stambeno pitanje za preostalih 8.860 izbeličkih porodica koje su još bez svog krova nad glavom i najavio da će u izgradnju tih stanova biti uloženo oko 200 miliona evra.
"Do kraja 2028. tražim od vas iz Vlade Srbije i Komesarijata za izbeglice i gradsku vlast Beograda, a za to je potrebno uložiti oko 200 miliona evra, da svi ti ljudi dobiju krov nad glavom i da imaju srećnu budućnost i da jednom rešimo stambeno pitanje za sve izbeglice i da uložimo veliki novac da mogu normalno da žive i imaju budućnost", istakao je Vučić.
Zahvalio je šefu Delegacije EU Emanuelu Žiofru na izdvojenom novcu EU projekta zahvaljujući kojem danas svoj dom dobija 250 izbeglih porodica.
"Imati svoj krov nad glavom srpski je izraz koji danas postaje stvarnost za 250 porodica koji dobijaju trajno stambeno rešenje a koje predstavlja novo poglavlje u njihovim životima i prostor koji će zvati domom", rekao je Žiofre
Površina zgrade je 23.000 kvadratnih metara, a ukupna vrednost radova iznosila je 12.143.601,22 evra.
Pored predsednika Srbije prisutni su i ambasador Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu, ambasadorka Nemačke Anke Konrad, projektni menadžer Banke za razvoj Saveta Evrope Darko Petrović, predsednik opštine Palilula, Dušan Kovačević, kao i predstavnici drugih državnih i međunarodnih organizacija i institucija i drugi.
Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Srbije, BiH, Crne Gore i Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu.
Sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je i najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Švajcarske, Italije, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke.
U Srbiji još uvek 24.700 ljudi iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji poseduju izbegličku legitimaciju, a oko 8.900 porodica izbeglih iz tih republika bivše Jugoslavije još uvek nema krov nad glavom, iako Srbija aktivno radi na tome da im pomogne, izjavila je ranije za Tanjug komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević.
Kako je rekla, najveći broj izbeglica zabeležen u Srbiji bio je na popisu 1996. godine, kada je registrovano preko 600.000 izbeglih.
Srbija je do sada stambeno zbrinula 27.925 porodica sredstvima iz budžeta Srbije i sredstvima donatora, od kojih je najveći Evropska unija kroz Regionalni stambeni program i ekonomski osnažila 23.975 porodica izbeglica.
Samo protekle godine stambeno je zbrinuto 558 porodica, uručeno je 339 stambenih jedinica, kupljeno 15 montažnih kuća, 25 seoskih domaćinstava i dodeljeno 120 paketa građevinskog materijala.
Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi.
Povratnički status je, prema podacima UNHCR, ostvarilo oko 70.000 lica u Hrvatskoj, i svake godine, počev od 2012.godine, Komesarijat za izbeglice i migracije obezbeđuje sredstva za pomoć povratničkim zajednicama ili samim povratnicima u Hrvatskoj.
Komentari (0)